Ono što je u Japanu pošlo za nogom fudbalerima Brazila, u Indijanapolisu su ostvarili košarkaši Jugoslavije: po peti put postali su prvaci sveta, pri tom se još direktno plasirali za Olimpijske igre u Atini 2004. I još jednom postali sportski junaci nacije kojoj je sport po ko zna koji put podario lepšu stranu života
Koridor 10, po svemu sudeći, konačno postaje realnost. Najveći deo ovog autoputa koji prolazi kroz Jugoslaviju (ukupno 767 kilometara) trebalo bi da bude završen do Olimpijskih igara u Atini 2004, dok je završetak svih 2360 kilometara predviđen za 2011. godinu. Krediti su odobreni, analize se završavaju, a neke deonice već su u fazi izgradnje. Ukoliko se ostvare optimističke prognoze naših zvaničnika, Jugoslavija bi za koju godinu trebalo da postane zemlja sa pristojnim putevima, isto takvom železnicom i pratećim sadržajima. Onima koji ne veruju domaćim prognozama možda bi nešto trebalo da znači da je grčki premijer Kostas Simitis nedavno ustvrdio kako će olimpijski plamen proći upravo ovom autostradom
Zasad najbučnija afera u privatizaciji našeg podrumarstva izbila je nedavno prilikom aukcije Podruma Palić u Subotici – i ovoj aferi se još ne vidi kraj. Komisija za hartije od vrednosti poslala je zbog toga na lice mesta svoje eksperte da ispitaju stvar – ali javnost još nije upoznata sa činjenicama koje su tamo utvrđene (ko je koga tamo izigrao, od igrača koji su celom poslu, izgleda, pristupili uz znatna ulaganja u navijače)
Koštunica, ovog puta, nije otišao u Kremnu, kod onih Tarabića – za novo "proročanstvo", računa li, dovoljni su poljubac Velje Ilića, onaj njegov Proroković na zadnjem sedištu auta, DSS pogača...
Uroš Predić je 1921. na molbu Srpske akademije prvi put napisao autobiografiju, koja je objavljena u godišnjaku Srpske kraljevske akademije XXVIII, 1914-1919. (Beograd 1921, str. 182-310). U ovom broju donosimo drugi deo ovih zapisa
Kada bi ustao pokojni komunistički generalisimus Enver Hodža, teško da bi mogao da poveruje očima da u piramidi-mauzoleju u centru Tirane koji mu je bio namenjen sede utegnute devojke i momci sa beneton majicama i piju kapućino i koka-kolu
Boreći se s generacijskim kulturno-tehnološko-civilizacijskim nedoumicama, Peljevin se pozicionira na globalnoj literarnoj mapi kao Douglas Copeland ekskomunističkog Istoka
Juna 1996. godine delegati osamdeset treće redovne konferencije Međunarodne organizacije rada (International Labour Organization, ILO) usvojili su Konvenciju sa preporukama o Radu u kući (Homebased Work). Time je, posle višegodišnjeg zalaganja organizacija iz različitih zemalja, rad u kući konačno priznat kao rad, a radnicima koji se bave ovakvom vrstom posla priznato je pravo, kao i svakoj drugoj radnoj snazi, na minimum radnog standarda regulisanog međunarodnim pravom
Manastir Hilandar uspeo je da tokom prvih osam vekova svog postojanja zadrži status "najveće svetinje srpske" i mesta na koje su se srpski vladari povlačili ili ga bogato darivali potvrđujući njegov značaj za narod i otadžbinu. Tokom poslednje decenije, međutim, zadužbina Simeona i Save Nemanjića postala je mesto na koje su i zvani i nezvani pristizali, aktuelni, nepriznati ili potencijalni vladari. Svaki sa svojim ciljem i manje-više jasnom namerom. Uglavnom, sekularne prirode
"Žive mete"; "Vreme" br. 606, "Neprijatelj u Srbiji: otvorenost, snaga i integritet nekoliko žena"; "Vreme" br. 607, "Neprijatelji nezavisnih medija"; "Vreme" br. 607
Od ukupno dvadeset četiri miliona izuma registrovanih u svetu otkako postoji patent kao pravo, u arhivi Zavoda za zaštitu intelektualne svojine nalazi se njih više od jedanaest miliona. Nažalost, malo ko ovde i zna za to
Tišma i Vegel povezani su – ako ničim drugim – onda bar srodnošću njihovih gotovo kišovski komplikovanih srednjo-istočno-evropskih sudbina, nevoljno ispečatiranih silovitim zamasima bičeva Istorije
Evo, srce, to je tvoj čika-Ljuba, Markić vas stalno gleda na B92! "Teletabisi" i "Retrovizor" su mu omiljene emisije!
