Slobodan Milošević u zatvoru pomoći će SPS-u da se emocionalno homogenizuje i zakači za njega kao za mučenika i žrtvu novog režima i među narodne zajednice. Vremenom će, međutim, neminovno doći i do otvaranja pitanja njegovog naslednika i naravno nasleđa, na šta će on sve manje moći da utiče
Posle prvih vesti BK-a i CNN-a o hapšenju Sobodana Miloševića pozvali smo Miru Marković, telefonom, na kuću u Užičkoj. Tokom naredna dva dana razgovarale smo desetak puta. To je bar delimičan odgovor na pitanje – šta se dešavalo, iznutra
U nedelju 1. aprila oko 4.35 istražnom sudiji u Centralnom zatvoru u Bačvanskoj ulici u Beogradu predao se čovek koji je svojim odlukama, svojim postupcima i svojim mitom presudno uticao na tok tragičnih zbivanja u proteklih trinaest godina u Srbiji i na tlu bivše Jugoslavije. Poslednji čin te drame, dug 36 sati, obeležen je događajima u kojima je čak i senka smrti i nesreće, koja je harala centralnim Balkanom čitavu deceniju, bila zakucala i na vrata samog Slobodana Miloševića i njegove porodice dok se patologija jedne politike selila u sudske hronike
Na samom početku bombardovanja RTS je oformio dve mobilne jedinice na Zlatiboru i Kosmaju, čija je funkcija trebalo da bude preuzimanje programskih aktivnosti u slučaju bombardovanja zgrade televizije. U najvećoj tajnosti novinari i tehničari RTS-a odvođeni su "u partizane", gde su svakodnevno izvršavali programske zadatke spremni da se uključe u svakom trenutku ukoliko je neophodno. Nikad se nisu uključili, a na ime nadnice za dvomesečni strah u kosmajskim šumama pojedinci su nagrađeni varijabilom od 300 dinara. "Vreme" će u tri nastavka ekskluzivno objaviti izvode iz rukopisa novinara RTS-a Vojke Pajkić, urednika kulture na Radiju 202, koja je boravila na Kosmaju u sastavu mobilne jedinice broj dva od 12. aprila do 22. maja 1999. godine. O kosmajskim noćima pod bombama koje su padale na manje od 150 metara od mesta gde su bili smešteni, lokatorima pronađenim u fioci, o redovnom izmeštanju mobilne ekipe, uzaludnosti celog projekta, novinarka Vojka Pajkić svedoči u feljtonu "Vremena". Imena aktera ove priče su promenjena, ali događaji su autentični. Redakcija nedeljnika "Vreme"
Samo beogradsko tržište droge "teško" je tri i po kilograma heroina dnevno, dok se u Srbiji proda još toliko. Ovi podaci kazuju da droga pronađena nedavno u sefu Državne bezbednosti zakupljenom kod Komercijalne banke nije morala nužno da bude "izvozni artikal". Lako se može ispostaviti da je bila namenjena domaćoj distribuciji, i da je u pitanju samo strateška rezerva
Nezavisni sindikat policije konačno je registrovan – deset godina po osnivanju. Početak stvarnog sindikalnog organizovanja policajaca koincidirao je sa početkom drame preporoda naše policije, drame svakako veće od one iz 1966. i Brionskog plenuma
Da li se iza pokreta Obraz kriju neoljotičevci koji ispisuju antisemitske parole po Beogradu, ili je to samo društvo hrišćanskih nacionalista "ali ne i šovinista"
DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".
Postoje dve dugoročne opcije međunarodne zajednice na Kosovu. Prva je da pokušaju da ostvare ciljeve postavljene u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1244, uz rizik oružanog sukoba s albanskim ekstremistima i gubitaka u redovima KFOR-a. Zapad može i da se povinuje albanskim zahtevima, odnosno prizna nezavisnost Kosova i Metohije uz rizik daljeg širenja konflikta sve do stvaranja velike albanske nacionalne države na Balkanu
Valja se nadati da su najnovija hapšenja znak konačne primene zakona, a ne jeftina politička demagogija
