Italija i Balkan (2)

19.oktobar 2005. Margerita Paolini, ekspert za geopolitikuPrevela: Mirela Radosavljević

Jadran kao spona

U okviru odlučne politike međunarodnog i teritorijalnog povezivanja koje omogućuje nova evropska politika prema susedstvu, trebalo bi da Jadranska oblast izgradi mrežu veza između gradova, univerziteta i trgovačkih komora kako bi uspostavila dinamične odnose sa oba dela Sredozemlja

Slovenija

19.oktobar 2005. Svetlana Vasović-Mekina

Juriš na medije

Posle mnogo muka krunisanih referendumom, premijer Janez Janša može da odahne – osvojio je TV Bastilju i glavne dnevne novine

Intervju - Slobodan Radić, Hjulet–Pakard

19.oktobar 2005. Slobodan Bubnjević

Lokalna sinergija globalnih korporacija

"Povećanje Hjulet–Pakarda znači povećanje angažmana i kvaliteta domaćih kompanija. Tamo gde je HP jak, jake su i domaće kuće"

Brisel, Kosovo i ostali

19.oktobar 2005. Milan Milošević

Opasna karta na zelenoj čoji

Savet bezbednosti UN-a će 24. oktobra najverovatnije odobriti početak pregovora o statusu Kosova. Beograd na te pregovore nevoljno pristaje, a i šta bi drugo

Tema broja – Brisel, Beograd i Novi Sad

19.oktobar 2005. Dimitrije Boarov

Povratak pitanja Vojvodine

Osuđujuća evropska rezolucija o stanju ljudskih prava u Vojvodini pala je u predvečerje početka pregovora SCG i Evropske unije o stabilizaciji i pridruživanju i praktično uslovila zaključenje sporazuma

Fudbal - povodom jubileja šest decenija od osnivanja FK Partizan

12.oktobar 2005. Božo Koprivica

Naših šezdeset godina

Ima, ima šta da se voli. Smrt fašizmu, živeo Partizan

Evropski pregovori

12.oktobar 2005. Milan Milošević

Start trke s preponama

Pregovori o asocijaciji sa EU-om, pregovori sa MMF-om, pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom, kosovski šatl pregovori...

Iz suprotnog ugla – jubilej fudbalskog kluba Partizan

05.oktobar 2005. Petar PopovićAntrfile: R. V

Njihovih šezdeset godina

U redu: "Za Partizan se ne navija, Partizan se voli." Ali šta tu ima da se voli

Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (3) - Trgovina ljudima (3)

05.oktobar 2005. Slobodan Georgijev

Promena stanja

U poslednjih pet godina trgovina ljudima je pomerena na marginu, odnosno ono što je nekada bila društvena norma sada se izgleda i tretira kao ozbiljno krivično delo. Razgovori koje su istraživači "Vremena" obavili u regionu sa onima koji su zaduženi da se bore protiv trgovine ljudima i pruže zaštitu žrtvama pokazuju da problem i dalje postoji i dobro je što to niko ne poriče. Policija je u najvećem broju slučajeva uspela da svoje pripadnike odvoji od ovog posla u kom su oni ranije bili vrsta zaštite trafikerima koji su im to plaćali ili u novcu ili su im podvodili devojke koje su tretirane kao roba. Aktivnost nije obustavljena, kao ni druge grane organizovanog kriminala, ali je bar nazvana pravim imenom i postavljena u ispravan kontekst

Tribina - Vreme izazova

05.oktobar 2005. Redakcija Vremena

Kada će naši građani putovati bez viza u Evropu

U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"

Dosije - Cena nafte

05.oktobar 2005. Sijka Pištolova

Atomima i vetrenjačama protiv naftnih magnata

Kina i SAD već su pripremile projekat za odbranu od preskupih barela, u kome dominira izgradnja nuklearki. Evropska unija takođe ima spremljen odbrambeni plan, u kome se oslanja na alternativne izvore, ali i na atome. Ministarstvo energetike ignoriše naftnu krizu, u najmanju ruku kao da je Srbija članica OPEC-a, iako ćemo samo za ovu godinu potrošiti preko 620 miliona dolara više za uvoz nafte

