Obeležavanje ulica i puteva

04.maj 2002. Slobodan Georgijev

Anonimne ulice i skriveni gradovi

U Srbiji se od građana i posetilaca sa strane očekuje da znaju puteve te se ne troši previše energije i novca na njihovo obeležavanje. Vlasti u gradovima, opet, smatraju da je ulicama najvažnije promeniti imena i u tom poslu se angažuju najbolji umovi koje svaka nova vlast može da skupi. Eventualno postavljanje tabli s novim nazivima smatra se nekako nebitnim, komunalnim poslom, kao da gradske vlasti ne postoje upravo zbog njih

Osiromašeni uranijum – A-bomba XXI veka(1)

04.maj 2002. priredio: Aleksandar Ćirić

Koliko nismo pogođeni ili Balkanski sindrom

Od sredine devedesetih, zastrašujuće posledice primene municije sa osiromašenim uranijumom izazivaju sve više nedoumica. "Vreme" će u narednim bojevima pokušati da što potpunije prikaže taj problem, već nazvan "atomska bomba XXI veka"

Ričard Kalinoski, autor Zveri na mesecu

04.maj 2002. Sonja Ćirić

Nisam propovednik

"Moja drama nije macola koja udara u glavu"

Lice i naličje "Ravnogorske čitanke"

04.maj 2002. Nebojša Grujičić

Četnici i početnici

Prikazivanje kontroverzne serije na državnoj televiziji koja rehabilituje četnički pokret, nije nimalo slučajno. Dok autori ovaj materijal vide kao prilog "dekomunizacije prošlosti", pojedini kritičari tvrde da je to "teško desničaranje od koga se čovek naježi"

Srbi i Crnogorci na putu u Evropu

04.maj 2002. Dušan Reljić

Visoki šengenski prag

Priznavanje evropskog identiteta Srbije i Crne Gore kroz ukidanje viza sadrži u sebi bitnu političku simboliku i dodatno bi podstaklo one političke snage koje u otvaranju prema Evropi vide budućnost. Postoje, međutim, i sasvim opipljivi mogući pozitivni odrazi ukidanja viza, odnosno, negativne posledice ukoliko se to ne dogodi

Lik i delo

04.maj 2002. Jelena Grujić

Boris Stajkovac

Predsednik Upravnog odbora dečije klinike u Tiršovoj

Simens

04.maj 2002. Tamara Skrozza

Mali obilazak budućnosti

Kad premijer ode u Nemačku na sastanak sa najvećim tamošnjim privrednicima, to obično znači da su dotični privrednici, ali i premijer, zainteresovani za razmenu znanja, robe i novca. Kad u Nemačku ode grupa novinara, to obično znači da ih čekaju jurnjava za privrednicima, pokušaji da shvate zašto nama baš i ne polazi za rukom ono što polazi celom svetu i, na kraju, gorak osećaj da i za Nemačkom i za svetom zaostajemo bar pedeset godina. Ako se slučajno desi da vas pozove Simens, to iskustvo biće znatno drugačije, a u domovinu ćete se vratiti sa zaključkom da je (uprkos svemu) mesto na kome živite i te kako zanimljivo za kompaniju koja ima milion deoničara, 450.000 zaposlenih i godišnji prihod od nekoliko milijardi eura

Devizna štednja kao javni dug

04.maj 2002. Dimitrije Boarov

Dafinine ovce i Jezdini pilići

Zašto je guverner Mlađan Dinkić, koji je do tančina opisao operacije i Jugoskandika i Dafiment banke promenio očekivani redosled poteza. Da se prvo krivično-pravno rasvetle slučajevi Jugoskandika i Dafiment banke, da se zatim doista utvrdi gde je išao novac ukraden preko ovih "piramida" i da se vidi nije li moguće identifikovati imovinu koja je nastala prevarnim radnjama kako bi i ona poslužila za kompenzaciju bar delića nastale štete. Tek na kraju postavilo bi se pitanje da li ceo narod treba i ovde da ispolji neku vrstu solidarnosti prema onima koji su pokušali da se bolje snađu u haosu siromašenja

Naučne rasprave - neoliberalizam vs socijaldemokratija

24.april 2002. Priredio: Milan Milošević

Levica u desnoj šaci

U Srbiji je registrovano oko 30 socijaldemokratskih stranaka. Njihova izborna moć je gotovo nikakva. S druge strane, građani Srbije su prilično naklonjeni socijaldemokratskim idejama. Šta tu onda ne štima? Centar za socijalne i demokratske studije, Centar za proučavanje alternativa i Fondacija "Friedrich Ebert" prošle nedelje su organizovali raspravu oko 50 naučnih radnika, predstavnika političkih stranaka i nevladinih organizacija. Donosimo neke delove iz uvodnih radova koji objašnjavaju aktuelnu dijalektiku neoliberalizma i socijaldemokratije i njen uticaj na političke procese u Srbiji.

