Otvaranje muzeja

Lepa vest

Nedavno smo pisali o muzejima Beograda koji postoje i rade, ali ne izlažu svoje zbirke zato što nemaju gde ("Vreme br. 955). Muzej nauke i tehnike više nije u toj grupi

Letovanje u Srbiji 2009. godine

Tara, Zlatibor i domaći ajvar

Letnja turistička sezona potrajaće još malo, ali "last minute" ponudâ, poput onih koje u izobilju nude hoteli u Turskoj, Tunisu i Grčkoj ne bi li bar malo popraviti rezultat slabe sezone, za naše destinacije, bar u većim agencijama – nema

Predlog zakona o klasifikaciji i zaštiti tajnih podataka

Jelovnik bez tajni

Nacrtom zakona predloženo je da postoji jedna vrsta tajnosti koja će imati četiri stepena: državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Državna tajna će imati najduži rok trajanja – 30 godina. Upola manje važiće za "strogo poverljiva" dokumenta, dok će "poverljivo" i "interno" trajati po pet i dve godine

Zakon i posledice

Uređivanje Srbije

Trgovina principima i medijskim slobodama bila je uspešna za sve ključne političke aktere – vlada je sačuvala vlast, a time i priliku da raspiše prevremene izbore u trenutku koji joj najviše odgovara. Opozicione stranke, s druge strane, dobile su priliku da biračima obećaju – ukidanje restriktivnog medijskog zakona

TV manijak

Ni istok ni zapad

Izjava nedelje

»Cenim kandilo, ali mi ono nije korisnije od kompjutera.«

Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije ("Politika")

Intervju – Goran Paskaljević, režiser

Uprkos politici

"Iskreno verujem da film Medeni mesec može da bude važan korak u procesu približavanja srpskog i albanskog naroda, koji žive odvajkada kao susedi, ali leđima okrenuti jedni drugima"

70 godina od početka Drugog svetskog rata

3. septembar 1939.

Za ovaj broj "Vremena", koji izlazi pred 70. godišnjicu formalnog početka Drugog svetskog rata, odlučujemo se za hronološki sled događaja predmetnog dana

Feljton – Zbrda-zdola o mermernom vremenu (2)

Gospođe ministarke

U drugom delu feljtona u neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika" književnik Ivan Ivanji pripoveda o kravatama, džezu, Đilasu, Dapčeviću, "drugaricama sa vrha", Andriću, Krleži i drugima

Dosije "Vremena" – Manjine i zakon

O prosvetnoj samoupravi, zemlji, oslobođenju i još ponečemu

Školovanje, jezik, kulturni identitet, simboli, autonomaštvo i separatizam, teritorijalne i personalne autonomije – naša i evropska praksa, milion pripadnika manjinskih zajednica u Srbiji, sto miliona u Evropi od Atlantika do Urala

TV manijak

Nema slave bez robije

Festivali – Belgrade Beer Fest 2009, 12-16. VIII, Ušće, Beograd

I Guča i Egzit

Belgrade Beer Fest (dalje: BBF) počeo je 2003. kao "naš letnji Oktoberfest", na sredini između dragačevskog sabora i novosadskog Exita, da bi vremenom bivalo sve jasnije da se muzički bliži severnijem, a po svemu ostalom južnijem svom uzoru

Maxi letnja priča – Maximilijan Velimirović
iz valjevske ulice Nikolaja Velimirovića

Italijanske kosti

Bogdan, koji je postao Maximilijan, tvrdi da su ga zamenili na porođaju, i da je Madonin sin. Ima, kaže, Madonine ruke, sklop tela, njenu glavu koju je imala u mladosti. Na koncertu će biti blizu bine, i videće da li će ga poznati

Istraživanje – Regionalni razvoj Srbije

Između partijske alavosti i lokalnih potreba

Pitanje nesrazmernog razvoja unutrašnjosti Srbije i većih centara kao što su Beograd i Novi Sad, s gorčinom je nazvano u unutrašnjosti beogradizacija, pa se Zakon o regionalnom razvoju, usvojen 8. jula, vidi pre svega kao pravi test spremnosti centralnih vlasti da idu dalje od puke administrativne podele koju Zakon predviđa. Iza velikih i, po mnogima, preuranjenih očekivanja, stoji ključno pitanje – finansijske dobiti od pretpristupnih fondova Evropske unije, jednom kada zemlja postane EU kandidat

