Ne miriše na dobro: radnici štrajkuju, uprava se ne oglašava pozivajući se na (ne)poznat princip da ne pregovora dok štrajk traje, Država d.o.o, manjinski suvlasnik fabrike, sve do pre neki dan pravila se nevešta, propuštena proizvodnja meri se u hiljadama komada automobila, kooperanti šalju svoje radnike na prinudne odmore…
Zaista je sasvim neuobičajeno da se šefica vlade jedne zemlje koja sebe smatra suverenom pravda ambasadoru druge zemlje zbog nečega što je objavila novinska agencija iz treće zemlje, pa još to dokazuje stenogramom (da li je Čepurin dobio i zvučni snimak?). Odmah se postavilo pitanje zašto Brnabićeva, ako je već pogrešno citirana, nije odmah poslala demant Blumbergu i zatražila ispravku, koju bi ta agencija svakako morala da uvaži, a ako to već nije htela da uradi, zašto se nije prvo obratila srpskoj javnosti, nego ruskom ambasadoru. I konačno, zašto je, kad je mačka već puštena iz džaka, punih pet dana ćutala
Bratstvo, dvodelni strip-serijal o dezintegraciji fiktivnog utopijskog društva, poput kolonija koje su postojale u Americi 19. veka
Anketa Istraživačkog centra Pju među 40.448 ispitanika u 37 zemalja o tome kako pogoršani imidž američkog predsednika utiče na pogoršanje američkog imidža i svetu. Da li je po nepopularnosti Tramp usamljen ili je u društvu s Putinom i Đinpingom, dok Angela Merkel izbegava bič svetskog javnog mnjenja
"Pre ovog puta imao sam prilično pojednostavljenu sliku o tome ko su zločinci, a ko žrtve u bosanskom ratu. Međutim, kako su se informacije gomilale, shvatio sam da je i na srpskoj strani bilo mnogo nevinih žrtava, mada proporcionalno mnogo manje nego među Bošnjacima. Ipak su sve žrtve nečiji očevi, majke, deca, i sve zaslužuju isti tretman", kaže za Vreme Mirko Gaspari, neformalni vodič grupe zen mirovnih aktivista i organizator njihove turneje po Bosni
Povodom tekstova "Salon: Izazovi – Vojvodina", "Vreme", br. 1380. i 1381.
Berlinskog zida više nema, Vijetnam je ujedinjen, Amerikanci ponovo lete na Kubu, u Tandžiru više nema špijuna i trgovaca oružjem, ali na granici dve Koreje i dalje duvaju vetrovi hladnog rata
Sarajevski atentat toliko je pun sudbonosnih, zapanjujućih slučajnosti i nelogičnosti da je naprosto morao uspeti. Stvarna uloga Apisa u svemu tome spada u njegove najveće tajne ponesene u grob. Ipak, neme ni najmanje sumnje da se – makar i posredno i iz velike daljine – Crna ruka osetila u događaju koji će postati povod za do tada najveće krvoproliće u istoriji. "Bio sam pozitivno uveren da će se Rusija boriti ako nas Austrija napadne", rekao je kasnije Apis
"Prema svemu do sada, nova premijerka će samo biti malo neobičan poltron Aleksandra Vučića, u odnosu na obične poltrone koje smo do sada imali. Njena stručnost – u čemu? Šta je to ona radila? U poslednjih godinu dana, koliko je ministarka za lokalnu samoupravu i državnu upravu, ne vidim da se u toj oblasti nešto promenilo. U njenom prethodnom poslovnom životu postoji samo jedna činjenica za koju se zna, a to je afera sa vetrenjačama, sa vetroparkom, gde je bilo reketiranja i gde je ona sakrila pred nadležnim organima da je bilo ucene i traženja mita. Pre toga, kako je rekla, delila je flajere po Londonu"
Inauguracija predsjednika Republike uobičajen je naziv za ceremoniju preuzimanja dužnosti predsednika Republike i sastoji se od polaganja svečane zakletve izabranog predsednika i svečanog dela (koktela, prijema). U nekim slučajevima čin polaganja zakletve i prijem povodom stupanja na dužnost su odvojeni, a nekad teku istovremeno. Ali, kao i uvek kad je reč o politici, protokol govori i o odnosima i ima svojevrsne poruke. Ponekad i odsustvo govori više od prisustva, pa je važnije ko i zbog čega nije došao nego ko je prisutan. Te ceremonije su takođe i prilika za odašiljanje klasičnih poruka i ponuda, svojevrsnih pristupnih beseda političara.
