SAD – Pobeda Džozefa Bajdena

Teška zaostavština Donalda Trampa

Donald Tramp je pobedio na Floridi. Džozef Bajden u Džordžiji. I tako redom, u državi za državom. Politička karta Amerike je podeljena na plave i crvene površine. Duboko podeljeno je i američko društvo. Više od 71 milion Amerikanaca glasalo je za aktuelnog republikanskog predsednika, više od 75 miliona za demokratskog izazivača. Četiri godine "trampizma", besomučnih laži, teorija zavere, pretvaranja političkih protivnika u neprijatelje, zloupotrebe položaja, degradacije institucije predsednika "lidera slobodnog sveta", izolacionističke politike, stvaranja neprijatelja širom sveta, pretvaranja politike u rijaliti šou nije odbilo gotovo polovinu Amerikanaca od Trampa. Naprotiv, iako odlazi iz Bele kuće, novonastala milionska armija "trampista" ostaje. Republikancima ostaje veliki problem da Amerikance koji su sledili Donalda Trampa vrate u okrilje partije od koje se on odmetnuo. Bajden stoji pred gotovo nepremostivim izazovom – da razjedinjenu Ameriku ponovo ujedini oko demokratskih vrednosti koje je Tramp razgrađivao gde je stigao. Čini se da obračun između Trampa i predtrampovske Amerike nije okončan pobedom Bajdena, već da tek počinje

Lični stav

Poznajete li svoje komšije

Prva žena doktor nauka u modernoj Evropi bila Romkinja Sofija Kovalevskaja; autor jedne od najprevođenijih knjiga na svetu, Hodočasnikova putovanja, bio je engleski Rom Džon Banjan; Romi u svojim redovima imaju i dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Ovako se može nabrajati unedogled…

Beograd i Priština

Dijalog o dijalogu

In memoriam – Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (1938–2020)

Pokolenja dela sude

I vladike su ljudi, ali je malo ljudi koji su spremni da priznaju da su grešili, a još manje onih koji pokušavaju i sposobni su da se promene nabolje, naročito u odmaklim godinama

Premijere – Bura

Sklekovi ili stihovi, magija ili skalamerija

Pozorište je uvek jako kada glasno govori ono što gledalac u samoći misli. Ako pozorište treba da govori glasno ono o čemu drugi samo misle, zašto bi oklevalo da u tu svrhu menja dramski tekst koji i nije živ dok ne zaživi u pozorištu

Vreme i generacije

Od optimizma do straha od sutra

Bebi bumeri, generacija X, milenijalci… Danas su svi oni odrasli i formirani ljudi. Međutim, u protekle tri decenije svet se toliko promenio da ga neko ko je pao u komu 1990. i sada se probudio, verovatno ne bi prepoznao. Svet se promenio, a sa njim i ljudi. I ne, nije samo zbog interneta

Prvi broj »Vremena« izašao je 29. oktobra 1990. godine

»Vreme«, nedeljnik novog talasa – prvih trideset godina

Pokrenuto 1990. kao njuz-magazin po ugledu na "Tajm", "Njuzvik", "Vremja", "Špigl" ili "Ekonomist", u kojem ima prostora i za iznošenje ličnog stava i moralnog apela, "Vreme" tri decenije u teškim uslovima neguje novinarstvo zasnovano na činjenicama, analiziranim onoliko koliko je to dovoljno čitaocu da bi samostalno i pouzdano mogao da se opredeljuje...

Povratak »Borata«

Borat u Beloj kući

Šta uopšte da radi siroti seksista i rasista iz Trećeg sveta ako je kormilo Prvog sveta u ručicama njegovog mentalnog sabrata s nešto manje pigmenta?

Intervju – Danijel Server

Vučić neće priznati Kosovo

"Sasvim je sigurno da bi se neki građani Srbije usprotivili ako bi Amerikanci direktno podržali nekog od kandidata u Srbiji, kao što smo mi učinili sa Vojislavom Koštunicom 2000. godine. Ali iskreno, niko osim američkih Srba nije primetio entuzijazam Beograda oko Trampa. Američki Srbi možda mogu da utiču na izbore delimično u Ohaju, mada ni to nije odlučujuće"

Intervju – Rambo Amadeus

U muzici se laganje ne zamera

"Kapital se ovdje jedva zadrži u istim rukama dve generacije – s oca na sina, unuk obavezno ostane kratkih rukava. Takođe, u zadnjih stotinjak godina, unuk se nikada nije rodio u istoj državi u kojoj i deda, pa je teško očekivati i da se kapital skrasi kod nove elite"

Ugrožena kulturna baština

Tetkica Bibija iz Gospodara Vučića

Hoće li pred bagerima investitorskog urbanizma nestati beogradska romska kapelica i spomenik romskim žrtvama iz balkanskih ratova, i Prvog i Drugog svetskog rata

Dokument – Ispovest o danima na Kosovu

Sa Kosova s ljubavlju

Blanka Čehova, češka književnica, provela je nekoliko godina na advokatskim i pravnim poslovima u međunarodnim organizacijama na Kosovu, i 2011. o tome objavila knjigu Total Balkan koja je prevedena na engleski i proglašena za najpopularniju knjigu u poslednjih 30 godina na češkom odeljku glasovite svetske platforme Goodreads. Ove nedelje Blanka Čehova je u Srbiji, povodom promocije Total Balkana na srpskom jeziku u izdanju kuće Clio. Kako se seća Kosova i da li, kao i njena junakinja, i ona nema pozitivno mišljenje o tamošnjim međunarodnim organizacijama, ispričala je za "Vreme" tekstom koji sledi

Naše malo dvorište

SAD – Izborna apokalipsa

Ovo nije Amerika

Politički podeljena, rasno sukobljena i teško pogođena pandemijom, Amerika se bliži danu predsedničkih izbora. Dok požari pustoše Kaliforniju, a uragan Delta ruši kuće po Luizijani, većina građana rutinski obavlja svoje poslove, kao da se sve ovo ne dešava u SAD, već u nekim dalekim, čudnim zemljama, o kojima su ponešto usput načuli na vestima

Izveštaj Evropske komisije 2020.

