Milica Polićević Jevtić, sestričina Koče Popovića

Kako sam premontirala ujaka

"Šta da vam kažem, ceo život smo se svi pravdali... Mi zbog njega, on zbog nas"

"Zumiranje" o ekonomiji

O kumovima, budžetu, novim tajkunima i Telekomu

Taksi

Izložba

Istorija svakodnevice

Aktuelna izložba u beogradskom Muzeju istorije Jugoslavije pod nazivom "Nikad im bolje nije bilo?" govori o svakodnevnom životu u SFRJ od 1950. do 1990.

Hronika društvenog života – elitna prostitucija

Oro i Sup

Da je švedski model ovde primenjiv, devojke koje žive od prostitucije bile bi "zatamnjene" u medijima. Umesto o njima, izveštavalo bi se o imenima makroa, političara, fudbalera i direktora.... Tek tad bi to postala i afera i slučaj sa pokrićem, a ovako – samo dim i ništa

Portret savremenika – Kapetan Dragan Vasiljković (Daniel Snedden)

Poslednji knindža i njegov slučaj

Zaboravljenom asu vraćamo se decenijama kasnije, a zbog iznenadnog zanimanja ministra pravde Srbije Nikole Selakovića za njegovu sudbinu. Od 2006, kada je u Australiji pokrenuta spora i neobjašnjiva procedura za izručenje kapetana Dragana Hrvatskoj, nikoga odavde njegova tužna sudbina nije zanimala. U međuvremenu kapetan Dragan sedi u australijskom ekstradicionom pritvoru pod krajnje sumnjivim pravnim okolnostima. Nedavno je odbijena još jedna od njegovih žalbi, pa se sada očekuje još samo potpis nadležnog ministra za izručenje Hrvatskoj

Književnost – Islandski krimić

Sever, severozapad

Dve knjige Arnaldura Indridasona, koje je u prethodne dve godine objavila izdavačka kuća Booka, uvod su u jedan od najostvarenijih opusa unutar žanra savremenog kriminalističkog romana, ne samo u sklopu njegove skandinavske niše. Detektiv Erlendur Svejnson s pravom se svrstava u niz u kojem su i Holms i Poaro i Megre i Veksford i Marlou i Arčer i Hule i Valender

Ličnost godine – Olja Bećković

Svako razuman treba da ga se plaši

Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.

Umesto odgovora Aleksandru Vučiću

Goli kralj

Kada upadnete u trip da su neprijatelji svuda oko vas i da vam neprestano rade o glavi, onda svaka kritička reč, svaka emisija, svaki tekst, svaka kolumna i svaki novinar ili analitičar koji misli svojom glavom postaje problem. Pa čak i svaki saradnik koji hoće da bude zaista, a ne "kobajagi" direktor, ministar ili savetnik

Kolubarska bitka za 21. vek

Ispumpavanje kopa i budžeta

Elektroprivreda Srbije je na tenderu za sanaciju najznačajnijeg rudnika u Srbiji dodelila posao konzorcijumu bez iskustva, čime je dodatno uvećala cenu čitavog posla

Esej

Vladimir Putin i zavera mediokriteta

Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka

Intervju – Srpko Leštarić, prevodilac arabista

Usud bagdadske kafedžinice

"Stereotipi se prilagođavaju svome vremenu. U doba krstaša kad su se Arapi i Evropljani susretali na Levantu, prijateljevali, ratovali, svadbovali, oni su izgradili neke zajedničke stereotipe koje i danas imamo i mi o njima i oni o nama..."

Zoom

Vučić jede štapićima

Kako je krenulo, biće prvo neka pesma, a na kraju i slet. Koreografiju će da radi Zorana Mihajlović, a štafetu će da nosi Aleksandar Vulin

Usta moja, hvalite me

Grebanje o Tita i Jugoslaviju

Dva puta u poslednjih nedelju dana, premijer Srbije Aleksandar Vučić uporedio je diplomatski ugled zemlje sa onim koji je imala Jugoslavija Josipa Broza Tita. Socijalistička partija Srbije promenila je logo, koji sada podseća na crvenu petokraku. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je da poređenje Vučića i Tita ima smisla. Šta stoji iza ovakve retorike

Reportaža – Sa(n)jam knjige u Puli

Istarska razglednica

Sajam u Puli je jedna od onih manifestacija o kojima svi učesnici govore blagonaklono i u superlativima, a bez fraza i kurtoazije. Pula kao grad ima dobar ritam. Ima otvorenost kakvu uglavnom imaju luke, ima patinu mesta s prošlošću sjajnijom od sadašnjosti, ima zanimljive istorijske odbleske

