Radnike preduzeća „Demetra RB“ koje čisti grad policija je sprečila da bace otpad u centru grada, na mestu gde je neko, moguće baš to preduzeće, nedavno uspostavio divlju deponiju. Ovo je jedan od aktuelnih primera štete koju prirodi čini čovek na svakom koraku
Švajcarski list „Noje cirher cajtung“ piše da veliki broj Rusa u Beogradu donosi promene u gradu, ponovo. Ruska intelektualna elita je između dva svetska rata dala veliki dopirnos srpskoj arhitekturi, nauci, ali i noćnom životu. Danas njihovim stopama idu takozvani ekonomski i politički nomadi koji na svoj način od Beograda prave dom
Ministra Vesića, koji stigo među prvi, i seo na klupicu da prouči ljubičasti materijal, zaludni novinar uzeo pita, Je l to sprema doktorat, Ne, odgovorio je, on je od onih koji uče, Zar neće da bude doktor, ko gospodin Šapić, nastavi novinar, a ministar će, On je završio, ja nisam toliko pametan!
Nevladina organizacija Ministarstvo prostora napravila je aplikaciju koja pokazuje koje stanove građani sebi mogu da priušte u odnosu na svoja primanja
Činjenica je da moramo biti svesni kako je nehatna saobraćajna nezgoda situaciono krivično delo koje može da izvrši svaki učesnik u saobraćaju uključujući u najvećoj meri normalne, prosečne ljude koji ne pripadaju kriminogenoj sredini. Onda se postavlja pitanje da li je zaista potrebno te ljude, podnošenjem krivičnih prijava, uvoditi u krivični postupak i izjednačavati ih sa ozbiljnim kriminalcima u sistemu, onima koji kradu, ubijaju, zlostavljaju...?
Vraćajući se avionom iz Soluna 8. oktobra 2000, dok smo uspinjući se preletali Pelagoniju, uhvatio me snažan panični napad i držao sve do sletanja na Surčin. Raspao sam se. Iako je naoko sve bilo gotovo, ono što ostaje je mentalitet sredine koji se najteže menja i u kojoj se treba izboriti za podizanje svesti kako ličnim primerom tako i udruživanjem i zajedničkim aktivnostima na poboljšanju uslova života i rada. Što je baza opstanka. Život dostojan čoveka. Ali da se razumemo, laknulo mi je. Jedno sranje manje. Otišao sam kući i odveo ćerku u parkić
Prvi album Discipline kičme nekad se smatrao prvim velikim alternativnim rok izdanjem u našim krajevima. Kad se danas presluša, jasno je da je ova divlja ploča zapravo neupitni klasik jugoslovenskog rokenrola i originalni doprinos onom svetskom
Odavno je Beograd metropola koja se raspada od korupcije i beznađa, baš kao Gotam Siti u priči o Betmenu. Ima tu nekih novih zgrada, ali oronulost celog društva vrišti i pitanje je koliko će nas sve to kolektivno koštati kada se jednom podvuče crta. A već košta
Vajarka Julijana Kiš o vremenu studentskih demonstracija u Beogradu 1968. kad je milicija u zgradi Akademije tukla “sve što liči na čoveka” pa i Veneru od gipsa, i o umetnicima s kojima se družila, a koji su obeležili epohu punu mirisa duvanskog dima, vinjaka i genijalnosti
“Ono što najviše volim kod nas i naših odnosa unutar benda jeste to što nema nekog stereotipnog definisanja i karakterisanja prema rodu i polu. Doprinosi i uticaji su često složeniji i ne bih baš tačno znao da odredim koji je čiji doprinos. Raduje me što je s vremenom sve manje egzotizacije pozicije žene u bendu, gde je neko u publici srećan samo da vidi ženu sa gitarom”
Njih vrbuju visokorangirani članovi organizovanih kriminalnih grupa da izvrše najteža krivična dela za neka vrlo mala novčana sredstva, kaže Nemanja Đuran
Trideset putnika će prvi na svetu putovati od Turske do Velike Britanije najdužom evropskom rutom, kroz 22 zemlje za 56 dana i 24.300 dolara. Na tom putu, boraviće i u Beogradu
