Zar bi zaista bilo teško zamisliti junake poput Maje Gojković, Aleksandra Martinovića, Vladimira Đukanovića ili Marijana Rističevića kako vrludaju Dikensovim romanima, nešto muljaju i plaše malu i nešto veću decu? I ko sa sigurnošću može da garantuje da tako nešto ne rade i danas, u stvarnosti, u slobodno vreme
Da bi sprečila građane da shvate šta se dešava i da se sete neispunjenih obećanja, vlast sprovodi najstrašniji progon onih koji o tome govore. Tužim, dobijam presude da lažu SNS, SPS i Mali i Vesić i Jovičić, i informeri i telegrafi i Pink. Ali kakva korist od toga? Moju ćerku koja ide u prvi razred maltretiraju stariji đaci, jer joj je otac lopov
"Sve što su mogli da angažuju, to su angažovali i uradili. Nažalost, uspešno, ali ne sasvim uspešno", konstatovao je Aleksandar Vučić, "otkrivajući" navodni ključni cilj Zapada i Prištine – "proterivanje srpskog življa sa vekovnih ognjišta sa celog Kosova" za šta su i "angažovane najmanje dve obaveštajne službe". I onda, dok je to obrazlagao, uz dramske pauze, Vučić je došao do poente svega, stvarnog razloga zašto je "obraćanje naciji" sazvano – da odbrani Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, istog onog za kojeg je pre godinu-dve tvrdio da ga ne poznaje i da prvi put čuje za njega
Prvi potpredsednik Dačić bio na visini zadatka, ali ga Poslanica, za koju se iz avijona vid’lo da je poslanica, totalno prevazišla, jerbo je rekla srž i suštinu: Danas, kada intenzivan rad predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića...
"Nisam naivan, idealista: ne mislim da ovakav ili bilo koji drugi teatar može da realno, korenito menja društvo, ali verujem da može da bude laboratorija humanijih odnosa, da nas vrati nama samima, navede da se gledamo, dodirujemo, razvijamo međusobno poverenje, ostvarujemo suštinsku razmenu i gradimo zajedništvo"
Ono što se desilo 9. novembra 2001. kada je JSO otkazala poslušnost vrhu RDB i MUP, bio je samo simptom stanja u kojem se Služba nalazila od 5. oktobra 2000. Priče o Haškom tribunalu i svemu što će ih čekati mnogi u Jedinici (osim starog kadra, iz RSK i RS) nisu shvatali ozbiljno sve do dana uoči protesta/pobune
"Setite se kako su u finim zemljama, kao što su Čile i Argentina, stadioni punjeni neistomišljenicima koji su kasnije nestajali kao da ih nije ni bilo. To je bilo tu skoro, zar ne? Pretpostavljam da kod nas posle informativnih razgovora slede posete po kućama, pa onda ono što Vučićevi rade na severu Kosova i, najzad, stadioni"
Električni trotineti postali su nezaobilazan trend u modernom saobraćaju velikih gradova u Evropi i Americi. Ne samo zbog fantastične praktičnosti već i zbog činjenice da u hrpama leže po trotoarima, a trotinetaši otimaju prostor pešacima i biciklistima. Ima li prostora za održiv suživot
Zarobljeni u "zamrznutom konfliktu" iz 1990, bez izlaska na more, siromašni i na raskrsnici između EU (na Zapadu, nestabilne Ukrajine i Rusije na Istoku, sa siromaštvom, korupcijom, lokalnim šerifima i Lenjinovom zaostavštinom – Moldavija i Pridnjestrovlje danas ipak ostavljaju utisak regiona koji može da očekuje svetliju budućnost od našeg
Jednog kandidata za doktora, Sinišu Malog, optuženog da je plagirao svoj doktorat, zamenio je na mestu gradonačelnika Beograda pravi doktor – Zoran Radojičić. I lekar i doktor nauka. Zašto je ovaj dečji hirurg i urolog, direktor Tiršove klinike i "lekar bez mrlje u karijeri" ušao u vlast sa ljudima sa kojima ugledni ljudi – a, tu, valjda, još uvek spadaju lekari – ne žele u istoj prostoriji da borave, a kamoli da sede za istim stolom, još uvek nije sasvim jasno. Nekompetetni gradski arhitekta Milutin Folić zamenjen je Markom Stojčićem, što je Folić ocenio kako je "obezbeđen kontinuitet". Nepoznatu zaštitnicu građana grada Beograda zamenio je još nepoznatiji zaštitnik. Samo dve stvari su potpuno nepromenjive: večiti operativac Goran Vesić na mestu zamenika gradonačelnika i njegova sveznajuća i sverešiva logoreja, kao i neprekinuto uništavanje Beograda. Pardon, to su već tri konstante
