Crna slika saobraćaja

Kuda voze patrolna kola

"Celo jedno odeljenje USP-a bavi se saobraćajnim nesrećama, a od svih njih samo jedan je radio uviđaje, ostali nikad nisu bili ni prisutni. Paradoks je da su doveli čoveka iz interventne jedinice da analizira uviđaje. Po ceo dan analiziraju saobraćajne nesreće kako bi dokazali da uzrok nije nepropisna radnja već kao zdravstveni razlozi, ili proglase da je neko umro od srca da bi smanjili broj poginulih. Ili preformulišu da nije u pitanju nezgoda već oštećenje tuđe stvari da bi smanjili broj nesreća, naročito onih sa povređenima i poginulima", kaže za "Vreme" sagovornik iz Saobraćajne policije

Intervju – Vladimir Vučković, Fiskalni savet

Još uvek smo nerazvijena zemlja

"Već sada rast od 3,5 odsto za 2019. deluje previše ambiciozno. Mi sada mislimo da će rast biti oko tri odsto. Ali, ne želim da opet upadnemo u zamku kao svake godine, pa, ako bude rast 3,5 odsto, neko je pobedio i ekonomska politika je uspešna. Ni rast od 3,5 odsto nije dovoljno dobar – okolne zemlje brže rastu"

Intervju – Slobodan Prvanović, Institut za fiziku

Teška ljaga Univerziteta u Beogradu

"Ako vam kažem da je u ovoj čaši voda, i vi pogledate i vidite da je voda, da li vama treba neko da napiše izveštaj da to jeste voda? Ako je profesor Karapandža pregledno stavio sa jedne strane originalni naučni rad, a sa druge doktorat Siniše Malog i tako na desetine strana, šta vam više treba? Šta ima bilo ko da se izjašnjava o tome što sami vidite? Dovoljna je elementarna pismenost i elementarno poznavanje engleskog da vidite šta tu piše"

Kapitalno izdanje

Najvitalniji žanr

Antologija savremene srpske komedije Radomira Putnika, baština izuzetnih dostignuća našeg teatra

Intervju – Staša Babić, profesorka arheologije

Znanje se stiče u razmeni, saradnji i sučeljavanju

"U sistemu vrednosti gde opšte dobro nije prioritet, svaki neposlušni glas smeta. S druge strane, arheologija koja je spremna da podrži odluke vlasti neće joj smetati i biće za to i nagrađena. To smeta meni i mnogim mojim koleginicama i kolegama, ali naš je stav zaturen. Možda je vreme da se ti glasovi okupe kako bi se bolje čuli"

Novo restrukturisanje Er Srbije

Sipanje u bunar bez dna

Kako je moguće da državne institucije tvrde da nisu znale koliki je dug JAT-a? Da Komisija za kontrolu državne pomoći poništava sopstvena rešenja? Da se ponovo ne zna kada bi to Er Srbija mogla da posluje sa dobitkom i na osnovu kojih zakona se netransparentno ponovo na desetina miliona evra srpskih poreskih obveznika upumpava u Er Srbiju

Lični stav

Anatomija jedne hajke

Da bi sprečila građane da shvate šta se dešava i da se sete neispunjenih obećanja, vlast sprovodi najstrašniji progon onih koji o tome govore. Tužim, dobijam presude da lažu SNS, SPS i Mali i Vesić i Jovičić, i informeri i telegrafi i Pink. Ali kakva korist od toga? Moju ćerku koja ide u prvi razred maltretiraju stariji đaci, jer joj je otac lopov

Intervju – Džeremi Mekbrajd, advokat i profesor

Izraz »neprijatelj naroda« nije prikladan u demokratiji

"Ako sve sudije i tužioce uklonite sa funkcija, ko će vam ostati? Imate li nove ljude koji mogu popuniti te pozicije? Tako možete završiti u haosu. Ne kažem da je nemoguće zadržati ljude iz prethodnog sistema. Imali smo taj problem u postsovjetskim zemljama, da zadržimo ljude koji su nas podsećali na prošla, teška i loša vremena. Ali čak i u sovjetsko vreme nisu sve sudije i tužioci bili loši ljudi, to je sigurno. Neki su zaista radili sa najboljim namerama, treba svaki slučaj i svačiju prošlost posmatrati posebno u okviru ispravnog postupka"