Za 40 godina, koliko se smeće u vinčanskoj deponiji odlaže, visina naslaga je narasla na 40 metara, a žarište požara je na dubini od 20 metara. Samozapalilo se ono što je nataloženo krajem devedesetih
"Nikada, ni na ulici, ni u kavani nisam ga video sama, nego uvek u društvu većeg ili manjeg broja oficira koji su izgledali kao njegova pratnja", piše Slobodan Jovanović o svom savremeniku i poznaniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu. "Gledan tako među svojim ljudima, on je ne samo svojim fizičkim izgledom nego celim svojim držanjem činio utisak jednog kolovođe." Zaista – ko je bio taj pukovnik od koga su zazirali prinčevi i kraljevi, ministri i generali i kako ga je na gubilište poslao onaj koji mu je dugovao krunu? I zašto
Pio je vino, voleo da jede dobro i mnogo, govorio je jednostavnim jezikom koji narod razume. Meni je privatno bio simpatičan, onako visok, debeo i neposredan, dok ga vlast nije promenila. Na kraju je bio upleten u finansijske afere, što ga je koštalo mesta počasnog predsednika CDU-a. Ubeđeni Evropejac, čovek koji je u četiri mandata obeležio najprosperitetniju fazu posleratne Nemačke, umro je usamljen u svojoj kući u Ludvigshafenu
Kako nam je ambasador Norveške čestitao premijerku, pa se našao u čudu jer mnogi nisu umeli da mu zahvale
Kao da nisu bili dovoljni ratovi koji bukte u Siriji, Jemenu, Iraku, Islamska država i desetine sličnih ekstremističkih organizacija koje vršljaju po regionu, te večni sukob između Izraela i Palestinaca, rastuća sektaška napetost između šiita i sunita, unutrašnja trvenja koja plamte ispod površine u Egiptu, milioni izbeglica rasejani po Libanu, Jordanu, Turskoj, strane sile koje intervenišu gde god pomisle da su im interesi ugroženi, u poslednjih nekoliko dana nove krize potresle su Bliski istok, preteći da i onako tragičnu situaciju učine još gorom
Izbori su jasno pokazali da je većina birača izgubila poverenje u demokratski proces, pa se uzdržala od glasanja: paradoksalno, procenat Srba koji je izašao na kosovske izbore veći je od procenta Albanaca. Sem toga, velika većina onih koji su glasali poručuje da su protiv dijaloga sa Beogradom. Zatim, pokazalo se i da većina više ne vidi predstavnike međunarodne zajednice, uključujući ambasadore, Euleks i Kfor, kao nekog ko pomaže stabilnost i razvoj Kosova, već kao mešetare koji podupiru jedan nepravedan i duboko korumpiran sistem
Upozorenja profesora Saobraćajnog fakulteta Milana Vujanića da voda iz fontana kvasi kolovoz i da voda hoće zimi da se zaledi primljena su uz odmahivanje rukom, jer fontane, razumljivo, zimi ne rade. Međutim, kanda će ova da radi i zimi: naime, za razliku od svih drugih gradskih fontana, ova ima ugrađene grejače tako da može i zimi da radi, sve do -20 stepeni Celzijusa. Eto još jedne turističke atrakcije kakve drugi evropski gradovi nemaju – klizanje automobila uz muziku
SNS je uzeo monopol na tumačenje svega i svačega pa je tako i Dragana Đilasa ponovo propustio kroz tabloidnog toplog zeca zbog, rekao bih, dobronamernog promišljanja na ekonomsku temu "Šta da se radi" optužujući ga za političke ambicije i kako je skrcao pare u onaj most
"Želim da se probudim jednog dana i da ne moram da idem u bolnicu na dijalizu. Da me dnevna maršruta vodi u park ili van grada. Život sa bolesnim bubrezima je život sa mnogo ograničenja, odricanja, mnogo straha, mnogo komplikacija. Stalno sanjaš vodu, stalno si zavisan od mašine, ne smeš da putuješ. I čekaš... Čekaš najvažniji poziv u životu", kaže Sanja Bojić, pacijentkinja koja već sedam godina čeka na transplantaciju organa i koja je samo jedna od 1000 pacijenata sa liste čekanja.