U periodu legalizacije Majkrosoftovih softvera, od 1. septembra do 31. decembra, zainteresovani kolektivi moći će da legalizuju softver koji koriste i da nadograde najnovije verzije. Pravo korišćenja licenciranog softvera Windows i Office košta po kompjuteru 100 prve i po 200 dolara druge i treće godine
Nekadašnji šef Miloševićeve tajne policije očigledno još može da računa na moćne prijatelje
Puki protok vremena – kažu – sve leči, ali ne briše. Ivan Stambolić ostaje Srbiji kao nešto više od uspomene: kao opomena da su zločinci i dalje među nama, zaštićeni zaverom ćutanja, kontinuitetom političkog pragmatizma kome su zločinci iz nekog razloga potrebni i dalje. Sve dok ubice Stambolića i Ćuruvije slobodno hodaju okolo, niko u Srbiji nije bezbedan
Oko 400 građana zaraženo je vodom iz izvorišta Vrelo - izgradio ga još kralj Petar – koja je puštena u primarni gradski vodovod, a da izvor prethodno nije dezinfikovan. Kada je vodovod zavrnut, i dok nije zvanično objavljeno, epidemija je počela da jenjava
Ono što se nekad nazivalo Udružena srpska opozicija trenutno nastupa u sedam ešalona, ono što se još zove Demokratska opozicija Srbije u pet, stranke bivšeg režima u četiri
Uhapšeni načelnik Odeljenja za javni red i mir beogradskog SUP-a Petar Peslać je prema nezvaničnim podacima od vlasnika kupleraja, odnosno agencije za poslovnu pratnju Vila dobijao nedeljno 500 maraka da policija ne bi organizovala racije i hapsila njene prostitutke. Trajalo je to godinu dana, a da tobože niko iz policije nije znao da se Peslać ugradio u prihode kupleraja, koji se inače nalazio gotovo tik uz zgradu policije u ulici Majke Jevrosime
Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1949. godine. Jedini publikovani autobiografski zapisi objavljeni su u "Godišnjaku Srpske kraljevske akademije" 1921. godine. U feljtonu koji će "Vreme" objaviti u narednih nekoliko brojeva naći će se sva tri Predićeva autobiografska teksta, od kojih je autobiografija pisana 1921. godine objavljena, ali sa kojom šira publika nije imala prilike da se upozna, kao i dopune autobiografije koje je Predić pisao 1946. i 1949. godine, a koje se sada prvi put publikuju. Osim toga, čitaoci će imati priliku da se upoznaju i sa do sada nepoznatim dokumentima, delovima prepiske i reprodukcijama koji nigde ranije nisu bili publikovani. Materijal je priredio Darko Garić
Republički premijer dr Zoran Đinđić u nedelju, prilikom posete Apatinu i Bezdanu, izjavio je da je stanovništvo bezbedno, da Novi Sad i Beograd nisu ugroženi nadolazećim vodenim talasom, mada je oprezno primetio da "kad je Dunav u pitanju, čovek nikad ne može biti siguran"
