Porodica je ljubav po cenu velikog bola, bilo da ste roditelj ili dete. Za tu porodicu i decu i kroz njih živimo i tragamo za smislom. Najmanje što bismo onda mogli da očekujemo jeste da to najdublje osećanje mediji tretiraju s poštovanjem
Veliku karijeru je imao Aki. Zasluženo. Bio je rođen za binu i publiku
Simulacije obične ćelije i samice, točak za mučenje iz doba Karađorđa, originalne bukagije, vešala i crni cilindar, bele rukavice i pismo sudu za naplatu usluga, koje je iza sebe ostavio državni dželat, deo su postavke muzeja pri Kazneno-popravnom domu Sremska Mitrovica. Tu su kasnije bili zatvoreni i Milovan Đilas, Moša Pijade, Rodoljub Čolaković, Oskar Davičo, Žarko Zrenjanin Uča, Ivan Milutinović...
Umesto da je koalicija okupljena oko SSP-a, NS-a i DS-a započela predsedničku kampanju protiv Aleksandra Vučića, u medijima se vodi kampanja za zajedničkog predsedničkog kandidata. Pa da se vidi ko je najjači i ko se pita, ne kandidat, već partija koja ga predlaže
Iako kulturna dobra ubraja u nacionalni identitet, Srbija je tek pre pet meseci preduzela akciju nalaženja eksponata koji su ukradeni iz naših muzeja i galerija. Evidentiranje kulturnih vrednosti koje su nam otuđene, još uvek se ne pominje
Zakon o parničnom postupku kroz predmetnu normu daje koristan instrument za ubrzanje postupka i rasterećenje sudova u sporovima male vrednosti, što dalje vodi do olakšanog pristupa pravdi za građane, naročito ako se ima u vidu da tzv. maličnjaci predstavljaju najbrojniju vrstu sporova koji se vode pred domaćim sudovima
Uprkos svim hvalospjevima vlasti kako je srpski zdravstveni sistem u nikad boljem stanju, neki detalji ukazuju na drugačiju, ne toliko fascinantnu sliku. Medicinska pomoć na licu mesta, koja u Srbiji nije ni hitra, a ni toliko hitna, jedan je od takvih. Loša zakonska regulativa, ali i nedostatak ljudstva i vozila, doveli su do toga da je dobiti hitnu pomoć, prevashodno u Beogradu, skoro pa nemoguća misija
Volfram Loc: Adresa svemir – nekoliko poruka; režija Anja Suša; Bitef teatar
Nauka je reagovala munjevito, vakcine protiv kovida bile su spremne i puštene u upotrebu brže nego bilo koja vakcina ikada ranije. Sećamo se lekara koji su, oslanjajući se na prethodna iskustva, govorili kako su potrebne godine da bi se ispitala pouzdanost vakcine, a njihovo dejstvo se, zakeranjima uprkos, pokazalo nesumnjivim: vakcina spasava živu glavu. Nespremnim se, međutim, pokazalo mišljenje, zakazala su tumačenja korone: naša svest je koronu dočekala nespremna
Od nešto manje od 30 odsto izašlih na referendum, na osnovu preliminarnih rezultata oko 57 odsto je glasalo "za", a oko 42 odsto "protiv" promene Ustava. U Beogradu je 54,6 odsto zaokružilo NE
U nedelju, 16. januara, će se održati referendum o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa. Predstavnici mišjenja „izađi i glasaj NE“, „izađi i glasaj DA“ i „nemoj uopšte da glasaš“ za „Vreme“ obrazlažu svoje stavove i objašnjavaju o čemu se zapravo glasa
Ispostavilo da je posle analize QR kodova, vremenskog pečata koji ima svaki digitalni sertifikat kao i broja sertifikata na PCR testovima od 16. i 22. decembra na neki način sporna celokupna dokumnatacija sa kojom je Đoković doputovao u Australiju. A srpska vlast koja je proteklih dana od njega pravila veću svetinju od Kosova i samo što ga nije stavila u preambulu Ustava, sada se za svaki slučaj od njega ograđuje da se globalni mediji slučajno ne bi okrenuli protiv nje. Đoković je danas ipak bio u žrebu Australijan opena. U prvom kolu bi trebalo da igra sa Miomirom Kecmanovićem
Pre dve godine ozvaničena namera gradske vlasti da iz Beograda izbaci sve i svakog ko nije u vezi sa Srbijom, isterala je sa teritorije prestonice većinu ulica čiji je naziv asocirao na SFRJ i njene republike
Najbolji svetski teniser našao se u Australiji u vrtlogu birokratskih zavrzlama, političkih prepucavanja i medijskog senzacionalizma. Kako je Novak u vremenima globalne pandemije korona virusa za jedne postao nepokorni borac za slobodu, a za druge neodgovorni antivakser
Pokret Ne davimo Beograd započeo je kampanju u kojoj poziva građane da 16. januara izađu na referedum i zaokruže NE. Mišljenja po tom pitanju se razlikuju i unutar opozicije
Dok Aleksandar Vučić deli pare po Crnoj Gori, crnogorska javnost je po tom pitanju podeljena. Za jedne je to odraz brige za dobrobit Srba, za druge mešanje u politiku susedne države sa ciljem širenja politike “srpskog sveta”
“Mi se kao društvo nikada nismo potpuno odredili prema nacionalizmu koji je preplavio ove prostore devedesetih i doveo do rata. To nije uradila ni prethodna vlast, ni veliki deo onih koji danas čine opoziciju. Mržnje će uvek biti, ona je deo naše prirode. Ali da bismo kao društvo mogli da krenemo napred, mi moramo da prepoznamo sopstvene greške i zamolimo za oprost bez obzira da li je druga strana to uradila ili ne”
Uputstvo: uz čitanje ovog teksta o rokenrolu koji peva o sebi, obavezno slušajte naslove preporučene u zagradama ispod međunaslova. I uživajte.
Tokom sedmogodišnjeg rata za nezavisnost, od 1954. do 1961, francuska vojska je ubila preko 100.000 pripadnika alžirskih boraca za nezavisnost. Stradalo je oko 10.000 francuskih vojnika i na hiljade civila na obe strane. Masakr Alžiraca u Parizu koji su se bunili protiv policijskog časa u oktobru 1961. je okarakterisan kao „najnasilnija savremena državna represija ikada primenjena protiv uličnih demonstracija u Zapadnoj Evropi“. Policijski i sudski arhivi o tim događajima, koji su se u Francuskoj prećutkivali i bili cenzurisani, sada su otvoreni
Da li je „Otvoreni Balkan“ zamena za nedostatak posvećenosti EU u regionu, podrška regionalnoj ekonomskoj integraciji, ili samo jeftin politički trik koji dobro izgleda samo na papiru
Kakvo je stanje novinarstva u Srbiji? Sagovornici “Vremena” ocjenjuju da “ograničeni napredak” ne postoji i objašnjavaju da je u praksi mnogo gore nego što bi se iz ove formulacije dalo zaključiti. Na udaru su mediji koji poput Evropske komisije ukazuju na zaostajanje Srbije u borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala, vladavini prava, slobodi izražavanja i medija i razvoju institucija
Optimizam je toliko obuzeo sovjetsku stranu da je Brežnjev tokom svoje prve posete Vašingtonu u junu 1973. proglasio kraj Hladnog rata. Kada se sreo sa 50 najmoćnijih američkih biznismena i bankara, Brežnjev je objavio: “Hladni rat je završen. A pitam vas, gospodo: Da li je ovo bio dobar period? Da li je to bilo u interesu naroda? Ne, ne, ne i opet ne”