"Zapadni Balkan postaje pustinja, iz koje mladi beže, sa lošom perspektivom. Imate erdogančiće koji se razigravaju po Balkanu, a narod je sve siromašniji i radi za mizerne plate i srećni su jer imaju bilo kakvu platu. Ispod nacionalnog plašta kriju se lopovluk, korupcija, namešteni tenderi, partijsko zapošljavanje i uništavanje zdravstva i školstva. Problem je što ljudi "odbranaški" glasaju za nacionalističke opcije misleći da štite vlastite živote i interese, a ne misle o prosperitetu i budućnosti dece. To nas drži u pat poziciji"
Pravo pitanje nije kada će Srbija i njeni susedi postati deo Evropske unije, već da li će EU ikada otvoriti vrata za zemlje Zapadnog Balkana. Jer, regionalnim autokratama odgovara limb u predvorju Brisela, a sama EU je opterećena tolikim problemima da se i samo pominjanje proširenja smatra političkim hazarderstvom. Tako je, prema istraživanjima javnog mnjenja, dve trećine Nemaca protiv prijema novih članica
"Stiče se utisak da je danas gotovo nemoguće zaposliti se ne samo u javnom već i u privatnom sektoru, bez partijske knjižice. Kažu da svaki istaknutiji privatnik mora da uzme člansku kartu SNS-a da bi zadržao biznis. A, kako čujem, u sledećem koraku učlanjenom biznismenu dostavlja se lista aktivista SNS-a koje će da zaposli. Privatnik onda otpušta deo svojih radnika, a na njihova mesta zapošljava SNS aktiviste. Da li mislite da je to normalno u tržišnoj privredi? To može biti normalno samo u političkom kapitalizmu. Naš premijer-predsednik rado se poziva na Vebera. Upravo je Veber skovao pojam ‘politički kapitalizam’. On označava sistem u kome se može ozbiljno zaraditi samo ukoliko ste dobri s vlašću. U suprotnom, nema biznisa"
Nova kosovska vlada verovatno neće biti dugog veka. Čekaju je tri tempirane bombe – ratifikacija sporazuma o granici sa Crnom Gorom, briselski dijalog i odobravanje formiranja zajednice srpskih opština. Međutim, postoji i četvrta najopasnija, koja bi mogla da rasturi "ratnu koaliciju" u paramparčad. To je Specijalni sud za ratne zločine UČK u Hagu, koji ovih dana ubrzano dovršava pripreme za prva suđenja
"Nemoguće je voditi relevantan društveni dijalog u okolnostima gde se kritička misao doživljava kao neprijateljski čin, gde se intelektualci redukuju na eksperte i niko ih više ne pita da li je nešto dobro ili nije, nego da li je efikasno ili nije; gde se novinari tretiraju kao korisnički servis vlasti ili im se lepe etiketa stranih plaćenika; gde se opozicija tretira kao strano telo u političkom sistemu... Fasadna institucionalna struktura i podanička politička kultura utočište su autokratije. Hibris je reč koja nedostaje srpskom jeziku, a kojom su stari Grci označavali bezočnu osionost koja dolazi od precenjivanja sopstvene moći"
Posle nedemokratskih predsedničkih izbora i studentsko-građanskih protesta po gradovima Srbije, opozicija je kudikamo vidljivija nego ranije. I unutra i spolja. Pritom, valjalo bi da imaju na umu da niko ne mora da ih "upoznaje sa svetom" kao što je Tadić morao Dačića, Nikolića i Vučića, jer za razliku od ove trojice – nisu bili na crnoj listi. Bar ne na onoj međunarodnoj. Šta će biti sa domaćom crnom listom, to najviše od opozicije zavisi
Segment Unutrašnjeg magistralnog prstena od Buvljaka do Tošinog bunara nije završen, a trebalo je do početka maja; nije završen prilaz železničkoj stanici Prokop, a za koji dan će iscuriti rok; tramvajski koridor ispod petlje u Radničkoj je i Bog zaboravio; fontana na Slaviji skoro pa je gotova, ali sa zakašnjenjem od mesec dana; kružni tok na istom mestu i Bulevar oslobođenja kasni najmanje mesec dana; rekonstrukcija/dogradnja garaže i popločavanje Obilićevog venca oteglo se u blatu ili prašini ko gladna godina; na Kosančićevom vencu je stalo – sa obe strane ulice kojom jedino može da se prođe stoje hrpe grubo tesanog kamena, a neke cevi vire iz kanala pored gomile ilovače
