Prvih četvrt veka – Vremena »Vremena« II
Sećate li se DOS-a
Šta je doneo Peti oktobar i kao su se Srbija i "Vreme" suočili sa Haškim tribunalom, organiziranim kriminalom i bivšim istomišljenicima
Tribina – »Život i smrt institucija«
Država kao nuklearni otpad
Tokom 25 godina višestranačja u Srbiji nijedna stranka koja je bila na vlasti nije dovoljno doprinela jačanju institucija; nezavisne institucije kao da samo formalno služe da bi se ispunili zahtevi međunarodne zajednice. Ovo su neki od zaključaka tribine "Život i smrt institucija", koja je povodom četvrt veka nedeljnika "Vreme" organizovana u Opštini Vračar
Pogled četvrt veka unazad
Kada su Drugovi postajali Srbi
O partiji koja je izašla iz mene. O komunistima koji su postali nacionalisti. O tome kako sam 9. marta mrzeo i tenkove i demonstrante. O iskonskim strahovima, gađenju, odlasku u Beč, ćupriji u Mostaru i tome da je dom, uprkos svemu, samo jedan, da će ova zemlja postati onakva kakva bi trebalo da bude, kada jednog dana bude podigla spomenik nepoznatom dezerteru iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina prošlog veka
Prvih četvrt veka – Vremena »Vremena«
Novine u doba ratova, bede i očaja
Kako je bilo prvih deset godina? Šta je "Vreme" pisalo dok su grmeli topovi, goreli gradovi i vukle se beskrajne kolone izbeglica? A kako je svedočilo o gospodarima ratova i tuđe muke, njihovim interesima i masovnim grobnicama? Na kakav način su ove novine izveštavale o redovima za hleb i mleko, hiperinflaciji, krađama izbora, narodnom buntu i antirežimskim demonstracijama? Kako smo se držali u toku NATO bombardovanja i zbog čega smo uvek uspevali da napravimo razliku između ispravnog i pogrešnog? Ukratko – vreme devedesetih
Vreme dece
Kad dete tuče dete
Učenik osmog razreda u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Novom Sadu, udario je drugara u stomak i pocepao mu slezinu – objavljeno je u medijima 9. oktobra ove godine. Dan ranije, saznalo se da su se u jednoj školi u Batočini među đacima pojavile fotografije razgolićene maloletne učenice, koje je neko, navodno šale radi, izmontirao. Prošlog meseca su osamnaestogodišnjeg maturanta Ekonomske škole u Vranju, pretukli njegovi vršnjaci, u Kruševcu su učenice Hemijsko-tehničke škole stare 15 i 16 godina pretukle drugaricu, u Valjevu je petnaestogodišnjak osumnjičen da je naterao na oralni seks lakše mentalno retardiranog dvanaestogodišnjaka, trojica maloletnika silovali su devojčicu u Kovinu...
Intervju – Rudreš Mahantapa, džezer
Muzika ljudskosti
"Postoji milion načina da se u muzici nešto nauči, ali sve se na kraju svodi na isto: originalnost, integritet i ličnost"
Povodom 40 godina TV serije »Otpisani« – Sećanje na Dragana Markovića
Kako je otpisivan autor Otpisanih
Mada se kuražio dosetkom da posle "Otpisanih" dolazi "Povratak otpisanih", Dragan Marković je teško podneo odlazak iz NIN-a. Strefio ga je infarkt
Kultura sećanja – Gun Bergman (1916–1971)
Prizori iz ispunjenog života
Ovo je priča o ženi koju istorija pamti kao Gun Hagberg, Gun Grut i Gun Bergman. U brojnim knjigama i monografijama o Ingmaru Bergmanu, ona obično dobije tek tri ili četiri reference u indeksu. U opširnijim hronologijama života Ive Andrića takođe će da zavredi jednu do dve napomene. Reč je, međutim, o ženi koja je povezala dvojicu velikih umetničkih genija XX stoleća, ženi koja je proživela kratak, ali ostvaren život, ženi bez koje ni Ingmar Bergman ni Ivo Andrić u istoriji ne bi imali mesto kakvo imaju
Strip – Tri ugursuza za vreme okupacije
Nosonja, Ćoronja i Bradonja kao heroji pozadine
Prvo strip izdanje koje se pojavilo nakon oslobođenja 1945. godine bilo je "Tri ugursuza za vreme okupacije". Bilo je to ujedno i prvo izdanje koje je nakon tri broja sudskom odlukom zabranjeno. Ovaj strip nedavno je u reprintu objavila izdavačka kuća Komiko. Pored teksta Zdravka Zupana, reprint je opremljen i osvrtom Saše Rakezića
