Bitku za energiju opet dobijaju bogati uvoznici nafte zahvaćeni lakom groznicom na početku godine, koja za njih neće biti toliko krizna, dok se izvoznici energenata glože krpeći budžete, a potencijal sirotinjskog cunamija se akumulira
"Sva ova postjugoslavenska društva nikad nisu bila u goroj situaciji, naravno sa izuzetkom Drugog svjetskog i ovog poslednjeg rata. Ali to ne znači da se ne događa nešto novo, pogotovo kod mlađih ljudi koji aktivno promišljaju i nasljeđe jugoslavenskog prostora, njegovu sadašnjost, a posebno budućnost. Mislim da je to nezaustavljivo i da će sljedećih desetljeća ta ‘paralelna stvarnost’ naprosto postati mejnstrim. Možda grešim, ali to je moje mišljenje"
Nemušti ministar policije, drhtavog glasa i bezizražajnog lica, postao je glavna poluga za demonstraciju strahovlade i dizanje tenzije u ovdašnjoj političkoj realnosti. Od čoveka koji je pred Vučićem stajao toliko mirno da mu se ni stakla na naočarima nisu reflektovala, Nebojša Stefanović stigao je do glavnog sejača straha u ime vladajuće većine
"Kreiranje veza između brendova, različitih kategorija, usluga i slično biće dominantan način na koji će se tražiti odgovor na potrebu potrošača/korisnika. Došlo je vreme kada su potrebe ljudi sve složenije"
Pošto ne umem u jednoj reči da opišem Srbiju u godini koja prolazi objavljujemo jednu sliku: zatvorenici kite jelku u holu beogradskog Centralnog zatvora. Samo nek je ukrašeno
Kao što proizvođači pametnih telefona svako malo smisle novu aplikaciju da bi nam izvukli novac iz džepa, tako i Vučić svaki drugi, treći dan smisli nešto novo, obećavajuće, ali me je strah da je po naš džep efekat isti
Izbeglice sa Bliskog istoka ne žele da ostanu u Srbiju, a u tom smislu može se reći da izbeglički ili migrantski sistem u Srbiji, u načelu, funkcioniše dobro. Na terenu se mogu primetiti manjkavosti u organizaciji i kontroli procesa od čega ponešto jeste dlaka u jajetu, ali ima i trnja u oku
Građanima Srbije pravo na besplatnu pravnu pomoć garantovano je Ustavom iz 2006. godine. Odredbom koja se nalazi u okviru dela koji se odnosi na ljudska prava kaže se da će ona biti propisana posebnim zakonom. Zakona i dalje nema, pa je građanima već devet godina uskraćeno ostvarivanje ovog prava, čije je ostvarivanje predviđeno kao šesnaesti cilj Agende za održivi razvoj Ujedinjenih nacija (UN) do 2030. godine, koju je Srbija potpisala
Dosta osnovano bi se moglo zaključiti da SNS zaista polako (o)pada, ali da na drugoj strani i dalje niko ozbiljno ne raste. Naprednjaci se trenutno kreću negde na samoj ivici od 40 odsto opredeljenog biračkog tela (22–24 od ukupnog), što svakako jeste astronomski rezultat, pogotovo kada se uporedi sa rejtinzima ostalih političkih subjekata. Ali ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da je i Milošević u trenutku pada imao podršku od 35 odsto glasača
Knjiga Jove Anđića Književni vodič kroz Beograd, nedavno objavljena u izdanju Lagune, predstavlja pokušaj da se načini literarna topografija srpske prestonice. Zamišljena kao svojevrstan vodič kroz kulturnu istoriju Beograda tokom poslednja dva veka, ova knjiga govori o životima dvadesetak pisaca čija je sudbina povezana sa Beogradom, beleži mesta na kojima su živeli, radili, provodili vreme i o kojima su pisali. Književnici čiji se trag Beogradom u ovom Književnom vodiču prati jesu Dositej Obradović, Ðura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Borisav Stanković, Isidora Sekulić, Milica Jakovljević Mirjam, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić, Dušan Radović, Slobodan Marković, Milorad Pavić, Aleksandar Popović, Borislav Pekić, Svetlana Velmar Janković, Branko Miljković, Danilo Kiš i Momo Kapor. Namenjen široj čitalačkoj publici, Književni vodič kroz Beograd je pitko i informativno pisan i bogato ilustrovan fotografijama i mapama, kao i odlomcima iz književnih dela sa beogradskim temama. Iz ove knjige, uz dozvolu izdavača, donosimo odlomak posvećen Aleksandru Popoviću, u znak podsećanja na ovog velikog dramskog pisca
"Uvođenjem predugovornog obaveštenja, biće znatno smanjen izvor nezadovoljstva osiguranika. Novi Zakon će tako u velikoj meri eliminisati nerazumevanje koje štete će osiguravajuća kompanija platiti, a koje ne. To bi trebalo da rezultira povećanjem broja osiguranika koji jasno razumeju ugovoreno osiguranje, što će posredno uticati na širenje kulture osiguranja u Srbiji"
U Srbiji Cincari imaju status etničke i kulturne manjine, a uprkos zahtevu cincarske zajednice, nedavnom odlukom Vrhovnog kasacionog suda, država je odbila da Cincarima prizna status nacionalne manjine. Ko su Cincari, kakav su trag ostavili u istoriji Srbije i kakva im je kultura
