Nastojanja da se povuku priznanja Kosova su gubljenje vremena i energije, a Zajednica srpskih opština (ZSO) na Kosovu svakako neće imati nadležnosti kakve ima Republika Srpska (RS) u Bosni i Hercegovini
Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je da Srbije ne može da postane članica Evropske unije bez priznanja Kosova, ali ni bez slobodnih medija i demokratije
Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković
Aleksandar Vučić, kao pravi direktor BIA i ostalih službi, radi ono što inače radi sa institucijama: obesmišljava ih, relativizuje njihov značaj i delovanje, stavljajući sebe u centar zbivanja – sva ta delovanja stranih službi usperena su na njega, njega da slome, a ako njega slome, slomiće i Srbiju... Da li se onda i koliko na njega odnosi upozorenje ambasadora Kristofera Hila da će Amerika obustaviti saradnju sa BIA dok je na njenom čelu Aleksandar Vulin
Osnovni je problem što ne postoji nikakva vizija Beograda budućnosti, već se urbanističko planiranje zloupotrebljava za legalizaciju nasumičnih ideja koje u datom trenutku donose najviše glasova. Zbog toga imamo situaciju da se opasan otpad godinama transportuje podzemnom železnicom ispod stambenih zona Beograda da bi se oslobodio prostor za sprovođenje projekta “Beograd na vodi”. Most kod Vinče koji bi rešio ovu opasnu situaciju nije ni započet, ali je zato najveći tržni centar na Balkanu uveliko izgrađen na samoj obali Save
Valensija je katastrofalnu poplavu iz 1957. pretvorila u šansu za potpunu transformaciju grada koji je danas, po mnogim anketama, jedno od najlepših mesta za život u Evropi
“Velika četvorka” trebalo bi da razgovara sa predsednikom Srbije do 20. januara. Utisak je da raznorazni međunarodni posrednici na svaki mogući način pokušavaju da privole Vučića i Kurtija makar da sednu za isti sto
Poslanici Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik i Matjaš Nemec treći put će pokušati da pomognu da se unaprede izborni uslovi i dijalog između vlasti i opozicije. Ako se, međutim, pogledaju izveštaji i međunarodnih i domaćih posmatrača o tome koliko je poslednja izborna utakmica u Srbiji bila poštena i fer, teško da se može reći da su dve prethodne runde dijaloga išta promenile nabolje
Ovaj novosadski klub se među ekstremnim nacionalističkim i profašističkim krugovima doživljava kao nekakvo satanističko jezgro, antisrpsko stecište „izdajnika“ i „pedera“, koje treba uništiti jer može da ugrozi „srpsko nacionalno biće“ i „srpsku tradicionalnu kulturu“. Drugim rečima, naprednjaci teže ka istrebljenju svega drugačijeg od njih i svakoga ko drugačije govori
Od svih zemalja u regionu, prošle godine je jedino Severna Makedonija imala niži ekonomski rast od Srbije, podatak je Svetske banke. Najviše ima Hrvatska 6,6 odsto. Srbija ima 2,5 odsto
U Vučićevoj interpretaciji, Hrvatska crče od ljubomore zbog uspeha Srbije. Zato na komšijski ulazak u Šengensku i zonu evra predsednik Srbije odgovara otkrićem najezde špijuna na Beograd. To mu je krunski dokaz da je Srbija ipak najvažnija i najjača u regionu