Nuspojave
Srbovanje, Kusti radovanje
Neofitska pregrejanost stvara nezdravu atmosferu u kojoj moraš da se braniš od optužbe da nekako nisi "dovoljno" ili "na pravi način" ono što oduvek jesi
Intervju – prof. dr Tibor Varadi
Proza i poetika advokatske arhive
"Od oko 30.000 spisa ja sam pregledao oko 8000, a izdvojio sam nekoliko stotina. Jer u tim slučajevima video sam, a nadam se da će to videti i čitaoci, da je mimo istorije, sa njenim pobednicima i poraženima, trajala jedna svakodnevica koja se izgubila, a opirala se patetičnim promenama vlasti i sistema"
TV Manijak – O Branku Ćopiću
Izokrenuta priča bosonogog djetinjstva
Zamislite koliko je teško, ali i hrabro, nakon tolikih grobova i nacionalizma bilo pisati kao Branko, ili kao Skender Kulenović (a bili su kumovi). Mnogo puta tokom devedesetih, kada su vesti bile ponovo krvave, ili danas kada se prebrojavaju žrtve i meri nesreća pojedinih naroda, padao mi je Branko na pamet. Shvatio sam da je najteže sačuvati narednu generaciju od mržnje, ili kako preneti tradiciju svojoj deci, bez ulepšavanja i mita, ali još važnije – bez mržnje prema komšijama. E to je, brajko moj, Brankova veličina
Lisica i ždral
Probni pilot
Ministarstvo saobraćaja još nije odgovorilo na moju jav. ponudu da budem semantički zamorac, da besplatno pokazujem gde su neophodni saobraćajni znaci, a ja za se već nalazim nova polja rada
Afera »Prisluškivanje«
A od kuma – poligraf
Čemu služi direktan prenos istrage u slučaju "Prisluškivanje" i da li će aparat za utvrđivanje laži odrediti političku budućnost Srbije ili će sve odneti kontinentalni vetar iz Banata
Skandali
Rehabilitacija izdaje
Ludilu očigledno kraja nema. Najnovija slaboumna ideja je rehabilitacija đenerala Milana Nedića, nečijeg omiljenog kvislinga, inače naše narodne sramote. Na stranu pravno pitanje – Nedić nije bio osuđen – ali to ove naše rehabilitatore ionako ne zanima. Istorijska istina ih takođe ne zanima, ali zanima ostale ljude i državljane Srbije, pa ćemo se zato na nju i osvrnuti
Intervju – Snježana Banović, rediteljka i teatrološkinja
Ptice, zveri i šišmiši
"Priču o ‘pomirenju’ zavađenih jugoslovenskih naroda i kultura ja zovem Brionskim sindromom, koji se najbolje objašnjava Ezopovom basnom o pticama, zvijerima i šišmišima. Kad su ptice i zvijeri bile u ratu, šišmiš se nije htio odlučiti da li je ptica ili zvijer. Kad su napokon ratnici, skroz izgrebani i očerupani, objavili primirje, šišmiš se iskidao od grljenja i cmakanja s jednima i drugima jer je navodno uvijek bio ‘njihov’. Na Brionima, ali i na još nekim mjestima preživjele ‘interesne YU kulture’, borave ta dvolična lica i dan-danas, a najgore je u svemu što im za to pare, nagrade i aplauze daju blesave ptice i slabašne zvijeri koje se još uvijek, nakon desetljeća njegovog ‘dilovanja’ emocijama i interesima, i danas daju impresionirati šišmiševim lažima"
Kultura sećanja
Skenderbeg, tačka susretanja
Na dan izlaska ovog broja "Vremena" u Elbasanu će biti odigrana fudbalska utakmica između reprezentacija Srbije i Albanije. U danima kad su ovakve utakmice događaji visokog rizika, čak i kada, barem za jednu od strana, nemaju nikakav rezultatski značaj, korisno je prisetiti se istorijskih figura koje spajaju srpsku i albansku tradiciju. Takva je figura Skenderbeg
Lisica i ždral
Ruski rulet
Koliko sam puta čuo mudroliju da nije bilo šestog oktobra: stilska figura nepogrešivo pronalazi buduće svoje čuvare i korisnike, i svako od njih nudi je publici kao svoje vlastito otkriće
Strip i muzika – Izložba Dvadeset lakih komada
Oko, uho i mašta
Izložba naslovljena Dvadeset lakih komada ima za temu lični pogled italijanskog strip publiciste Andree Placija na stripove inspirisane muzikom
Vreme uspeha! (oktobar 2015.)
