Izjava nedelje
„Vi imate pravo da mislite da sam ja glup.“
Dušan Mihajlović, republički ministar policije, obraćajući se novinarima na redovnoj konferenciji za novinare
Dušan Mihajlović, republički ministar policije, obraćajući se novinarima na redovnoj konferenciji za novinare
Princeza Jelisaveta prošetala i dobila celu bajku u glavu, koja, po izdavaču, predstavlja dosta toga što bi bilo interesantno za odrastanje
Početak bombardovanja Jugoslavije, 24. marta 1999, zatekao je ambasadora Slobodana Unkovića sasvim nespremnog, kaže pukovnik Arsenije Stanković: "Zatvorio se u krug ambasade u strahu od atentata; diplomatama je zabranio sve spoljne kontakte i svaki oblik protesta protiv agresije... A onda se desio strašan incident: nesmotreno sam saopštio gospođi Unković da je u našoj zemlji rat, da je koliko juče bombardovana rafinerija nafte u Pančevu i da su srušeni neki mostovi. Ispalo je da ona nije znala za rat"
Veće interesovanje ministarstava nije izazvala čak ni izjava guvernera NBJ-a Mlađana Dinkića od 10. oktobra da je uljara "na beogradskoj berzi zadužena za 700 miliona dinara"
Ne pamti se da je neki ministar više puta od Dušana Mihajlovića nudio ostavku, obećavao da će je dati ako policija ne reši neka ubistva ili otmice u navedenom roku ili da će Vlada Srbije morati da potraži novog ministra u slučaju da se ne prihvati neka njegova odluka
Nova haška ofanziva na Beograd iznova je, po ko zna koji put, pokazala kako i dalji izlazak SRJ u svet, ali i ulazak stranog novca u zemlju, trenutno u najvećoj meri zavise od umešnosti Svilanovićevog, Labusovog ili Đelićevog tima da prođe kroz minska polja koja im svuda naokolo postavljaju Karla del Ponte i njeni tužioci
Da li je poslanik DS-a i predsednik Skupštine Novog Sada Borislav Novaković glasao u Skupštini pa otišao u Grčku, ili je bio i u Grčkoj i u Ulici srpskih vladara? Da li je u prošli ponedeljak bilo letova za Atinu i Solun! Ko je glasao u drugom redu desno iza ministrovih leđa?
"Pripadam Beogradu"; "Vreme" br. 567
U kolekciji od 25 pisama srpskih pesnika i književnika upućenih Slobodanu Jovanoviću deset je napisano rukom Isidore Sekulić. Taj deo prepiske, koju "Vreme" ekskluzivno objavljuje, pokriva period od marta 1928. do marta 1930. godine. Upućena su iz Beograda, Jezerskog kod Ljubljane i iz Pariza. Pored ostalog, ona otkrivaju i neke lične detalje Isidorinog druženja sa porodicom Slobodana Jovanovića
Pri pogledu na noge Ksenije Pajčin ili na stomak Breda Pita topi vam se poslednja trunka preostalog samozadovoljstva i čvrsto odlučujete da ćete od sutra živeti "samo na vodi". Činjenicu da vas je voljeno biće prevarilo ili napustilo uspešno ste preživeli, ali saznanje da je NJEGOVA sadašnja mršavija od vas ili da NJENOM sadašnjem nedostaje vaš (mislili ste savršeno šarmantan) trbuščić, još ne možete da prihvatite. Jedan od vaših životnih snova jeste i mogućnost da u šortsu prošetate od Kalemegdana do Slavije (sve praćeni zadivljenim pogledima) ili da igrate odbojku na plaži ne uvlačeći stomak i ne krijući se ispod široke majice
Da li je u brzoj profesionalnoj promociji mlađanog lingviste baš sve "košer"
Odluka SIV-a da saopštavanjem rezultata konkursa osudi zgradu bivšeg CK-a na rušenje stigla je istog dana kada je odlučeno da se još samo jednom praznuje 29. novembar, jedan od poslednjih simbola stare države. Za nekoliko godina na mestu nagorele palate "Ušće" nići će neki moderan poslovni centar koji će indirektno svedočiti kako ovde istorija svakih pedesetak godina počinje ispočetka