Politika u transkriptima – Šta je govorio Toni Bler
Zima Arapskog proleća
Kako SAD sa saveznicima uvek nanovo, potpuno ignorišući vlastite mogućnosti, kreću u ratove čije posledice ne mogu da se predvide
Poljoprivreda – Privatizacija PKB-a
Prodaja zemlje
U pozivu zainteresovanim kupcima stoji šta se i kako prodaje, ali ne i neka obaveza tipa "nastavak obavljanja iste delatnosti", "zabrana prodaje nekretnina u nekom roku". Stoga bi prodaja PKB-a na način kako se to čini mogla da se protumači kao ustupak nekom "svom", koji bi kupio zemljište po jednoj ceni, a onda ga prodavao po drugoj, višoj
TV manijak
Sve za ljubav
Ljubav se osetila i u međusobnim odnosima Srbije i Hrvatske. Na HRT-u su konstatovali da se hrvatskoj himni zviždalo manje nego Tomi tokom vaterpolo meča u Beogradu. Ne znam ko je merio nivo buke, ali ako su zvižduci Tomi cena dobrosusedskih odnosa, onda neka čovek izdrži za opšte dobro
Kapitalna izdanja – Plinijeva »Istorija prirode«
Enciklopedija antičkog sveta
Prvi put na srpskom jeziku objavljena je Plinijeva Istorija prirode, kapitalno izdanje antičke kulture, obavezno štivo za one koji se bave istorijom nauke i društva, ali i za sve koje zanimaju izvorišta evropske kulture
Knjige – Igraonica za odrasle
Državno dotirani fanzin
Knjiga o burnoj istoriji jednog lista kao ogledalu sistema i države važan je prilog arheologiji znanja o tome ko smo i šta smo, i zašto smo baš ovakvi kakvi smo
Vreme dece
Zaštiti dete i porodicu
Poboljšanje i unapređenje prava najmlađih u svim oblastima je proces koji zahteva vreme, ali je važno da promena ima i da se one vide
Vreme nauke
Mračni eksponencijalni svet
Nezadovoljni ste? Sobom, poslom, okruženjem, zemljom u kojoj živite, vlašću koju ste izabrali? Stvari su prebrzo krenule tamo gde ih niste očekivali? Čini se da neke odluke koje ste doneli nisu bile najpametnije? Opustite se – naš evolucijom razvijeni mozak za sada ne može bolje. Ili može
Moje nove godine
Salivanje strave
Sećam se sedamdeset i pet proslava novih godina. Ovde ću pomenuti neke, koje mi se čine značajnije od drugih: kada sam izlivao olovo sa ocem i bacao ga u vodu, što se kod nas danas zove salivanje strave, kada sam gledao kako vaške beže od samrtnika, dramatizovao "Jamu" Ivana Gorana Kovačića, posmatrao Peku Dapčevića i Milovana Đilasa, igrao valcer sa svojom ženom na ulicama Beča
Kantautorska muzika – Povodom Arsenove smrti i Aznavurove aktuelne turneje
Šest lica tišine
U 2015. umro je Arsen Dedić. Bio je jedan iz kruga velikih evropskih kantautora, na tragu one linije koju su zacrtali Šarl Aznavur, Luiđi Tenko, Serđo Endrigo, Bulat Okudžava i Vladimir Visocki. Ovo je podsećanje na njih
Film – Ratovi zvezda – Buđenje Sile
Nostalgija umire poslednja
Pucnjava i eksplozije su okej, to kad neko nekog nabode na mač, i to je okej. Ako se zakotrlja glava – tim bolje. I glup vic je okej, pod uslovom da je kratak. Ali kad neko priča i pravi se mnogo pametan – e, to je bezveze. Osim što je bezveze, ovaj film je čist marketing, igranje na nostalgiju, na žal za prošlim vremenima i ništa više
Radio u 2015.