"Kod Vučića je sve fikcija, on pravi inverziju realnosti već pet godina. Sve što on radi drugima, govori da drugi rade njemu. Njega napadaju mediji, mi smo nasilnici, lopovi, fašisti, mi vređamo, lažemo... A ti nazovimediji napadaju isključivo opoziciju i njega veličaju. Naše članove tuku na svakom koraku, nas sam predsednik naziva ološem, društvenim talogom... Mislim da je počeo da brka kad je u realnom svetu, a kad u tome što on pokušava da pravi"
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Vučić je, čini mi se, uprkos hipnotišućem Šešeljevom podsećanju na zajedničku prošlost, pritisku ipak odoleo
Pre dvadeset godina potpisivanje Kumanovskog sporazuma označilo je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Mobilisani pripadnici Vojske Jugoslavije uskoro su skinuli uniforme i vratili se kućama. Svaki od njih ima svoju priču o tim vremenima. Ovo je jedna od njih
Skoro polugodišnji građanski štrapac po našim ulicama pokazao je da srpsko društvo nije sasvim zamrlo
Fudbalski klub Liverpul ni ove godine nije uspeo da osvoji prvenstvo Engleske pa se post produžio na dvadeset i devet godina. To nije sprečilo desetine hiljada ljudi iz celog sveta da dođu u grad i dobro se provedu
Ne mora se biti ni lider ni veliki ekspert da bi se shvatilo kako je nemoguće i oksimoronsko insistiranje na "radikalizaciji protesta" i da se "nešto desi", a da se, istovremeno, sa užasom i gnušanjem gleda na bilo šta što makar izdaleka asocira na neke radikalnije metode i sredstva. A upravo te nespojive stvari je oporbeni "voks populi" očekivao od protesta i njegovih formalnih i neformalnih organizatora. A oni pak, što je još gore, takvom nemogućem zahtevu kao da su maksimalno nastojali da izađu u susret
U jednoj predstavi којa je 24. decembra završena kao farsa, a mogla se pretvoriti i u tragediju, videlo se da vladarski par nema jasnu predstavu o realnosti i da svesno truje situaciju u Srbiji
Roman Ka granici Vladimira Arsenijevića roman je bekstva, jedino što je ovde jasno da niko neće pobeći ni od čega i ni od koga
O crnim rupama smo maštali, zatim ih matematički analizirali, osmatrali radio-teleskopima, ali ih nikad nismo videli sopstvenim očima. Sada smo i na to stavili tačku: crne rupe postoje i izgledaju tačno onako kako je nauka i predviđala
Šta može da se nauči o muzici i muzičarima zahvaljujući politici i obrnuto, na primerima dr Spire, pesnika Boška Obradovića, Olivera Mandića, Bore Đorđevića
O jednoj paranormalnoj misteriji, naprasnoj naftnoj krizi u južnom Banatu i koječemu čega nema, ali ipak deluje
Da li je miting "Svi kao jedan" bio kulminacija protesta "1 od 5 miliona" ili njegov pravi, odloženi početak? Šta ako su prethodna četiri i po meseca okupljanja i šetnji po Srbiji bili samo uvertira, ne za radikalizaciju koje su svima puna usta, nego za konkretizaciju prave političke borbe
Očevici tvrde da su pristigli bili prilično bezvoljni, koliko i predsednik Aleksandar Vučić na samom mitingu. Njegov bled govor, u kojem je poslovično izneo par investicionih obećanja, posvedočio je da izgleda čak i njega pomalo pristižu umor i zasićenje političkim besmislom čiji je glavni kreator
"Beogradska gondola ni na koji način nije izvanredna. Niti je najduža, niti najviša, niti sa najvećim rasponom stubova, ona sama po sebi teško da može da bude atrakcija. Pritom, ima gondola koje nude zaista jedinstven pogled na grad, koji ne možete sa bilo koje druge tačke da dobijete. Ova gondola ide paralelno sa Brankovim mostom"
Proteste građana i opozicije zbog zatvaranja centra grada vlast trenutno koristi optužujući ih za vandalizam. Međutim, ta propagandna mašinerija vlasti raspašće se kao mehur od sapunice kada nastupi potpuni kolaps sa radovima u Dušanovoj ulici i uklanjanjem Savskog mosta
