Vreme kapitala

Istorija pohlepe

Kao dobar model kako bizarno unutrašnje zlo jednog pojedinca nanosi bol stotinama i milionima nejakih, pohlepa je od Dantea do Olivera Stouna nezaobilazna tema u umetnosti. Ali isto tako i u istoriji politike

Popularni fenomeni – Stand-up komedija

Otvoreni mikrofon

Prošlog vikenda u Velikoj sali Doma omladine Beograda održan je trodnevni Prvi regionalni festival stand-up komedije, žanra u ekspanziji

Vreme protesta

Ogorčeni svih zemalja

Prošla subota u svetu je protekla u znaku opšteg nezadovoljstva i ogorčenosti zbog načina na koji funkcionišu finansijska tržišta, besa usmerenog protiv banaka i otpora političkom i tržišnom sistemu koji podstiče pohlepu manjine na uštrb većine. U preko osamdeset država, u više od hiljadu gradova, demonstranti su protestovali protiv "raspištoljenog" kapitalizma

Šumarice, 21. oktobar 1941. – 21. oktobar 2011.

Lebac sutra nemojte poslati

Od 7 ujutru do 14 časova 21. oktobra 1941. Šumaricama je neprestano odjekivala rafalna paljba, a onda je sve utihnulo. Kvota od 2300 streljanih, prema proceni majora Keniga, bila je ispunjena. Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika. Prema nekim svedočanstvima, u nekoliko slučajeva došlo je do sukoba između talaca koji su radili na ukopavanju i ljotićevaca, koji su tražili od njih da prevrću tela i uzimaju satove, prstenje i novac. Obeležavanje grobova i pristup članovima porodica streljanih bio je zabranjen. Međutim, tokom noći, Kragujevčanke, uglavnom žene i majke streljanih, uspevale su da se provuku do Šumarica, gde su tražile svoje mrtve. Zahvaljujući njima, pronađena su četvorica muškaraca koji su uspeli da prežive rafalnu paljbu

Intervju – Zoran Erić, selektor i umetnički direktor BEMUS-a

Potreba za spajanjem

"Na BEMUS-u neće biti za svakoga ponešto. Ja nisam za festival opšteg tipa i to nije nešto što bih ja smatrao dobrim konceptom"

Nobel, Tviter i druge priče o novinarstvu danas

Tehnologija patke

Prevara sa Nobelom za Ćosića zapravo je šibicarska, nikako hakerska, što joj ne umanjuje vrednost. Takođe, napravio ju je neko ko se manje razume u kompjutere, a više u to kako funkcioniše psihologija novinara koji većinu vremena provode na internetu, pre svega na socijalnim mrežama

Knjiga o stripu – Stripovi koje smo voleli

Umeće ljubavi

U odličnoj tehničkoj opremi, na preko trista stranica masivne knjige, u ovom svojevrsnom strip leksikonu sakupljeno je blizu četiri stotine stripova od gotovo dvestotinak crtača i sličnog broja scenarista sa jugoslovenskog prostora koji su stvarali tokom XX veka, ali i u državama nakon velikog raspada

Ko gradi paralelne puteve na Kosovu

Biznismeni sa severa i njihove biografije

Iza priče o tome ko je pucao na Jarinju 27. septembra otvara se priča o ljudima koji stoje iza onih koji svakodnevno dežuraju na barikadama

Srpska pravoslavna crkva

Sličan sličnog odlikuje

Vladika na lošem glasu dao je orden dvojici arhijereja koji su takođe na lošem glasu, inače svojim prijateljima. Ali postavlja se pitanje dokle će Sinod, Sabor i sam patrijarh ćutati o svim optužbama koji se stavljaju na teret pomenutoj trojci. Ta tišina je ono što uznemirava javnost, vernike, a i veliki broj sveštenstva i monaštva unutar SPC-a

Nuspojave

Jetrve i principi

Mislio sam da smo se razišli oko važnih načelnih stvari, a sada ispada da treba da budemo jezičave jetrve koje se šajdare preko seoske tarabe

Vreme uspeha!

