Tadić najavio izbore "posle Brisela"; Đelić – odlučivanje Evropske komisije o kandidaturi za 12. oktobar, naprednjaci ne odustaju da 16. aprila zakucaju na odškrinuta izborna vrata: stiropor 190 dinara po kvadratu, aprilska temperatura 5,9-15,9º C...
Dosadašnji bilans "arapskog proleća" ne opravdava ushićenje koje je širom sveta propratilo početak "buđenja naroda". U Tunisu i Egiptu su Ben Ali i Mubarak sišli sa vlasti, ali korenitih promena nema na vidiku. Sporadični protesti u Tunisu traju i dalje, na trgu Tahrir u Kairu demonstranti traže sprovođenje onoga za šta su se borili; u Libiji besni građanski rat, u kome zapadna koalicija bombardovanjem podržava pobunjenike; u Jemenu i Bahreinu vlast se brutalno obračunava sa demonstrantima, trese se i Jordan, a došao je red i na Siriju
Dosad je njihova muzika opisivana uglavnom kao ‘mešavina svega i svačega’, pomoću toliko sitničarskih odrednica da bi spisak išao oko povećeg parkinga. Za nas starije, ako smo naslušani, nema u tome ni mnogo novog, niti nečeg posebno iznenađujućeg – osim što slabo ko na ovoj sceni radi išta slično, i što Autopark to radi kroz dobre pesme
Ručao je s britanskom kraljicom, bio je specijalan gost Fidela Kastra na proslavi godišnjice kubanske revolucije, poljubila ga je Đina Lolobriđida, letovao je s partijskom vrhuškom na Krimu... Dobio je preko milion pisama sa čestitkama i izrazima divljenja, više od najvećih tadašnjih filmskih zvezda. Jedno vreme bio je ambasador dobre volje, najbolji ambasador kog je SSSR ikada imao, ali je taj posao vrlo brzo počeo da ga zamara: "Ja se nisam opredelio da budem astronaut samo jednom pa da onda odustanem"
Ruka ostada (maestra) Zafara brzo se kreće po žicama, zvuk tradicionalnog avganistanskog instrumenta rubaba je negde između zvuka koji proizvode indijski sitar i italijanska mandolina. Slušamo i posmatramo: jedan od gostiju sedi pored svog kalašnjikova. Borbeni avion preleće iznad našeg koncerta i zaglušuje muziku na nekoliko sekundi. Rat se oglašava zvonjavom telefona: dogodio se napad na sedište Civilne misije UN u gradu Mazar-e Šarifu, poginulo je izgleda osmoro ljudi, možda više. Na snagu stupa najviši stepen uzbune
Samo jedan dan nakon objavljivanja ovog broja "Vremena" navršiće se tačno stotinu godina od rođenja Emila Siorana. Rumunski filozof, koji je glavninu svog opusa ispisao na francuskom jeziku, rodio se u selu Rašinari, blizu grada Sibiu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, 8. aprila 1911. godine. Sioran je na naš jezik mnogo i široko prevođen, pa bi se skoro moglo reći da je u ovdašnjoj kulturi domaći, što zbog književne prisutnosti, što zbog balkansko-bogumilsko-fatalističkog doživljaja univerzuma karakterističnog za ovaj deo sveta
Sve original, sve samo što proizvedeno, sve ‘voliko, i sve tako da moraš da se mašiš za džep, i šerpe, i lonci, i noževi i druge belegije, i pletivo i ostalo heklanje, sve do ti svi sveci u teški ramovi, koji kad se kupuju nema da se godi, jer se Srbin ne cenjka sa svoju veru i svoj zapis
U vas, kazhetsia, tol’ko odin angel, u nas mnozehstvo!", otelo se gostu koji je ugledavši i Palmu kako mu se primiče sa urolanim Belim anđelom rekao "hvatit"
Ako će Vlada Srbije sutra biti prinuđena da proda ulaz u srpsku elektroprivredu Putinu, onda se prodaja telekomunikacija omiljenoj prestonici Franje Josifa I pojavljuje ne kao interes, nego kao nužan prethodni "geostrateški naklon" Evropi. Pa i da bi se našoj publici mogla sačuvati iluzija o tome da je moguće u "titovskom nesvrstanom stilu" i dalje balansirati između diplomatskih "strateških partnera" na različitim stranama sveta, to jest nastaviti sa pronalaženjem partnera sa obe strane "moždane gvozdene zavese"
