Intervju – Nataša Kandić, direktorka Centra za humanitarno pravo
Bitka za činjenice
Nataša Kandić odgovara na optužbe da je privatizovala projekat Inicijativa za REKOM i nenamenski potrošila novac, kao i da je projekat antiustavan i uvredljiv po žrtve ratnih zločina
Zaboravljena antifašistička tradicija
Borba za slobodu i pravdu
Početkom septembra ustanici su oslobodili skoro polovinu Srbije, maltene od predgrađa Beograda do Užica, sa velikim gradovima kao što su Užice, Čačak, Gornji Milanovac. Nešto kasnije, oslobođena je i velika teritorija u jugoistočnoj i istočnoj Srbiji. Ovo je bila prva slobodna teritorija u Evropi, a taj oslobodilački podvig prevazilazi poduhvate drugde u Evropi
Četrdeseta godišnjica smrti
Narodni heroj Džim Morison
Morison je bio apsolutni heroj jugoslovenske osvešćenije omladine iz doba kasnog socijalizma. Neka vrsta i poluboga i tinejdžerskog idola u istom liku. Uz to, on nije bio voljena figura samo u svom "prirodnom staništu", u kulturi glavnih ili većih gradova. On je, i to je tajni i dragi, nostalgični sastojak, dobacio kao niko pre – i do najdaljih uglova provincije na dijagonali Maribor–Strumica
Filmski festival – Cinema City 04, 18–25. jun 2011, Novi Sad
Disidentska tužbalica
Ono što će i dugo nakon ovih festivalskih osam dana ostati upamćeno jeste pojava novog remek-dela domaće kinematografije, fascinantno autobiografsko "testamentarno" ostvarenje Miloša Radivojevića Kako su me ukrali Nemci, jedan od onih filmova koje morate pogledati i više puta
Nove činjenice o pračoveku iz Sićeva
Pismo iz najdublje prošlosti
Iako će starost nalaza pračoveka iz Sićevačke klisure tek biti tačno utvrđena daljim analizama, ovaj gotovo detektivski rad, u koji su uključeni stručnjaci iz nekoliko oblasti, u ovom trenutku dozvoljava da zaključimo da je ovaj nalaz star najmanje 113.000 godina
Srbija i Rusija
Politika, diplomatija i uporedna analiza
Po kvalitetu života, Srbija se nalazi na 84. mestu, a Rusija na 105. među državama sveta. Po ekonomskim slobodama Srbija zauzima 101. poziciju, a Rusija 143; po vladavini demokratije Srbija je na osrednjem 65. mestu, a Rusija na ne baš uverljivom 107; po indeksu korupcije Srbija je na prosečnom 78, a Ruska Federacija na znatno slabijem 154. mestu od 178 zemalja sveta. Ko tu, zapravo, ima "složenu i eksplozivnu društveno-političku situaciju"
Inženjeri na razmeđi
Majstori, majstori
Da li zbog megalomanskih planova da Jugoslavija/Srbija bude industrijska sila, da li zbog stavljanja nacionalnog ispred funkcionalnog, da li zbog oba, tek već dve decenije "inženjer" se više ne izgovara sa velikim "I"
Restitucija, još jednom
Vaga za pravdu
Podaci kažu da je najveći deo otete imovine zemljište (97 odsto), što vraćanje u naturi još i čini realnim, ali da će veći problem nastati kod procene ostale imovine
Region i estrada
Radosti i mračne tajne
Kao što je poslednji pokušaj da se rat spreči došao preko estrade, prve naznake pomirenja došle su sa iste strane
Iz ličnog ugla – Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (II)
Kako su propali socijalizam i država
Rat je bio potreban onima koji su tvrdili da su se jugoslavenski narodi "oduvijek mrzili" i da "nikada nisu mogli živjeti zajedno". Da bi se to postiglo, trebalo je iz kolektivnog i privatnog sjećanja izbrisati epizode mira i suradnje. Zabranjeno je bilo prisjetiti se istine. Prisjećanje na mir je postala subverzivna akcija, jedna vrsta provokacije. To se počinje mijenjati tek nakon 2000, i to samo djelomično
Ekonomija bivše Jugoslavije
Pet polja saradnje
U kojim sektorima se može očekivati ekspanzivniji napredak privrednih odnosa bivših jugoslovenskih zemalja
Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (I)
Šta je to Jugosfera
Razmislite o sledećem: Srbija, Hrvatska itd. jedva da se po stanovništvu mogu meriti sa nekom kineskom opštinom, a Crna Gora ima stanovnika koliko jedan kineski stambeni blok. Gledano iz svetske perspektive u kojoj je Evropa grad, preostaju vam samo dve opcije: možete da se okupite i iskoristite prirodne komparativne prednosti kao što su zajednička kultura, istorija, jezici (više-manje), tržište itd., ili da sa svojom sve starijom populacijom nastavite da venete, kao umiruće predgrađe iz koga beži svako sa trunkom mozga i talenta