Odlazak Aleksandra Čepurina i Kajla Skota

Ambasadorska vremena

Iako režim neprestano govori kako samostalno odlučuje, ne sluša nikoga i da za razliku od svih drugih ne ide u ambasade po savete, stvarnost je drugačija: ništa se ne odlučuje bez savetovanja sa ambasadama velikih sila. Srbija je, naprosto, država ograničenog suvereniteta. Kako su se u sve ovo uklapali ambasadori Rusije i Sjedinjenih Američkih Država

Knjiga

Triler o našoj prošlosti

Prošlosti ne možemo da uteknemo. Patimo i tuđu patnju. Zamišljamo i nezamislivo kako bismo pronašli sebe. Upakovan kao uzbudljiv krimi-triler, roman Ivana Ivanjija Vila na Dedinju je zapravo priča o ljudskim odnosima, o suočavanjima i bežanju, tajnama i razotkrivanju, o generacijama dedova, sinova, ćerki i unuka uhvaćenih u vrtlozima vremena

Intervju – Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Mržnja ne vodi nikuda, ona je rak

"Nisam naivan, idealista: ne mislim da ovakav ili bilo koji drugi teatar može da realno, korenito menja društvo, ali verujem da može da bude laboratorija humanijih odnosa, da nas vrati nama samima, navede da se gledamo, dodirujemo, razvijamo međusobno poverenje, ostvarujemo suštinsku razmenu i gradimo zajedništvo"

In memoriam – Borka Pavićević (1947–2019)

Topli, nežni, stameni cunami

Iz Brehta, iz levice, iz avangarde, iz pobune i nepristajanja, bivajući ravnopravnim saradnikom najboljih, stasala je ta duhovna statura koja se više nikada neće moći podriti, prozliti, ukvariti, podati i prodati

Vreme br. 29 • 13. maj 1991.

U boj u boj, za narod svoj

Upravnici zgrada

I ovakvi i onakvi

Negde stanari ne plaćaju upravnike, negde upravnici prvo naplaćuju svoj rad, pa potom troše novac za održavanje, a negde prvo troše za održavanje, pa svoje naknade potražuju preko suda

Kako je medijska kompanija »Novosti« postala državni organ

Brza, kratka i jasna krađa

Nije bilo dovoljno režimu Aleksandra Vučića što je "Novosti" brutalno opljačkao 2016. godine, nego ih je, tako ogoljene, 2019. i ukrao, a dok je pljačka formalno provedena kroz pravni sistem tako da bude legalna, posao oko legalizacije krađe je u toku

Festival

Radovi na sceni

Samo(iz)gradnja, tema srpske postavke na Praškom kvadrijenalu, shvaćena je kao razvoj potencijala svih pojedinaca u društvu koje to omogućava i zagovara, ne bi li i samo napredovalo

Navigator

Gde god nađeš zgodno mesto, tu baci trotinet

Električni trotineti postali su nezaobilazan trend u modernom saobraćaju velikih gradova u Evropi i Americi. Ne samo zbog fantastične praktičnosti već i zbog činjenice da u hrpama leže po trotoarima, a trotinetaši otimaju prostor pešacima i biciklistima. Ima li prostora za održiv suživot

Esej

Da li je to danas bitno

Barokna palata Černjin u Pragu, u kojoj je sada Ministarstvo spoljnih poslova Češke, i njeni stanari-nacistički suveren Rajnhard Hajdrih zvani Praški kasapin i ministar spoljnih poslova čehoslovačke vlade u egzilu Jan Masarik, sin Tomaša Masarika, osnivača Čehoslovačke, glavni su likovi romana Pohvala oportunizmu Mareka Tomana, češkog pisca i diplomate. Objavljivanje Pohvale oportunizma na srpskom jeziku u prevodu Tihane Hamović (izdavačka kuća Clio) bilo je povod nedavnom gostovanju Mareka Tomana u Srbiji. Tom prilikom razgovarao je i sa mladim Kragujevčanima koji uče češki jezik, a predvodi ih profesor istorije Jan Zorbić, prevodiocima Tomanovog teksta koji je o palati Černjin, Rajnhardu Hajdrihu i Janu Masariku, i o svom boravku u Srbiji, pisao za "Vreme"

Godinu dana beogradske vlasti

Doktore, kako je to biti gradonačelnik?

