Europrajd je Vučićev projekat. Nije za to da Beograd bude gej prestonica Evrope po cenu sukoba među građanima. Zalaže se za jednakost svih, ali treba imati pravu meru. Kaže da ko je on da sudi jednom vladiki SPC, to jest Nikanoru
Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele
Aljoša, mladić iz Novog Sada, radi kao barmen ovog leta u Hrvatskoj. “Bez Srba, turizam u Hrvatskoj ne bi funkcionisao” kaže on za “Vreme”. U porodičnom hotelu u Podstrani, malom mestu kraj Splita, većina radnika su Srbi. “Bio sam i na Hvaru, u Splitu i mogao sam da vidim da u većini objekata rade Srbi zato što Hrvati ne žele da rade sezonski. Znaju koliko je to teško, a za njihove standarde plata za sezonce je ništa, a nama je to veliko”
Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima je možda ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva
Žiriranje filmova na Međunarodnom festivalu animiranog filma Anibar u Peći (13–18. jul) bilo je povod i razlog jednog prvog susreta sa Kosovom. Krcate projekcije, momak koga na Srbiju asociraju Dragana, Čeda i “plazma” keks, moleban Stefanu Dečanskom svakog četvrtka, jeleni koji između rogova nose kristalne kugle, predivna meka brda pokrivena vinogradima i voćnjacima, Rugovska klisura, i ostalo što treba sačekati za neka bolja vremena i neke bolje ljude
U Beogradu je upravo završeno jubilarno deseto izdanje manifestacije Dani slovenačkog filma. Kratkim dokumentarnim filmim „Ita Rina – Diva iz Divače” Vladimira Šojata o jednoj od zvezda nemog filma, koja je žrtvovala holivudsku karijeru zbog beogradske ljubavi, evocirana je uspomenu na ovu glumicu koja povezuje Sloveniju i Srbiju
Ekstremna desnica raste na egzistencijalnim strahovima ljudi. Vremena kriza, kakvo je naše obeleženo najezdom migranata na Evropu, pandemijom i ratom u Ukrajini, im pogoduju. Kada su Fejsbuk i Tviter počeli da ih cenzurišu, okrenuli su se Telegramu - sada tamo u kanalima sa preko hiljadu ljudi šire svoje ideje. Iako je prema mišljenju stručnjaka deo njih usisala Srpska napredna stranka, pitanje je koliko se njh otrglo kontroli
Malo je poznato da je Vojvodina, ta "žitnica" Srbije i nekada Jugoslavije, gotovo iz ničega stvorena ljudskom pameću i političkim i ekonomskim planom na močvarnom i bolesnom terenu, praktično bez stanovništva, pre samo dve stotine godina. Projektanti velikog Francovog kanala, kanala Dunav-Tisa dugačkog 100,5 kilometara, bila su dva brata – Jožef i Gabor Kiš. Ovaj kanal je stvorio Vojvodinu
Da bi se razumelo kako razmišljaju moderni srpski neofašisti, najbolje je posetiti neki njihov skup. Koliko god to neprijatno iskustvo bilo, pruža uvid u ovu pojavu koja tinja u modernom društvu i hrani se na fašističkoj mitologiji. Iako više nisu u tolikoj meri prisutni u javnosti, oni nisu nestali. Nalaze se tu, među nama
“Gledam te nesrećnike, vidim da su izgubljeni u prostoru i vremenu, i kažem oficiru koji ih je doveo, mom prijatelju i iskusnom ratniku: ‘Vrati ih nazad, za dan-dva biće pogibije, nemoj i njih još da nosim na duši.’ I on ih vrati”, rekao je autoru ovog teksta penzionisani komandant Vojske Srpske Krajine
Konzervativne partije, desnicu, ne treba poistovećivati sa fašizmom, postoje jasne razlike u ideologiji. Srbska akcija, Carostavnik i Zentropa su, međutim, organizacije kod kojih se linija razgraničenja sa fašizmom odavno izbrisala
“Trećina Skupštine je opoziciono orijentisana. To je ozbiljan potencijal. Ono što je za veliko žaljenje jesu trvenja u opoziciji. Ako se ičeg bojim, onda je to da će ovaj opozicioni potencijal u parlamentu biti straćen zbog eventualne eskalacije unutrašnjih razmirica između, pre svega, Narodne stranke i Stranke slobode i pravde. Potrebno je i poželjno da u opoziciji postoje različita mišljenja, ali ne bi smelo biti preganjanja gde će ko sedeti i borbe oko odbora i potpredsedničkih mesta koja ne znače ništa. Mislim da je neophodna praktična koordinacija u delovanju. Ako opozicija stvarno želi da ugrozi Vučića i njegov pogubni režim, mora naći zajednički jezik”
