Kako će na rejting političara partije i na sudbinu vladajuće koalicije uticati afera Perišić, taj filmični događaj i sudski proces koji sledi, u kome se prelamaju osećanje za državno dostojanstvo, poštovanje tradicionalnih institucija, misterija tajnih službi, imperijalna arogancija, ratna trauma, težnja ka Evropi...
Evropski posrednik Havijer Solana i njegovi domaći partneri pronašli su verovatno jedini put za raspad srpsko-crnogorske zajednice, kroz sporazum o njenoj rekonstrukciji
Gašenje imena Jugoslavije nikome nije donelo olakšanje. Sporazum o formiranju nove zajednice uzdrmao je političku scenu Crne Gore, zabrinuo srpske ekonomiste, uznemirio kosovske Albance i zbunio prognostičare
Što se nas tiče, bilo je onako kako je moralo biti: nevoljni sporazum glavnih aktera na opšte zadovoljstvo glavnih inicijatora, to jest, Evropske unije; Što se njih tiče, to jest, EU, uz sve razlike ipak su na putu da ciljeve programirane do 2010. ostvare bez većih poteškoća
Prošle nedelje, pripadnik obezbeđenja kragujevačke Zastave, pokušavši da ga uhapsi, ubio je bivšeg radnika ove firme dok je krao delove s automobila na fabričkom parkiralištu. Ovaj slučaj tako je otvorio problem koji se smatrao normalnim stanjem – problem krađa u preduzećima
Šajlok, po dramama Mletački trgovac V. Šekspira i Jevrejin s Malte K. Marloua; adaptacija i režija Ljubomir Muci Draškić; igraju: Vlastimir Đuza Stoiljković, Hana Jovčić, Gordan Kičić; Pozorište "Mata Milošević"
Nenad Rizvanović: Trg Lava Mirskog (Hena Com, Zagreb, 2001); Rujana Jeger: Darkroom (Moderna vremena, Zagreb, 2001)
Sve je počelo s trokingom. Obuću su činile obavezne "gumiđonke na spratove", a glavu je krasio pljosnat, aerodinamičan šešir što većeg oboda koji je mogao da se fazonira. Sada je sve postalo parti: house, trance, beat, drum’ ‘n’ bass. Nekada se plesalo sada se đuska
Slučaj "špageti-recenzija" znakovit je primer delovanja jednog žabljeperspektivnog pogleda na svet koji je decenijama, a naročito tokom devedesetih, ovde bio dominantan
Jugoslavija/Srbija još nije promenila propise bivše SFRJ, pa se u nekim zakonima spominju samoupravljanje i osnovne organizacije udruženog rada. Ko će investirati novac u državu čija vlada ima diskreciono pravo da određuje cene svih roba