Tepsije ribe i »taksi žanr«
Tokom ove godine ostali smo bez dve kultne radio-stanice, prepušteni tiraniji sterilnih džuboksa, uz nešto časnih izuzetaka nesigurne budućnosti
Tribina – Crkve i verske zajednice u Srbiji
Između Boga i društva
"Formalno gledano, sveštenici i crkveni poglavari su građani i kao takvi imaju prava da izražavaju svoje mišljenje, ali je problem što to mišljenje često ima veći uticaj od mišljenja drugih građana i ta mišljenja često pretenduju da imaju opštu, univerzalnu važnost. Taj formalno-pravni odnos crkve, države i drugih aktera u društvu je problem sa kojim se mi suočavamo danas u Srbiji, suočavaju se ili su se suočavala i druga društva"
Buldožer – Pljuni istini u oči, 40 godina kasnije
Koliko gluposti čovek može da izdrži ako ide peške
Četiri decenije su prošle od izlaska kultnog prvenca Buldožera, "magazina za daltoniste, bicikliste, rok gitariste, djecu i vojnike, teške bolesnike, profesore i grobare, striptizete, psihopate, konduktere i mornare"
Haški tribunal
Preusmeravanje pravde
Zašto je važno što je slučaj Jovice Stanišića i Franka Simatovića vraćen na ponovno suđenje
Portret savremenika – Saša Mirković
Estradni odmetnik
U medijsko-estradno-političkom trouglu Saša Mirković je poput velike železničke stanice na kojoj se može presedati sa jedne linije na drugu, pa volj’ ti u pevače, volj’ ti u političare. Najnoviji preokret u svestranoj karijeri ovog pravnika, menadžera i političara jeste prelazak u opoziciju i pozivanje Srbije na "buđenje iz sna"
Istraga organizovanog kriminala u Crnoj Gori
Ništa im nije Sveto
Posle više od četvrt veka provedenih na vlasti u Crnoj Gori Svetozar Marović je završio u podgoričkom zatvoru Spuž. Da li je vredelo toliko čekati i šta ovaj događaj može da znači za Crnu Goru i region
Veštačenje srpskog pravosuđa
Hjuston, imamo problem!
Zli jezici su u danu kad se glasalo o tužiocima govorili da poslanici vladajuće grupacije nisu dobili "obavezno uputstvo" za glasanje za tužioca za ratne zločine, a jesu za tužioca za organizirani kriminal
Lisica i ždral
Otvoreno pismo
Na fakultetu su me naučili kako da koristim telefon (danas od milja prozvan fiksni) koji još dugo neću imati: obuka je prethodila svakodnevnoj upotrebi i samom vlasništvu
Tribina nedeljnika "Vreme" i foruma ZFD – »20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma«
Loše sa Dejtonom, još gore bez njega
Šta je najveći doseg Dejtonskog sporazuma, a šta su njegov najveći nedostaci, kako su tokom dve decenije tumačeni duh i slovo ovog akta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995, da li je moguće da se izmeni, da li su bez njega održivi jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine, neka su od pitanja na koje su na tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma" pokušali da daju odgovore profesor Nenad Kecmanović, urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal, pisac i novinar Muharem Bazdulj i moderator Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Intervju – Branko Kovačević
Nije sramota imati domaću privredu
"Cela ta priča da smo mi korumpirani, nesposobni, nestručni, da ne umemo, apsolutno nije tačna. Mislim da su mnogi ljudi koji pričaju takve priče lobisti multinacionalnih kompanija, zastupaju ovde nečije interese, za to su verovatno plaćeni. Mi smo bili najrazvijenija zemlja jugoistočne, možda i centralne Evrope u nekim segmentima moderne tehnologije, digitalne elektronike. A nije to tako davno bilo. Ako smo mogli tada, zašto ne bismo mogli i sada? I danas su deca pametna, samo što od njihovog školovanja nemamo ništa"
Vreme Vojvodine
Vojvođanske seobe
Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski
Intervju – Hari Štajner
Razgovori sa istorijom
"Vreme je tada bilo drugačije, nije bilo problema s novcem. Kada vidim da se dogodilo nešto naročito zanimljivo i značajno, i obavestim urednika, mogao je da me odmah tamo i pošalje. Uslovi su bili takvi da su nama novinarima omogućavali da dođemo više do izražaja. Naravno, svi smo imali i značajnu podlogu u obrazovanju."
Ciljevi održivog razvoja
Suočavanje sa problemima
Terorizam i klimatske promene najveći su problemi sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava. U cilju rešavanja tih problema, Ujedinjene nacije (UN) su u septembru usvojile Agendu za održivi razvoj do 2030. godine. Sedamnaest ciljeva ove agende moraće da postanu sastavni deo politike svih zemalja članica
EU i Rusija – Propaganda i kontrapropaganda
Komandosi od papira
Iza kulisa evropskih napora da se suprotstave ruskoj propagandnoj mašini
Anatomija destabilizacije zdravog razuma
Moždani udar
Posle svega čemu je javnost svedočila u poslednjim danima novembra, ostaje nejasno kako ovoj vlasti ide u korist da Srbiju predstavi kao nestabilnu državu. Vladajuća struktura ili ne zna da radi svoj posao ili smo svi i svedoci i akteri trajne talačke krize, u kojoj su taoci svi građani Srbije, a otmičari – njihovi legitimno izabrani predstavnici