Do juče se moglo misliti da je vrhunac ironije – ili pragmatizma, zavisi kako na to gledamo – početak jednog novinskog komentara od pre nekoliko godina, povodom Drugog zalivskog rata, u kom se autor pita: "Otkud naša nafta ispod njihovog peska?" Od juče je, bez obzira na to što je reč o vojničkoj pameti, na snazi jača izjava, cinizam – ili, opet, možda pragmatizam – po kom "Gadafijeve snage podmeću leševe na ciljeve koje mi gađamo"
"Azerbejdžan u Beogradu"; VREME 1050
Mogućnost da je Vladimir Putin najpopularniji strani političar u Srbiji ne iznenađuje nikoga ko ima makar i površan uvid u stavove javnog mnjenja. U danima pred njegov dolazak u Srbiju, pažnju krugova koji su mu naklonjeni odvukla je situacija u Libiji. Ali, daleko od toga da Putinova poseta prolazi nezapaženo i bez velikih očekivanja
Vidim sad već i sam da moja rodna kuća neće biti pod zaštitom države, pa šta, to je privatni muzej, izuzetno prostran, sa eksponatima starim i više od sto godina: ja sam i kustos, i publika, i artefakt
S Rusima imamo dobre odnose, možda nešto izvesniji "Južni tok" i veliki spoljnotrgovinski deficit. Pre ili posle neko će izgovoriti poslovicu: "Bratstvo, bratstvo, a sira za pare!" Naročito uz reči kredit, i uvoz energenata
Ukoliko se onaj ko je uhvaćen "na delu" ne ponaša izazivački, postoje šanse da ostane na vlasti. Ukoliko ima nekoga na svojoj strani, bilo da je to bračni partner ili stranka uz čiju je pomoć došao na vlast, šanse za opstanak su još veće
Odnos Japanaca prema katastrofama je bitno drugačiji od našeg. Za početak, utvrđivanje broja poginulih nije prvi prioritet, najpre se brine o spasavanju onih kojima se može pomoći pa se tek onda broje žrtve. Nigde se ne mogu videti ljudi koji nariču. Tu i tamo televizija snimi nekoga ko se zaplakao. Ali oni koji su izvučeni iz ruševina ili blata umesto da zahvaljuju spasiocima i sudbini, izvinjavaju im se što su morali da ih spasavaju
Za razliku od Krakova, u Beogradu nema opasnih delova u koje nije preporučljivo zalaziti. Kod nas, ako nemate sreće i naletite na budalu, podjednako možete nastradati i na Obilićevom vencu i u Borči Gredi. U gradu na jugu Poljske situacija je nešto drugačija
Gadafijeve oružane snage napreduju u čitavoj Libiji. U utorak po podne libijska državna televizija je javila da je grad Adždabija već "kompletno pod kontrolom i da ga vojska čisti od naoružanih bandi", dok zapadne agencije prenose izveštaje o borbama u samom gradu. Moamer el Gadafi je rekao da pobunjenici imaju samo dva izlaza – bekstvo ili predaju, a njegov sin Seif al Islam poručuje stanovnicima Bengazija i drugih gradova na istoku zemlje, za koje kaže da su "taoci terorista": "Imam samo dve reči za našu braću i sestre na istoku: Mi dolazimo." Pobunjenici očajnički traže vojnu pomoć i uvođenje zone zabranjenog letenja
Deset godina posle oktobarskog puča 2000. godine, koji je, bez sumnje, najveća prevara učinjena srpskom narodu u dvadesetom stoleću, ne prestaje satanizacija Slobodana Miloševića i njegove porodice
"O razlici između morona i građana"; VREME 1051
U osudi Moamera el Gadafija na istoj strani našli su se do sada nezamislivi saveznici, između ostalih palestinski Hamas, predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad, SAD, Al Kaida. Tako je Ahmadinežad kritikovao libijsku vlast zbog "nezamislive represije" i rekao da ne razume kako neka vlast može da naredi vojsci i policiji da pucaju u svoj narod, koji ima pravo da izrazi svoje mišljenje. A Al Kaida Magreba je, uz poziv muslimanima da se bore protiv bezbožnog Gadafijevog režima, izrazila solidarnost sa demonstrantima i apelovala na "intelektualce, stručnjake i novinare" da podrže libijske građane