Pun gas obmane

Da li bi Evropska unija mogla da pristane na još jednog Orbana ako Srbija prizna Kosovo

Esej

Ka pravičnijem svetu

Da li su kuranski principi – poput brige za obespravljene i ugrožene ali i zalaganje za opšti boljitak društava u kojima žive, te odbrana tih društava od nepravednog vladara – u današnje vreme živuća realnost ili su postali samo "mrtvo slovo" na papiru? Koji fenomeni su važni da bismo razumeli odsustvo islamskog društvenog aktivizma? Kako postići da verujući muslimani omoguće ponovno uspostavljanje atmosfere u kojoj će cvetati mnogostrukost mišljenja i slavljenje različitosti?

Solun

Mešavina lica i sećanja

Kako je Solun postao kosmopolitski grad i kako su ga njegovi stanovnici menjali i prilagođavali sebi

Portret savremenika – Igor Brnabić

Nevidljivi premijerkin brat

Ponovo pokrenuta priča o mogućem sukobu interesa predsednice Vlade Srbije samo joj je pomogla da u očima Aleksandra Vučića dodatno ojača i lagano dobije još jedan mandat. Njen je brat ostao običan Beograđanin kome je dobro krenulo u poslu kada i sestri u politici

In memoriam – Goran Paskaljević (1947–2020)

Estetski i ideološki dosledan

Voleo je svoje filmske likove, naglašavao njihove ljudske dimenzije, sa svim manama i vrlinama, izbegavao stereotipe i klišee, nije moralisao niti je manipulisao svojom publikom. Situacije kroz koje njegovi likovi prolaze su uglavnom van njihove kontrole, tako da se njihova borba na kraju uglavnom pokazuje kao uzaludna, ali oni ne gube veru i nadu nego ih ulažu u svoje snove i vizije

Premijere – Rastrgnite me

Plavo, morsko, jadransko, puteno telo

Rediteljka Kinga Mezei govori o specifičnoj poziciji vojvođanskih Mađara koji ne pripadaju ni "tamo" u Mađarskoj, ni "ovde" u Srbiji. "Ovde" su "domaći" stranci, a stranci su i u pradomovini Mađarskoj jer "dolaze" iz jedne balkanske zemlje koja je, relativno donedavno, imala more i čiji su džez sastavi plovili po telu Jadrana kao svom

Severna Makedonija – Ucena Bugarske

Već viđeno

Tek što se na insistiranje Grčke Makedonija preimenovala u Severnu Makedoniju, sada Bugarska osporava makedonsku naciju i makedonski jezik, proglašava Goceta Delčeva Bugarinom i defakto uslovljava evropski put Makedonaca odricanjem od nacionalnog identiteta i istorije

Nuspojave

Ruganje s dušom

Vesić Goran je u aferi "Sveti Sava" posle trideset godina izabrao stranu, i to je strana progonitelja i bacača anateme. Metaforički rečeno, između Salmana Ruždija i Homeinija, Vesić je stao uz – Homeinija

Lični stav

Ko će i kako koristiti Auto-put mira

Koristi od ovog auto-puta su avansne. Odnosno, on će biti isplativ, ali tek pošto se kosovska i albanska privreda dovoljno razviju da ga učine takvim; koristiće regionalnom razvoju u Srbiji, ali tek pošto ga budu pratile i druge investicije; doprineće pomirenju Srba i Albanaca, ali tek pošto se stvore politički uslovi i, na kraju, koristiće Srbima na Kosovu, ali samo ako ih "kreativna" pregovaračka rešenja ne nateraju da se isele odande. Verovatno tim istim auto-putem

Kosovo

Šala kao zbilja

"Kroz dubinu Gazivoda možete da vidite težinu i dubinu svih naših sporova i neslaganja", poručio je sa gazivodske brane Aleksandar Vučić u septembru 2018. Nad površinom vode dve godine kasnije moglo je da se pročita da se jezero zove po Donaldu Trampu i sazna da su se Srbi i Albanci složili

Intervju – Darko Rundek

Život u doba proizvoljnih demokratija

"Uloga umetnika je uvek da svedoči o unutarnjoj potrazi koja je prirodno povezana sa svetom u kojem živi. Govoriti o vrednostima ili ideologijama, a da to nije povezano s intimnim preispitivanjem, nije posao umetnika"

Intervju – Vlaho Bogišić, pisac

Epoha evropske balvan-revolucije

"Matoš je svojedobno na Beograd fantazirao s klupe odakle se prostire pogled na unikatnost toga grada, bijelu ljepotu iz narodne predaje, koja se čuvala i u hrvatskim ‘razgovorima ugodnim’ i kada ih nije stigao zapisati fra Andrija Kačić Miošić. Ne bih s Matošem ni u paralelu a kamoli istu rečenicu, tek ponekad na Beograd gledam s vidikovca s kojega su ustrijeljeni Stjepan Radić i Zoran Đinđić"

Prilog kulturi sećanja

Obaveštajci među komunistima i četnicima

Britanski arhivi čuvaju dokaze po kojima je SOE tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji sarađivala sa vojskom Draže Mihailovića podjednako koliko i sa partizanima, kao i da su se obe strane borile protiv okupatora, kaže za "Vreme" pukovnik Nik Ilić, izaslanik odbrane Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu