Baština
Šta će biti ako padne kiša
Zašto su arheološka istraživanja lokaliteta Belo brdo kod Vinče već drugu godinu na pauzi, kome to odgovara i o ostalom na tu temu, a povodom izložbe koja prikazuje šta je sve tamo vredno i važno urađeno
Stara planina – Borba za reke
Do poslednje kapi vode
Meštani na Staroj planini vode bitku protiv privatnih investitora koji grade, ili imaju nameru da grade, male hidroelektrane – uprkos zdravom razumu, zakonima i preporuci Zavoda za zaštitu prirode, koji upozorava na opasnost od uništavanja jedinstvenog ekološkog sistema
Intervju – beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar
Svaki strah je loš savetnik
Vratimo u čitav društveni život pravu vrednost antropologije, a posebno filozofije i istorije. U čitavoj našoj široj regiji bolujemo od parcijalne, selektivne istoriografije. Svetije su nam granice prošlih konflikata od perspektiva budućeg jedinstva, sinergije i nade. Stranačka politika ima prevlast nad politikom, to jest brigom za opšte dobro. Toj shemi podvrgavaju se i mnogi mediji
Grčka – Posledice požara
Na udaru vatre
Desetine mrtvih, povređenih, izgorele kuće, automobili, putevi, šume – u Grčkoj se još uvek svodi bilans nakon katastrofalnog požara nadomak Atine. Sumnja se da je vatra podmetnuta, ali se pokreće i postupak protiv odgovornih za ilegalnu gradnju, koja je znatno doprinela velikom broju žrtava. Dok je nacija u žalosti, mnogi pokušavaju da politizuju ovu tragediju
Nacionalni fudbalski stadion
Laka letnja zabava za milione
Najnovijom najavom da će s jeseni 2018. godine krenuti izgradnja nacionalnog stadiona predsednik Srbije uzbudio je javnost koja se još oporavlja od Svetskog prvenstva u Rusiji. Najava po sebi ne košta ništa i nije izrečena prvi put, pitanje je da li ima i nečega stvarnog u priči o investiciji od 250 miliona evra, najmanje
Navigator
Idiotska moć
Intervju – Vladimir Arsenijević
Imamo Srbiju kakvu zaslužujemo
"Na vlasti su ljudi koji su dosta vešto presvukli politička odela maskirajući se u nešto amorfno, prilagođeno savremenosti. To nisu više oni brutalni četnici kakvi su bili pre dvadeset godina, već neki iskrivljeni neoliberali balkanskog tipa koji pokušavaju da ostvare određenu komunikaciju s evropskim zemljama"
Inicijative
Brža, jača i bolja knjiga utisaka
Tačno pre šest godina i jedan dan od izlaska ovog broja "Vremena" – 27. jula 2012. – formirana je vlada Ivice Dačića sa naprednjačkom većinom i Aleksandrom Vučićem kao prvim potpredsednikom, poznatijim kao PPV. Od tada u Srbiji više ništa nije isto – da ne kažemo nešto drugo. Uglavnom, u čast ovog jubileja, a povedeni primerom otvaranja renoviranih Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, te planovima za pretvaranje zgrade železničke stanice u Beogradu u muzej istorije Srbije, pokrećemo inicijativu da najveći deo ovog prostora zauzme stalna postavka naprednjačkih dostignuća. To što se pravimo da izložba postoji i o njoj tako pišemo, samo je još jedan od klasičnih i široko prihvaćenih manira aktuelne vlasti
Rusko-američki odnosi – Javna diplomatija i tajne službe
Sibirska špijunka
"Krstaški pohod" bivšeg ruskog senatora i bankara i crvenokose "Maše oružarke" izazvao je opšte uzbuđenje američkih medija u kojima "ruska infiltracija" ne silazi sa naslovnih strana. Pitanje je, međutim, šta prikriva magla "ruske opasnosti" koja se diže iznad Kapitol hila dok se rasplamsava trgovinski rat, a tamni oblaci se nadvijaju nad Ormuskim zalivom tamo kod Irana kuda prolaze tankeri sa milionima tona nafte
Srbija–Hrvatska – Svetski kup u fudbalu i posledice
Više od finala
Da li smo propustili šansu da okončamo sukob star skoro tri decenije za koji se veruje da je počeo na fudbalskom stadionu i da li je uopšte moguće i poželjno očekivati da fudbal i sport mogu da urade ono što generacije političkih lidera u regionu i šire ne uspevaju: da unište šovinizam, oružje iz kog se u Srbiji i Hrvatskoj svako malo zapuca
Zoom
Francuska veza – Susret svetskih prvaka
Ne verujem da je Jeremić tekstom u "Mondu" otkrio nešto novo zainteresovanoj francuskoj javnosti i samom Makronu koji je, tu nedavno, samo uvijenije, izneo iste razloge zbog kojih misli da je Zapadni Balkan daleko od Evropske unije
Legenda
Mali puž u belom odelu
Sociološka studija o Šabanu Bajramoviću u formi priče o životu ovog muzičara, ali i o nama
Intervju – Danijel da Friz Džonston (My Baby)
Novo definisanje sebe
"Ima nešto u vezi sa tim izvesnim uzdižućim raspoloženjem u muzici za kojim ljudi na Balkanu čeznu. Za prilikom da se slavi život, mislim"
Intervju – Miloš Ković
Dvostruko prokletstvo kneza Pavla
"Pročitajte esej ‘Šta je to kosovsko opredeljenje’ Zorana Mišića iz 1963. Tu se kaže da kada danas čitamo ‘Pohvalu knezu Lazaru’ patrijarha Danila III, iz 1392. ili 1393, čini nam se kao da smo na beogradskim ulicama 27. marta. Mišić iz Danilove pohvale citira reči Lazarevih junaka: ‘Bolje je nama u podvigu smrt, negoli sa stidom život. Bolje je nama u boju smrt od mača primiti, negoli pleća neprijateljima našim dati’"
Intervju – Vesna Teršelič, Documenta
Jasenovac, Vukovar i revizionizam u Srbiji i Hrvatskoj
"Teško je očekivati zrele korake jer je povijesno gledano dominantni trend poricanje zločina. Čak i kad se činjenice sudski utvrde, ljudi ih sporo prihvaćaju jer ih često minoriziraju političari. A ono što nam se sada događa jeste da se umjesto preuzimanja odgovornosti za zločine počinjene devedesetih i njihove posljedice, negiraju i zločini počinjeni u Drugom svjetskom ratu"
Železnice i posledice
Kako nisam uhvatio poslednji voz
O železničkim stanicama u Baču, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Beogradu, o tome kako bi Srbija mogla da izgleda da nismo dopustili potpunu devastaciju železničke infrastrukture i kakve sve to ima veze sa velikim Dženeral motors korupcionaškim skandalom u SAD pre 60 godina
Tribina »Vremena« i CIRSD-a
Srbija između Rusije i Zapada
Teritorija koja se danas naziva Zapadnim Balkanom oduvek je zbog svog geostrateškog položaja bila na meti interesa velikih sila. Trend koji je bio dominantan tokom cele istorije ovog podneblja, nije se promenio do danas, što bitno utiče i na politiku koju vode vlade zemalja koje su nastale raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zbog svega ovoga, kao i u svetlu obeležavanja sedamdesetogodišnjice donošenja Rezolucije Informbiroa, nedeljnik "Vreme" i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) organizovali su 26. juna diskusiju pod nazivom "Srbija između Rusije i Zapada". Učesnici panela su bili profesori Ivan Vujačić, Vladeta Janković i Dejan Jović, te Vuk Jeremić, predsednik CIRSD-a i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Razgovor je vodio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Intervju – Nemanja Stjepanović, Fond za humanitarno pravo
Spomenici žrtvama ili ratovima
"Ceo proces memorijalizacije u Srbiji, ako se zakon bude primenjivao, nema za cilj odavanje počasti žrtvama nego dokazivanje našeg narativa, naše istorijske istine i ispravnosti svake borbe koja je u naše ime vođena"
Intervju – Nikita Milivojević reditelj, direktor, profesor
Da li je Pluto zaista slep