"Činjenica da neki sudija u Srbiji, posle potvrđivanja optužnice, traži autentično tumačenje propisa na kome je zasnovana ta potvrđena optužnica, zvuči dosta ekstravagantno, čak i kada su u pitanju sudovi u Srbiji", kaže za "Vreme" advokatica Branislava Isailović
Izvor "Vremena" iz samog Telekoma kaže da postoji osnovana zebnja da će današnji pretežni izvor prihoda ove kompanije, mobilno telefoniranje, uskoro postati bagatelni resurs s obzirom na to da su cene telefonske komunikacije u padu, pa će se konkurencija "domaćim kompanijama" na tržištu Srbije neverovatno proširiti. Prihodi svih naših operatera od gole mobilne telefonije već 2014. godine opali su za četiri odsto, a ta tendencija će se verovatno nastaviti
"U novom Zakonu o lokalnim samoupravama, koji je u pripremi, postoji jedan interesantan aspekt, a to je da će se gledati koliko lokalna samouprava iskorišćava svoj poreski potencijal – gledaće se odnos vrednosti ukupnog poreza koji je u nadležnosti lokalne samouprave i stvarni iznos koji ona ubira. Ako su performanse lokalne samouprave u ovom pogledu loše, onda će Republika reći: u redu, nisu vam potrebne te pare, a to znači da vam nisu potrebni ni transferi od države – ne moraju sve druge lokalne samouprave koje čine Republiku, koje dobro rade, da daju subvenciju onima koji ne ubiru porez"
Decenijama pošto se povukao iz politike Helmut Šmit je u nebrojenim tekstovima i nastupima tumačio svet u kome živimo. Nekadašnji Hitlerov oficir, ministar odbrane i finansija i kancelar Nemačke postao je neka vrsta pop ikone za mlade Nemce. Uvek sa cigaretom u ruci, u oblaku dima negovao je imidž pragmatičnog i energičnog čoveka koji ne preza od teških odluka
Premijer insistira na tome da Srbija "nije izgubila", pobedu ne spominje, što nije bez veze, jer sada bi trebalo umoliti sve one najjače u Briselu koji su hteli da vide Kosovo u Unesku ove jeseni (Nemačka, Holandija, Velika Britanija, Italija, Francuska…) i izgubili za tri glasa, da se pitanje imovine SPC-a i uopšte – srpske imovine, konačno spusti za pregovarački sto
"Danas je zenitizam podsticajniji nego što je bio u vreme svog aktivnog postojanja, između dva svetska rata", smatra istoričarka umetnosti Irina Subotić
Onog dana kad je izjednačio sudbinu Srbije i svoju ličnu poziciju, Vučić je prešao prag kontrolisanog demokratskog poretka i odškrinuo vrata diktaturi
Srpski intelektualci jednom će morati da nauče "lekciju" da se pri dodiru sa svetom zauvek maknu iz biparticije čija su dva nepomirljiva dela prepoznatljiva namrgođena uvređenost s jedne ili, kao ovde, izvinjavajuća mea maxima culpa snishodljivost s druge strane
Kroz Srbiju je u oktobru ove godine prošlo 180.307 izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka, Somalije, Eritreje, Pakistana... Zvaničnici EU sve češće pominju Zapadni Balkan kao predvorje Unije na kome će se otvarati kampovi za prihvat i registraciju izbeglica pre nastavka njihovog egzodusa ka Zapadu. Domaći zvaničnici kategorički odbijaju tu mogućnost govoreći da Srbija neće postati logor za izbeglice. Ipak, iz obaveštenih izvora "Vreme" saznaje da je novac za otvaranje novih kampova obezbeđen iz EU i da se na njima radi
U novinarstvu je teško preživeti i godinu dana, ali uz čvrst stav, moguće je dočekati i 25. rođendan. "Vreme" je nastalo u doba poplave populizma koji je vređao profesionalno samopoštovanje. Sada je došlo vreme tabloidnog novinarstva, a pitanje je da li se to može uopšte nazvati novinarstvom
Zorannah je zaslužila priznanje, jer je samonikli brend, odlično poznaje društvene mreže i koristi ih za samopromociju. Takođe, ona vrlo precizno artikuliše potrošačke snove i potrebe mladih dama u tranzicionoj Srbiji
U Beograd su na vest o Rankovoj smrti prvim avionom iz Splita došli Petar Skansi, Damir Šolman i Rato Tvrdić, iz Sarajeva Bogdan Tanjević, iz Zagreba Nikola Plećaš i Krešo Novosel, iz Podgorice Žarko Čabarkapa, iz Barselone Manolo Flores, pa su pred Alejom zaslužnih građana na Novom groblju bili Cvetković, Danilović, Bodiroga, Dalipagić, Slavnić, Radovanović, Varajić, Pazmanj, Čermak, Jarić, Kotarac, Kapičić... Kako reče jedan kolega: poslednja Rankova reprezentacija
Nema te oblasti "društvenog života", dominantne u određenom trenutku, ako se računa od ‘68. pa naovamo, a da Milorad Vučelić u njoj nije učestvovao ili je makar "omirisao". I uvek u stvaralačkom, dinamičnom konfliktu sa svetom oko sebe, istovremeno debelo zahvatajući iz njega. Ako je na redu revolucija – onda revolucija, ako je to kultura – onda kultura, ako je rat – onda rat
Ko je čovek u čijoj je oduzetoj vili decenijama bilo sedište Demokratske stranke u Beogradu
Objavljivanje zbirke kratkih priča Nešto lepo prilika je da se prisetimo pisca i scenariste Slobodana Stojanovića, samozatajnog i važnog čoveka naše kulture