Pravosuđe

Uhapšen Siniša Vučinić

Crkvena proslava i državna pitanja

Pet vekova »Druge Studenice«

Sve je nekako bilo nejasno i kontradiktorno: s jedne strane, pompezno oglašavanje proslave petstote godišnjice manastira na programima Radio-televizije Vojvodine i u samoj Vojvodini, s druge, više nego skromne najave kako u medijima tako i u javnosti u Srbiji

Nadrilekarstvo i novinarstvo

Slučaj dr Rosa

Zanimljivo je da, uprkos tako "revolucionarnoj metodi", dr Roso nikada nije bio u istom studiju sa onkolozima i radiolozima. Nikada se o njegovom dostignuću nije raspravljalo javno i niko se nije dosetio da organizuje javnu raspravu. Diskusije su vođene, uglavnom, na forumima

Feljton - Zbrda-zdola o mermernom vremenu

O Udbi i drugim fenomenima

U neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika", književnik Ivan Ivanji u isečcima koje objavljujemo pripoveda o počecima zemlje nastale iz rata daleko krvavijeg, od ratova koji su doveli do njenog raspada. Ne upušta se u raspravu, ne donosi zaključke, već svedoči o pojedinim događajima koji dočaravaju atmosferu u Beogradu i Novom Sadu pre i posle Rezolucije Informbiroa, o Udbi i udbašima, o Golom otoku, Klubu književnika i književnicima, džezu, prvim golišavim devojkama na naslovnim stranama, Đilasu, Rankoviću, Andriću, Krleži i drugima

Rečnik LGBT populacije

Od A do Š o njihovim pravima

LGBTTIQ rečnik pojmova i simbola je deo knjige Čitanka – Od A do Š o lezbejskim i gej ljudskim pravima u izdanju organizacije Labris.

Incident

Ko je ujeo Jelenu Trivan

Budžetski problem Srbije

Ples oko državne kase

Esej – O Grobu u prašumi Andrije Maurovića

Kroz prašumu i zatim pustinju

Maurovićevi stripovi vremenom postaju sve življi i žešći. Stari Mačak Andrija se u svom delu ne smiruje nego pulsira, divlja i mahnita – upravo onako kao što je mladi Andrija činio pri svojim teškim pijankama i bahanalijama, a stari Andrija mažući se petrolejom i crtajući porno-stripove, sanjajući i prizivajući kataklizmu, kraj celog sveta. Tako definitivan kraj da neće ostaviti mogućnost Mauroviću da se ponovo rodi: "I ne daj Bože da se više inkarniram. Dosta je bilo. Pusti da me nema. Da lebdim u ništa." Majstor je pogrešio samo u jednom, ostavio je iza sebe stripove u kojima se stalno inkarnira

Lisica i ždral

Dnevnik kvariigre

Zašto Tesli posthumno ne dodelimo stan, kad Kraljevina Jugoslavija to nije uradila, eh, kad nismo imali ministarstvo za dijasporu

Vojvode po zanimanju

Đujić i uveoci

Šešelj je prvi na spisku onih koji su titulu dobili u (još) mirnodopskom periodu. Devet godina kasnije, 9. decembra 1998. Đujić je zatražio oproštaj od srpskog naroda za "učinjenu grešku prilikom imenovanja Vojislava Šešelja za četničkog vojvodu"

Letnja šema – strani reporteri u Srbiji

Stranci u noći

Nekoliko velikih svetskih listova je tokom leta slalo reportere u Beograd, kako izgleda, talentovanije i rafiniranije od onih mnogobrojnih klišetizirano instruisanih "bad guy – good guy" ratnih izveštača koji su ovuda prolazili

Nezapamćeno sportsko leto

Balkon lepše Srbije

Pošto smo navikli da, uglavnom, idemo u kontrasmeru od onog kojim korača sav normalan svet, uspeli smo da u jeku najveće ekonomske krize postignemo odlične rezultate u takozvanim bazičnim sportovima poput plivanja i atletike, što nam nije bila odlika ni u daleko boljim vremenima

Portret savremenika – Aleksandar Boričić

Univerzalni odbojkaš

Dugogodišnji prvi čovek odbojke u Srbiji predstavlja primer čoveka koji uspeva da traje uprkos sportskim uspesima i diskreciji koja odlikuje njegov javni nastup. Kroz njega se prelama priča o najuspešnijem srpskom sportu u poslednjih dvadesetak godina