"Grčka i Srbija su kao lice i naličje na sitnom novčiću boga obilja. Glava ili pismo – nama je svejedno, naša uloga u ovoj večito savremenoj svetskoj komediji ne menja se mnogo. Mi smo nešto kao Rozenkranc i Gildenstern u Hamletu, kraljevima smo uvek manje-više isti"
Intervju – Milan Ristović, istoričar
Samosvest, otpor i Goli otok
"Ako sudimo o 1948. i njenim posledicama, vidimo da je tada došlo do guranja u stranu emocionalnog shvatanja politike i prihvatanja novih pravila igre. Jer, ko to ne uradi, taj je potpuno propao. Jugoslovenski komunisti bili su prinuđeni da pronađu racionalno rešenje da bi opstali i da to nisu uradili, završili bi oduvani sa istorijske scene uz ko zna kakve posledice po stanovništvo. Njihov ideološki otklon nikad nije bio potpun, ali je 1948. dovela do umekšavanja i reformisanja sistema. Uradili su nešto što je do tada bilo nezamislivo – presekli su pupčanu vrpcu koja ih je tako čvrsto vezivala za sovjetski model"
Intervju – Džefri Saks, profesor Univerziteta Kolumbija
Saradnja je logika čovečanstva
"Proširenje Evropske unije je ispravna ideja, kako za Zapadni Balkan tako i za Evropu, ali se ono ne događa jer je Evropska unija u krizi. Kriza ima tri komponente: prva je migrantska kriza, drugi problem je što evropske institucije ne funkcionišu, a treći – niko nije preterano velikodušan"
Intervju – Sofija Kordić, novinarka i književnica
Smisao života je volja za životom
"Kada su nas posjetili rođaci sa Raba, s tada četverogodišnjom kćeri, naš Lukas je imao tri godine, djevojčica je upitala roditelje: ‘Ma, ljudi kako se to moglo dogoditi Lukasu da živi u zemlji u kojoj se ne priča njegov jezik?’ Ta rečenica je, koliko djetinje naivna i smiješna, toliko i bolna"
Grčka i Makedonija
Novo poglavlje
Rešavanje decenijskog spora između Atine i Skoplja je primer kako je moguće prevazići probleme na Zapadnom Balkanu. Ako se čitava stvar uprkos mnogobrojnim otporima istera do kraja na red dolazi Kosovo
Grčka i Makedonija – Istorijski sporazum
Ime u zamenu za prosperitet
Za jedne "istorijski" sporazum, za druge "kapitulacija": kada se ratifikuje u Sobranju, građani će na referendumu imati poslednju reč da se izjasne za ili protiv imena "Severna Makedonija". Do tada će vlade u Skoplju i Atini biti suočene sa protestima nacionalističke opozicije i crkve. A ni Moskva verovatno neće sve posmatrati skrštenih ruku
Dosije »Vremena«
Rekvijem za srpsku malinu
Iskusni malinar Božo Joković iz Severova kod Arilja, razočaran dvodnevnim stopiranjem otkupa maline i ponovnim smanjenjem otkupne cene na prvobitno ponuđenih omalovažavajućih 50 dinara po kilogramu, pozvao mobu i iskrčio čitav hektar svog malinjaka. Istovremeno, u beogradskim hipermarketima maloprodajna cena 125 grama prvih svežih malina bila je 320 dinara (bez PDV), odnosno 51,2 puta veća po kilogramu malina (2.560 d/kg − bez PDV). To znači da proizvođač malina učestvuje u maloprodajnoj ceni svežih malina (bez PDV) sa svega 1,95%, a ostali nepoljoprivredni privilegovani učesnici "u lancu od malinjaka do hipermarketa" sa 98,05%
Kultura sećanja
Spomenar zatvorenih stanica
Možda ovom gradu zaista treba lepša i savremenija železnička stanica, možda će jednom na neku takvu stanicu stizati vozovi lepi i brzi kao oni u Parizu i Njujorku, možda će u ovoj zemlji i ovom gradu biti nekad dovoljno ljudi da mogu da plate i taj brzi, udobni voz. Kakvi su, uostalom, ne tako davno u ovaj grad i stizali. Nama, kojima je putovanje vozom bila ljubav, ali i nužda jer jeftinije nije moglo, dobra je bila i ova stara. Odlična ako ćemo pravo; da je makar malo umivena kako treba, potaman skroz