Intervju - Piter Akerman, predsednik Fridom hausa

29.septembar 2005. Dejan Anastasijević

Tanana umetnost provokacije

"Što se tiče Medlin Olbrajt ili Veslija Klarka, mogu da kažem samo sledeće: nikada nisam čuo za bombe koje daju efekte četrnaest meseci pošto ih bacite. I na kraju, ako pitate čak i Klintona, on će vam priznati da su i on i Olbrajtova bili iznenađeni kad je Milošević pao: nisu verovali da će "balkanski mesar" otići bez ispaljenog metka"

Srbija pet godina posle Miloševića

29.septembar 2005. Dimitrije Boarov

Učinak demokratske petoljetke

Peti oktobar 2005. godine, peta godišnjica od kad je praktično srušen Miloševićev režim, tokom proteklih političkih svađa već je doživeo nekoliko suprotstavljenih tumačenja i reinterpretacija. Valjda je zbog toga i izbegnuta ponuda Evropske unije da pregovori o asocijaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore simbolički počnu 5. oktobra ove godine – mada je već i sam taj početak pregovora možda najkrupniji "ekonomski rezultat" te "demokratske petoljetke"

TV Manijak

29.septembar 2005. Dragan Ilić

Nacionalna avalska piramida

Da li se aktuelni sukob dva "Dnevnika u pola osam" – RTS-ovog i Pinkovog – može tačnije opisati kao rat televizija ili rat televizijama? Ovakvu dilemu oko subjekta ili objekta u aferama redovno imamo

Radikalsko spremanje kikindskog Doma omladine

21.septembar 2005. Srđan V. Tešin

Ko nam je smestio Ćelavu pevačicu

Urednik u kikindskom Domu omladine, pisac Srđan V. Tešin, od radikalskih opštinskih vlasti dobio je otkaz. Ono što mu se zameralo, kako se moglo čuti između ostalih bizarnih detalja, bilo je i to što je jednu predstavu sa repertoara nazvao Ćelava pevačica: "Kako mu je samo takvo nešto blesavo palo na pamet?" O svom iskustvu povodom ovog "slučaja", za "Vreme" piše smenjeni urednik

Vojska i politika

07.septembar 2005. Filip Švarm

Poslednji sirotan JNA

Vojska Republike Srpske više ne postoji. Kada se danas uporedi njen ratni put, ono što je počinila na njemu i položaj Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, jasno je da nikad nije ni trebalo da postoji

Nova srpska proza (2)

31.avgust 2005. Teofil Pančić

Beograd–Berlin, via Štrpci

Pretapajući "srpsku" i "nemačku" priču o teretu i posledicama mahnitanja istorije, Saša Ilić se odvažio da napiše roman koji mnogima neće prijati

Izložba o radio-difuziji

31.avgust 2005. Sonja Ćirić

Kad se radio kupovao na kredit

Beogradska radio-stanica počela je emitovanje 24. marta 1929. godine u zgradi današnje Srpske akademije nauka i umetnosti, u kojoj je sada postavljena izložba o radio-difuziji

Vojska i politika

31.avgust 2005. Dejan Anastasijević

Odbrana kasice-prasice

Ministar Dinkić pokušava da finansijski disciplinuje vojsku. To neće proći

Portet savremenika - Nebojša Čović

31.avgust 2005. Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vreme"

Opozicionar, drugi put

Kao Miloševićev perspektivan saradnik, preživeo jednu "deakumulaciju" funkcija, da bi iz stranke bio izbačen tek četiri godine kasnije. Kao potpredsednik Đinđićeve vlade, podržavao Koštunicu, da bi nakon atentata na premijera bio viđen i za njegovog naslednika, i za zatvor. Za borbu protiv Koštunice spreman i na saradnju sa radikalima, sa kojima je "u ratu" od ulaska u politiku, početkom devedesetih

24.avgust 2005. Dragan Kremer

Scena

Umbria Jazz Festival u Srbiji

Slučaj C-market

24.avgust 2005. Miša Brkić

Ko će nas hraniti – Mišković ili Radulović

Pošto im Trgovinski sud nije dozvolio da ostvare svoje kuporodajne namere, akcionari C-marketa i slovenački Merkator reagovali su na različite načine. Akcionari su postali ortaci da bi zatim ortakluk prodali kompaniji Delta. A slovenački Merkator odustao od kupovine uz objašnjenje da u Srbiji postoji privatna berza preko koje se trguje akcijama, što ne obezbeđuje zadovoljavajuću pravnu sigurnost