Pripadnici Unutrašnje kontrole MUP-a u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i Bezbednosno-informativnom agencijom uhapsili su prošle srede kriminalnu grupu u Aranđelovcu koja se tereti za prekookeansku trgovinu drogom. Od četvoro uhapšenih, dvoje su aktivni pripadnici bezbednosnih struktura, a jedan bivši
Ukrajinsko političko vođstvo kao da postupa bez odgovornosti i od vojske traži da pokrene odlučujuću ofanzivu na Herson. Ima smisla, naravno, povratiti nekim konkretnim delom nešto poverenja u sebe, ali nema resursa za to
Malo kome ukus što viršli, što kobasica u zemički, naročito senfa, nije urezan u sećanju kao omiljen. Ipak, da li su te viršle i kobasice, taj senf bili baš toliko lepi kako ih se lepo sećamo? Da li ukus "za nezaborav" može da bude ponovljen
Godinama unazad Zajednica srpskih opština (ZSO) je tačka sporenja u dijalogu Srbije i Kosova. Priština odbija da implementira ovu obavezu iz Briselskog sporazuma, koja je minimum na kome Beograd insistira da bi se nastavio dijalog. Očekuje se da bi na sastanku u Briselu, koji je planiran za 18. avgust, pitanje formiranja ZSO moglo da bude u prvom planu
Minstar finansija Siniša Mali jedan je od kandidata za novog predsednika vlade. Kao jedan od ljudi od najvećeg poverenja Aleksandra Vučića svakako će ostati u izvšnoj vlasti. Tim povodom ponovo objavljujemo portert čoveka koji je do sada iz svih afera izašao netaknut: niko nije smeo ili hteo da protiv njega postupa kako pravila službe nalažu. Čak je i Ustavni sud presudio da nadležna Visokoškolska ustanova zapravo nije ovlašćena da plagijatoru doktorata "oduzima (akademosko) zvanje" koje mu je dodelila
Slušajući sinoć Vučića u Novom Sadu, čovek stiče utisak da je u Srbiju došao na traktoru obeznanjen od brige za porodicu. Ispada i da nije 1995. u Glini rekao da Krajina nikada neće biti Hrvatska, seo sa Šešeljem u kola i „zapalio“ za Beograd, a njegovim slušaocima kako bude
Iako srpski mediji pod kontrolom vladajućeg režima slave “diplomatsku pobedu Beograda”, izgleda da je sve to samo busanje u prsa koje treba na odloženo da dovede do onoga što govori Priština: neće biti srpskih tablica na vozilima koja su registrovana na Kosovu, a srpski državljani će morati da na Kosovo putuju sa popunjenim putnim listom koji izdaju prištinske vlasti na graničnim prelazima
Skupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti. Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk
U sagi zvanoj Visoki predstavnik u BiH maske su pale. Za jedne je BiH jedino moguća po meri isključivih entonacionalnih politika, za druge je građanska država paravan za ekstremni nacionalizam, za treće je ovaj koncept, zapravo, “prozapadna prljavština”
“Gledam te nesrećnike, vidim da su izgubljeni u prostoru i vremenu, i kažem oficiru koji ih je doveo, mom prijatelju i iskusnom ratniku: ‘Vrati ih nazad, za dan-dva biće pogibije, nemoj i njih još da nosim na duši.’ I on ih vrati”, rekao je autoru ovog teksta penzionisani komandant Vojske Srpske Krajine
“Lenjin mu je verovao, Staljin ga je prigrlio, Šarl de Gol ga je dočekao, a Čang Kaj Šek, kao i Sigmund Frojd, tražili su njegov savet i pomoć” – Vinston Čerčil
Nekako je ispalo da se Druga Srbija i dalje ne miri sa zločinom, ali za svoj ćeif, dok se ona mnogo veća Srbija miri jedino s porazom... Mada ni u to nije baš sigurna: koliko puta ste čuli ono – hajde da mi lepo sačekamo “dok se svetske okolnosti promene”... I mnogi misle da su to upravo i dočekali
Ervin Vurm: Jedan minut zauvek, Muzej savremene umetnosti Beograd, 7. april – 9. avgust 2022, kustosi: Marijana Kolarić i Žerom Sans
U martu 2019, rumunska policija je otkrila više od tone kokaina čistoće preko 90 odsto u nasukanom brodu za Škaljarski klan. Pre dve godine, hrvatska policija je pronašla nekoliko stotina kilograma zapakovane marihuane kako pluta kod Osijeka, blizu granice sa Srbijom prema Apatinu – šverceri su drogu izbacili sa palube, da bi je čamcima pokupila neka kriminalna grupa
