Izjava nedelje
„Kad Milošević u Hagu odsedi 500 godina zatvora, po povratku ćemo ga streljati“
Nenad Čanak, predsednik skupštine Vojvodine, odgovarajući na pitanje šta uraditi sa Miloševićem
Nenad Čanak, predsednik skupštine Vojvodine, odgovarajući na pitanje šta uraditi sa Miloševićem
Frka oko Trećeg programa tipični je ranotranzicijski Simptom zamene jednog populizma drugim
"Posle 5. oktobra mladi su uglavnom dolazili u zdravstvene ustanove da bi lečili telesne posledice torture, ukoliko ih je bilo, dok su psihičke tegobe uglavnom ponosno negirali"
Incest trauma centru sedmično se javi pet novih klijenata, od kojih su u 2000. godini 64 odsto bila deca do pet godina; od 1995. do danas, prosečna starost dece za koju se zna da su seksualno zlostavljana je devet godina i jedan mesec, a najmlađe seksualno zlostavljano dete koje su u svom radu susrele aktivistkinje ITC-a imalo je samo šest meseci
Radio Slobodna Evropa javio je 21. juna da su načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković, bivši načelnik Resora državne bezbednosti Srbije Rade Marković i nekadašnji savezni sekretar za informisanje Goran Matić odlučili počekom sptembra 2000. godine da se zajednički deluje na ometanju rada nezavisnih televizijskih i radio stanica. Radio je, pozivajući se na dokumente "iz krugova bliskih VJ", objavio izvode iz stenograma za koji tvrdi da potiče sa te sednice. "Vreme" je došlo do kompletnog stenograma (ili beleški) sa ovog sastanka i stavlja ga na uvid javnosti
Da li će uopšte odgovarati rektori, ministri za nauku i visoko školstvo, dekani i njihovi pomoćnici koji su šikanirali profesore, mlatili studente i nazivali ih "fašističkim falangama"
Od jamarenja je počelo, pa se sad jamarenjem i završava. Od toga što je istorija ironična Srbiji teško da će biti lakše. Proces suočavanja sa stvarnošću biće dug i bolan; uostalom, i drugi su to prošli...
Američki skepticizam prema Beogradu je u poslednji čas prevladan, mada ne sasvim
Većina lidera DOS-a u Miloševićevom odlasku vidi nešto nalik povlačenju vode iza naših prethodnih života, posle čega bi sve navodno trebalo da krene nabolje, i pri tom strahuje i da pomisli šta bi moglo da se dogodi ako i pored ovakve kooperativnosti strana pomoć na kraju ipak ne stigne u zemlju. Sledeći teoriju o dva zla, Koštunica ponavlja da se nije imalo kud i prihvata manje zlo, iako očito ne veruje da će Karla del Ponte obaviti posao korektno, još manje da će u Zagrebu, Sarajevu ili Prištini pod udar istog suda ikada doći veći kalibar od nekog komandanta čete. Niko ne veruje da su mogući ozbiljniji incidenti od eventualnog bacanja protivnika saradnje sa Tribunalom pod avion (naravno u letu) koji će Miloševića odvesti prema Hagu