Prvi ERC grant u Srbiji

Porođaji, majke i bebe u neolitu

Kako da od Evropske unije dobijete 1,7 miliona evra nepovratnih sredstava i to da biste ostvarili ideju o praistoriji, baš onu o kojoj ste godinama samo razmišljali

Pregovori o klimatskim promenama

Daleko od dogovora

Dok globalna temperatura raste, dogovora o merama koje treba preduzeti nema. Ni konferencija u Limi nije donela ništa novo

Protest advokata – nastavak ili kraj

Vladari iz senke

Pregovore o izmenama seta zakona u vezi sa notarima vode advokati i Ministarstvo pravde. Nemački GIZ, koji je podržao izradu zakona, sebe prikazuje kao nekoga ko sa celim zamešateljstvom nije imao ama baš nikakve veze

Medijska i šira slika

Balkanski CNN i njegov aršin

Media Observatory otkriva kako je Evropska komisija omogućila izmene medijskih zakona u Srbiji, a Vlada Srbije bespogovorno prihvatila, otvorivši tako put za potencijalno narušavanje medijskog pluralizma u zemlji

Nuspojave

Tiranska majka i građani kao deca

Lako je podjariti strahove ljudi na tragedijama, i naterati ih da od njih pobegnu u svet infantilizujuće "sigurnosti" represije

Dvorište

UNICEF u Srbiji

Ostati zajedno

Na današnji dan, 11. decembra 1946. godine, osnovan je UNICEF, međunarodna organizacija čija je misija zaštita prava deteta. Svojim programima pomaže deci u 190 zemalja sveta, a programi su prilagođeni potrebama svake od njih. UNICEF u Srbiji je, na primer, usredsređen na socijalnu inkluziju kao bitan problem našeg društva

Intervju – Sanja Domazet, spisateljica

Umetnik u čoveku

"Skerlić je tvrdio da ovde vlada slovenska melanholija na koju je legao orijentalni fatalizam. Od te ubitačne kombinacije, svake godine izgubimo po 30.000 ljudi koji odlaze u svet. Mi smo nacija u rasejanju. Pola nas je ovde, a pola rasuto po svetu. Na putu ka nebeskoj Srbiji, zaglavili smo se kao konobari u Bonu ili stjuardi u Abu Dabiju. Što bi rekao Branko Miljković: naša budućnost premeštena je iza nas"

Intervju – Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije

Od lošeg ka gorem

Bez institucija nema borbe protiv korupcije, a među institucijama najvažnije je pravosuđe, jer je ono to koje kontroliše vladavinu prava, bez obzira na svu moć izvršne i zakonodavne vlasti

Polemika – Odgovori Viktoru Ivančiću (2)

Volja, živci i vreme

Ivančić se ne bavi mojim tekstom nego njegovom tobožnjom motivacijom, možda i zato što u njegovom svetu svaki nastup ima neku (s)ličnu motivaciju i zadatak, pa više ne može ni da zamisli da neko izvan interesnih zajednica autonomno misli i samostalno donosi zaključke o političkim procesima. Ničeg novog zato nema u Živim i mrtvim u odnosu na Srđu i Vreme, izuzev viška uvreda... Pošto Ivančić očito ne želi polemiku, nego eventualno tek pljuvački duel, ovaj tekst biće pokušaj da se zbog nepristrasnog dela javnosti ukaže još jedanput na meritum. Nije mi do takmičenja u pljuvanju bilo s kim, pa ni sa Ivančićem

Rezultati fiskalne politike

Kuda ide solidarni porez

Kompletan iznos koji je pristigao u budžet od naplate solidarnog poreza u 2014. godini otići će na kazne i penale koje država plaća po izgubljenim sporovima i zbog neizvršenja preuzetih obaveza po raznim ugovorima

Kultura sećanja – Zločin u Štrpcima

Put bez povratka u vozu broj 671

Trebalo je preko dvadeset godina da budu pohapšeni preostali učesnici gnusnog zločina u Štrpcima i kasnije u Višegradu, kada je 20 građana SR Jugoslavije oteto iz voza Beograd–Bar, odvedeno u okolinu Višegrada, tamo prvo opljačkano i pretučeno, a zatim hladnokrvno pobijeno i bačeno u Drinu. Toliki protok vremena dugujemo pre svega strahu, ali i opstrukciji policije i pravosuđa u SR Jugoslaviji, a zatim u Srbiji i u Crnoj Gori. Ta bi sramota trebalo da bude konačno oprana sa državnih organa, ali to žrtve neće vratiti. One koji su sprečavali otkrivanje počinilaca ništa oprati ne može, jer su – očigledno – smatrali da je ubijanje Muslimana normalno i poželjno