Zakon o univerzitetu

24.april 2002. Slobodanka Ast

Akademska amnezija

Da li će uopšte odgovarati rektori, ministri, dekani i njihovi pomoćnici, članovi upravnih odbora koji su na univerzitet dovodili parapolicijske odrede da bezdušno mlate pobunjene studente i maltretiraju profesore

Ram za kolektivni portret - Otačastveni pokret Obraz

24.april 2002. Dragoslav Grujić

Srbski talibani

Istorija Obraza je lice društva u stanju socijalne panike i socijalne anomije. Takvom društvu je neophodan neprijatelj i žrtveni jarac. Njega je lako naći, jer je javnost godinama prolazila pedagogiju u kojoj je bila obučavana da krivca traži u drugima i drugačijima

Dobrovoljna predaja

24.april 2002. Nenad Lj. Stefanović

Haški uskrs

Šestorica bivših visokih funkcionera odlučila je da se odazove pozivu na predaju. Karadžić se oglasio pismom, ostali ćute

Deset godina posle Istanbula

18.april 2002. Vladimir Stanković

Šut iz snova

Pogodak Saše Đorđevića u poslednjim sekundama finalnog meča protiv Huventuda, 16. aprila 1992, i dalje je najznačajniji koš u istoriji srpske klupske košarke ali, nažalost, i poslednji veliki rezultat na klupskom nivou

Zdravstvena kultura

18.april 2002. Sonja Ćirić

Ustani, kreni

Nije retkost da ljudi redovnije kontrolišu stanje svog automobila nego sopstveno zdravlje, iako bi se najveći broj smrtonosnih bolesti mogao na vreme zaustaviti i sprečiti kada bismo malo više vodili računa o sebi

Srpska kompjuterska magija

18.april 2002. Nebojša Grujičić

Ko animira – profitira

Animirani filmovi poslednjih godina spadaju u najprofitabilnije projekte velikih filmskih studija u svetu, a za njihovu izradu potrebni su računari, softver i mnogo talenta i rada. Tehniku nije nemoguće nabaviti, a ljudi koji se kod nas bave kompjuterskom animacijom smatraju da bismo umesto talentovanih radnika ubuduće možda mogli da izvozimo gotove i profitabilne proizvode

Intervju - Žorž-Anri Sutu

17.april 2002. Slobodanka Ast

Budite savremeni – promenite elite

"Mi smo u Francuskoj vrlo brzo, odmah 1945, shvatili da moramo da krenemo sa istinom o ratu, ali i sa pomirenjem. Tu retoriku o istorijskim nepravdama i stoletnim ognjištima svet više ne prihvata i ne razume"

Ram za kolektivni portret - Otpor

17.april 2002. Tamara Skrozza

Od grafita do bilborda

Sa dvadeset hiljada članova, Otpor de facto predstavlja potencijalno moćnu političku snagu zbog čega se vrlo često postavlja pitanje njegove budućnosti, odnosno mogućnosti da pre ili kasnije postane stranka. U beogradskoj kancelariji tu mogućnost vide kao nešto što zavisi od odluka lokalnih odbora, ali i kao nešto čemu još vreme nije. Prema njihovim rečima, "vlast još uvek ne razume narod i zbog toga je nužno naše postojanje u ovoj formi. Kada država bude normalna, doći će u obzir formiranje stranke, ali i gašenje sadašnje organizacije"

Otvaranje dosijea Državne bezbednosti

17.april 2002. Miloš Vasić

Senka lustracije

Radna verzija Zakona o dosijeima Državne bezbednosti Srbije spada među radikalnija takva rešenja u postkomunističkim zemljama: predviđa osnivanje posebne komisije Narodne skupštine koja bi sva dosijea – od 1945. do danas – preuzela i njima rukovala; predviđa takođe otvaranje dosijea onima o kojima su vođeni, ali i njihovo korišćenje u svrhe lustracije, što je već izazvalo užasavanje na raznim mestima, uključujući i Tamo Gde Treba

17.april 2002. Stojan Cerović

Izlaz uvis

Kad se nismo oduprli pritiscima, kad smo izručili i bivšeg predsednika i sve ostale, kad ne možemo da kažemo da nas se ta stvar više ne tiče, kad znamo da ljudi ovde veoma pažljivo prate suđenje Miloševiću, kad se Hag već toliko bavi nama, nema druge nego da se i mi njemu posvetimo najbolje što umemo

Politika bez granica

17.april 2002. Vera Didanović

Smrt i komentari

Samoubistvo saveznog ministra Miodraga Kovača upotrebljeno za međusobne obračune političkih protivnika

Muzika

17.april 2002. Ljubomir Živkov

Hoćemo li, moj đetiću, zapjevati Karadžiću

Povodom dvadeset treće godišnjice odlaska (mog) u Jugoslovensku narodnu armiju otišao sam na guslarsko veče. Prošao sam pored štanda s kasetama misleći da ću posle koncerta, kad se budem osobno osvedočio kako ko od guslara peva i svira, kupiti nekoliko kaseta. Avaj, iako sam sa koncerta izašao među prvima, talas fanova koji je grunuo iz sale odgurao me je od kaseta, uspeo sam da kupim samo jednu: SLOBODAN MILOŠEVIĆ – od Gazimestana do Haga