Jednog kandidata za doktora, Sinišu Malog, optuženog da je plagirao svoj doktorat, zamenio je na mestu gradonačelnika Beograda pravi doktor – Zoran Radojičić. I lekar i doktor nauka. Zašto je ovaj dečji hirurg i urolog, direktor Tiršove klinike i "lekar bez mrlje u karijeri" ušao u vlast sa ljudima sa kojima ugledni ljudi – a, tu, valjda, još uvek spadaju lekari – ne žele u istoj prostoriji da borave, a kamoli da sede za istim stolom, još uvek nije sasvim jasno. Nekompetetni gradski arhitekta Milutin Folić zamenjen je Markom Stojčićem, što je Folić ocenio kako je "obezbeđen kontinuitet". Nepoznatu zaštitnicu građana grada Beograda zamenio je još nepoznatiji zaštitnik. Samo dve stvari su potpuno nepromenjive: večiti operativac Goran Vesić na mestu zamenika gradonačelnika i njegova sveznajuća i sverešiva logoreja, kao i neprekinuto uništavanje Beograda. Pardon, to su već tri konstante

Tradicija

Otisci opušaka na parketu

Ovo je priča o Paviljonu "Veljković", koji dva puta godišnje, tokom Noći muzeja i Nedelje evropskog privatnog nasleđa, otkriva kako je živeo nekadašnji građanski Beograd

Zoom

Vidimo se u sledećem ratu – Zašto je kosovska policija izabrala najgori način da pohapsi sopstvene službenike

Dizale su se tenzije u inače sluđenom narodu probuđenom ili sirenama za uzbunu na Severnom Kosovu ili razbuđenom dramatičnim vestima u jutarnjim televizijskim programima, te patetičnim objavama glavne zvezde dvodnevnog zasedanja Skupštine Srbije – Aleksandra Vučića

Festival

Vinaverovo videlo sveta

Multimedijalna manifestacija "Vinaverovi dani evropske kulture" održana je u Šapcu treći put, a kao da je tek sad postala vidljiva na kulturnoj mapi Srbije

Arhitektura

Detalji iz beogradske škole stanovanja

Najnovija BINA, Beogradska internacionalna nedelja arhitekture, predstavila je arhitektu Aleksandra Stjepanovića izložbom "Infrastruktura društva: stanovanje i prateće funkcije, objekti dečije zaštite, školstva i visokog obrazovanja". Autori izložbe su Jelica Jovanović, Relja Ivanić i Marko Kažić

Kultura sećanja – NATO bombardovanje

Odbrana Beograda od napada iz vazduha

Pre dvadeset godina potpisivanje Kumanovskog sporazuma označilo je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Mobilisani pripadnici Vojske Jugoslavije uskoro su skinuli uniforme i vratili se kućama. Svaki od njih ima svoju priču o tim vremenima. Ovo je jedna od njih

Društvena odgovornost

Ko su donatori u Srbiji

"Donacije podležu plaćanju PDV-a i upravo je to ključna stvar koju veliki donatori ističu kao prepreku većoj sumi davanja – često svedočimo situacijama u kojima kompanije uništavaju viškove hrane jer im se ne isplati da plaćaju dodatni porez, ili da se kupuje skupa medicinska oprema za bolnice, grade škole i socijalni stanovi, i na sav donirani materijal i građevinske usluge se plaća PDV", kaže Biljana Dakić Đorđević, direktorka Trag fondacije, dodajući da se stvari polako menjaju

Intervju – Nele Karajlić, muzičar i pisac

Ja sam muzejski eksponat

"Kad nemaš nikakav drugi nacionalni identitet, kada nisi utemeljen ni u jednom obliku kulture, kada još nemaš svoje ja a već imaš državu i zastavu, logično je da taj nedostatak pokušavaš da kompenziraš promjenom istorije. Čak i prisvajaš tuđi jezik i nazivaš ga svojim imenom"

Portret savremenika – Miroslav Ćiro Blažević

Nacionalista protiv nacionalizma

Jedna izjava proslavljenog fudbalskog trenera moga bi da uradi više za pomirenje Srba i Hrvata nego stotine inicijativa i konferencija. Samo ako mu ostane glava na ramenima i ako neko krene njegovim primerom