Dužnička kriza u Grčkoj
Spartanski uslovi za atinske rasipnike
Svakog dana u šest po podne "Ogorčeni Grci" nalaze se na centralnim gradskim trgovima. Uz povike beznađa, ali i nade, zajedno sa parolama kao što su "Hoćemo stvarnu demokratiju" i "Prevaziđimo partije", definisani su i neki ključni pojmovi za krizom pogođeno grčko društvo, kao što su "pravo na istinu" "ogorčenost", "solidarnost", "kolegijalnost", "promena", "borba"
Izjava nedelje
»Tašmajdan je u simboličkom smislu važan za Srbiju. Nalazi se u samom centru Beograda, na njegovoj padini nalazi se i naš veliki sportski centar, gde sam ja kao mali trenirao.«
Boris Tadić, predsednik Srbije, tokom posete azerbejdžanskog predsednika Alijeva ("Alo")
Intervju – Tanasis Kacirumpas, predsednik UO Vip mobile
Želimo jasne uslove i jasne propise
"Kada se uporedi sa susednim državama, Srbija kasni dve ili tri godine ako u obzir uzmemo tehnologiju i nove usluge. Daću vam jednostavan primer: 3G mreža je u susednoj Bugarskoj uvedena pre tri godine, a mi je još uvodimo. Jedan od razloga je što se lokalni propisi ne prilagođavaju dovoljno brzo standardima EU"
Nuspojave
Konstante i varijabile
Ima nečega perverznog u tome da se švajcarskim ili nemačkim parama promovišu libijsko-belorusko-ibarskomagistralsko-republičkosrpske vrednosti
Hrvatska u Evropskoj uniji
Moguća misija
Srbija je danas otprilike tamo gde je Hrvatska bila u februaru 2005. godine – potvrđen nam je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali još nemamo status zemlje-kandidata za članstvo. I pored određivanja datuma za ulazak u Evropsku uniju, ni za Hrvatsku posao još nije završen. A posle nasilja na Paradi ponosa u Splitu, monitoring stanja ljudskih prava do punopravnog članstva biće dodatno pooštren
Portret savremenika – Aleksandar Konuzin
Pogodi ko dolazi na prijem
Svako ko je moćan koristi, kad god hoće, štap umesto šargarepe, jer mu se može, i Konuzin nije jedini koji deli packe i pridike. Malo je verovatno da je Cecino prisustvo na prijemu u Ambasadi Ruske Federacije bilo plod propusta, o takvim stvarima diplomatski protokol sigurno vodi računa. Možda neko misli da šamar od bratske ruke više boli, ali poniženje je poniženje, sa koje god strane dolazilo. Bilo ga je mnogo poslednjih decenija, a čini se, nažalost, da toga Srbiji neće nedostajati ni narednih godina
Strateška konferencija
Samo partner i ništa više
NATO u Topčideru, a Beograd liže sladoled. Strategijska vojna konferencija NATO-a za partnere u neutralnoj Srbiji, čijem se članstvu u NATO-u protivi 66 odsto građana, 38 odsto smatra da je NATO instrument u rukama SAD, dok samo 5,7 odsto građana NATO vidi kao odbrambeni savez
Ko je lečio i plaćao Ratka Mladića
Penzija srpska, ukaz bosanski
Izvori bliski Akcionom timu za saradnju sa Haškim tribunalom otkrivaju za "Vreme" da se Ratko Mladić lečio na Vojnomedicinskoj akademiji, ali pre 2003. godine, pod lažnim imenom Pero Janjić, o čemu postoji dokumentacija u ovoj ustanovi
Na licu mesta
Nezavisnost, ponos i šverc
Kako i ko živi u Prištini? Kakvi su odnosi Srba i Albanaca na Kosovu? Šta čita, o čemu misli i šta sanja srpska i albanska omladina
Filantropija
Sitniš nije sitnica
Svetske reakcije i evropske posledice
Čestitka čestitku stiže
Mladić kao deo folklora
»Podigle se natovske sile da bi Ratka živog uhvatile«
Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo
Vreme Beograda
Beoinfo
Srpsko-evropska posla
Traži se vesela udovica
Dok se po Evropi izvodila opereta Vesela udovica u Bosni je došlo do pobune Srba, u čijem je organizovanju i borbama učestvovao Petar Karađorđević, doduše pod pseudonimom Petar Mrkonjić. Austrija je imala dobru obaveštajnu službu, pa je znala o kome je reč kad je taj knez 1903. godine, posle ubistva Aleksandra Obrenovića, postao vladar Srbije, čime je ukinuta proaustrijska politika Beograda