Festivali

06.jun 2002. Ljubomir Živkov

Partnerstvo za muziku

Četrdeseti festival vojničkih pesama i koračnica protekao je u prisustvu Baneta Ivkovića, njega sam od političara jedinog video

Francuska

06.jun 2002. Frano Cetinić

Od izbora – dva putića

Levica bez prestanka ponavlja da bi pobeda protivničkog tabora na parlamentarnim izborima – koja je po ispitivanjima javnog mnjenja više nego sigurna – označila početak "socijalne regresije"

K-12 u haškoj sudnici

06.jun 2002. Nenad Lj. Stefanović

Pustite me da idem

Na osnovu nekoliko izgovorenih rečenica svedok K-12 je, i pored zaštićenog lika, delovao kao čovek koji se nalazi na ivici nervnog rastrojstva i kod koga je u međuvremenu (ako je u pitanju isti čovek) strah u potpunosti nadjačao osećanje stida zbog onoga što je činjeno. Prošle nedelje u Hagu je počela dramatična rasprava o tome dokle je stigao proces protiv Slobodana Miloševića. Tužilac Džefri Najs veruje da bi čitavo suđenje Miloševiću moglo da izgleda sasvim drugačije sa samo jednim dovoljno jakim svedokom. Jednim, ali pravim

Skupštinski život

06.jun 2002. Milan Milošević

Uzaludno krečenje

Pokušaj da se izmenom skupštinskog poslovnika zabašuri rastuća parlamentarna i politička kriza liči na izgradnju "Čedine zebre"

Lik i delo

06.jun 2002. Aleksandar Ćirić

Stefano Sanino

Šef misije OEBS-a u SRJ

Koncert

30.maj 2002. Dragan Kremer

Bajaga

Bratstvo i detinjstvo

Nuspojave

30.maj 2002. Teofil Pančić

O srnećem pamćenju

Stvari su se ovde pretvorile u bljutavu melasu u kojoj smo svi pomalo blatnjavi i podnošljivo krvavoruki, umereno gadnjikavi i razumno smrduckavi

Spomenik Ministarstva pravde

30.maj 2002. Slobodan Kostić

Care, care, koliko je sati

Možda dozvola za postavljanje spomenika nije bila potrebna, ali je onda nije trebalo ni tražiti. Ako je Ministarstvo pravde već htelo da ispoštuje zakonsku proceduru, zašto je spomenik postavljen pre nego što je nadležna komisija dala svoju saglasnost

Suđenje u Hagu i svetska javnost

30.maj 2002. Tamara Skrozza

Zvezda koja gasne

Statični kadrovi, priče koje su zanimljive samo ljudima koji su lično zainteresovani za zbivanja u Jugoslaviji, politički govori bivšeg predsednika i anonimni svedoci ne mogu da se mere s bombašima samoubicama ili s dizanjem ambasada u vazduh. Sa stanovišta (inostranog) medijskog konzumenta, naviknutog na dinamiku, konciznost i atraktivnost, teške i istorijom opterećene balkanske priče više jednostavno nisu zanimljive