Poslovne vesti
Intervju – Josip Aleksić, Solutions Specialist za Smart Grid u kompaniji Schneider Electric
Kako do pametnog grada
"Svaki grad ima iste šanse da uz adekvatna rešenja postane pametan, bez obzira na raspoložive resurse. Objedinjeni cilj je da građani na svojoj koži osete viši nivo usluge, počev od električne energije bez prekida, kvalitetnije pijaće vode, bržeg i boljeg javnog transporta pa do usluga u upravi i zdravstvu"
Nikola Petrović, prilozi za biografiju
Prvi direktor Srbije
Afera Prisluškivanje izbacila je u medijsku orbitu čoveka čije ime pre toga nije smelo ni da se pomene. On se odlično snašao u toj ulozi i zatražio da televizije javno prenose poligrafska ispitivanja, a iza javnog nastupa ostalo je more nejasnoća i nepoznanica
Intervju – Bojan Pajtić
Nebeske razmere Vučićeve bahatosti
"Duboko verujem da me prisluškuje neko ko je u vezi sa vlašću. Njihova nervozna reakcija i njihov demanti posle tri sata da pre godinu i po dana mene niko nije prisluškivao i da je to sve izmišljeno, učvrstili su me u pretpostavci da neko iz vladajućih struktura stoji iza toga. Zašto nisu samo izjavili – proverićemo da li je bilo prisluškivanja ili ne? To bi bilo prirodno i normalno. Kako oni uopšte mogu da znaju da neko nije pre godinu i po dana nekog prisluškivao u ovoj zemlji? To je nemoguće utvrditi posle tri sata; pitanje je da li se može utvrditi i posle tri meseca. Histerične, nervozne reakcije, hitne konferencije za novinare, tri saopštenja dnevno, sve me to učvršćuje u uverenju da se dešavalo nešto protivzakonito i da oni nešto kriju"
Intervju – Stevan Filipović, reditelj
Šta posle Vučića
"Mladi ljudi ovde su žrtve zato što nisu birali da se rode u državi u kojoj gotovo neograničenu vlast imaju ljudi koji su devedesetih pozivali na najstrašnije zločine i bili kreatori i nosioci politika koje su u krvavom piru do kraja razorile sve pozitivno što se na Balkanu desilo u prethodnih pola veka. Niti su birali da se rode u vremenu u kome ti i takvi političari bivaju svesrdno podržani od Evropske unije, koja se za manje od decenije transformisala u interesnu grupu najbogatijih članica, hladnu i nezainteresovanu za tekovine i vrednosti građanskih društava, koje se nalaze u njenim temeljima. Nisu birali ni da im roditelji budu apatični, ekonomski devastirani patrijarhalni autoritarci, koji će decenijama iznova i iznova glasati za ljude koji im jedu decu. Krivci su – ako se prepuste apatiji i pomire sa ulogom žrtve. Krivci su i ako tu poziciju žrtve iskoriste kao opravdanje za sopstveno nasilje. Ako se ne probude i ne prepoznaju sopstveni deo odgovornosti za zajedničku budućnost"
Izbor novih tužilaca
Kako Zagorka kaže
Država je odlučila da napravi prvi važan korak u nastavku propale reforme pravosuđa – da izabere funkcionere svih tužilaštava u zemlji. Kriterijumi za izbor su, međutim, krajnje subjektivni