Poslovne vesti

Intervju – Mira Banjac, glumica

Život s hiljadu boja, hiljadu poniranja

"Kad ne radim nedelju dana, ja se već ne osećam dobro. I znam da će tako biti do mog poslednjeg dana – dok sam živa radiću, kad prestanem da radim, više me neće biti"

Švedska

Mali globus i knjiško ćebe

Izvan evrozone, u skandinavskim zemljama, novi talasi ekonomske krize razbijaju se o lokalne fjordove. Poučena krizom iz devedesetih godina, koja je ostavila trag na celoj generaciji, Švedska je našla neočekivan kurs – kreativnost

Odbojka

Pet minuta pažnje

Odbojkašice Srbije uradile su ono što niko od njih nije očekivao i priredile su svima čas iz patriotizma: najviše volimo svoju državu onda kada svoj posao obavljamo na najbolji mogući način

Lisica i ždral

Odbačeni koncepti

Ličnim ću prisustvom zaštititi vaše ljudsko pravo da budete drukčiji od mene, od doktora Jovana Marića i primarijusa Dragana Markovića Palme

Evroskepticizam evroentuzijasta

I tebe sam sit Evropo

Datum početka pregovora već više niko ne očekuje, a optimističke prognoze kažu da bi se na pragu EU Srbija mogla naći najranije 2020. godine. To je već mnogo jači razlog za evroskepticizam ovdašnjih političara, jer – gde će oni biti za deset godina

Srpska ekstremna desnica

Pobednici sramne bitke

Na stranu što "homoseksualizam" kao pojam ne postoji niti ima ikakvo značenje, "Dverima" je uspelo da na ovaj pojam potroše gomile papira i da iz toga razviju politički program. Iako su na istoj ideološkoj liniji, "Dveri" nipošto nisu ni drage ni bliske drugim desničarskim pokretima, ali ni strankama desne orijentacije. Zapravo, pripadnici "Obraza" i "1389" smatraju ih "satelitom Demokratske stranke osnovanim da drugim patriotskim snagama odvuku glasove", dok su "Dveri", s druge strane, trenutno u sukobu sa Srpskom naprednom strankom, te se na njihovom sajtu mogu pročitati brojni što kritički, što uvredljivi tekstovi na račun Aleksandra Vučića iz SNS-a, kog "Dveri" smatraju "gej-lobistom"

Knjige – »Pozorište u okupiranoj Srbiji«

Vesele četrdesete

Veoma opširna arhivska dokumentacija koju je Boro Majdanac predstavio u knjizi Pozorište u okupiranoj Srbiji saopštava podatke o bujajućoj pozorišnoj kulturi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, o velikom broju umetnika-izbeglica koji su se doselili u Beograd, o velikom broju gostovanja, svedoči o bezbroj pozorišnih grupa, dečjim pozorištima, privatnim teatrima, seoskim pozorištima, o pozorištu Užičke republike...

In memoriam – Serđo Boneli (1932–2011)

Hleba i Zagora

Odlazak Serđa Bonelija jedan je od događaja koji ne obeležavaju samo evropsku i svetsku strip scenu, već i čitavu jednu eru

Književnost – Roberto Bolanjo, prvi klasik 21. veka

Duhovi grada

Nije živeo ni stotinu dana nakon svog pedesetog rođendana, a posle smrti je postao najveća ozbiljna književna zvezda dosadašnjeg toka dvadeset prvog veka. Roberto Bolanjo (1953–2003) i njegov opus najnoviji su dokaz da priče i romani o pesnicima i piscima ne moraju biti sterilni i dosadni. Njegov magnum opus, petodelni roman 2666, pojavljuje se pred srpskim čitaocima u izdanju Lagune i prevodu Igora Marojevića

Konci i mešanje

"Kako nas je Manter pročitao"; VREME 1080

Intervju – Prof. dr Miodrag Ostojić, direktor
Klinike za kardiologiju KCS-a

Podmlađeni tim, dobro iskustvo i nove ideje

"Kroz program "Stent for life" prošle godine spasili smo 1385 pacijenata. Taj rezultat nema nijedna bolnica u svetu"

Intervju – Isidora Žebeljan, kompozitorka

Ukus muzike

"Ne mislim da je dobra ideja predstavljati Srbiju našim folklorom ili popularnom muzikom koja je u sebe inkorporirala folklor zato što su ta dela u domenu turističkih atrakcija – kao kad Holanđani nude svoje klompe, lale ili marihuanu"

Još jednom o jeziku

Pretpostavljeni identiteti

Ko određuje na kojem od "naših jezika" je jedan roman napisan i zbog čega je to važno, pitanje je koje se postavlja u kontekstu novih propozicija za dodelu NIN-ove nagrade

Srbi u Libiji

Taoci građanskog rata

Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni

Tenis – Devis kup

Poraz i povreda

Već posle prvog dana polufinala Devis kupa moglo se reći: "I kako stvari sad stoje, u finalu će se međusobno obračunavati Španci i Argentinci"

Sever Kosova i carinska deblokada

Kamioni prolaze, barikade ostaju

Roba iz Srbije ponovo ide na Kosovo preko Merdara i Končulja, dok se Srbi severno od Ibra na sedamnaest barikada suprotstavljaju postavljanju kosovskih carinika na Jarinju i Brnjaku