Sveopšta napetost, broj obolelih koji nikako ne pada, bes lekara, arogancija vlasti i Kriznog štaba, sumnjiva statistika i čudni rezultati pi-si-ar testova postaju polako deo svakodnevice. U aprilu su nas upozoravali na "novu normalnost" iako smo mi ovde davno zaboravili kako izgleda i stara normalnost. Poštenije je reći da živimo "novu nenormalnost"
Na Ivanjdan, 7. jula, proglašena Vanredna situacija, iako je, sedam dana ranije, ignorisano upozorenje Zavoda za javno zdravlje da se odlože proslave u zatvorenom prostoru. Isto veče u Jovanji bio vašar, gde su mladi, pod šatrama, đipali do sabajle
Vlast u svojoj osionosti opet zaboravlja da je sama naglo proglasila pobedu nad koronom, iz čista mira, zaboravlja da je slavlje zbog izborne pobede u štabu SNS-a bilo jedan od rasadnika virusa, ima u svojim redovima zaražene, ali im to ne smeta da krivicu za epidemiološku katastrofu svaljuje na građane, studente, demonstrante
Aleksandar Vučić predugo je tražio kavgu. Rano je za donošenje suda o događajima ispred Skupštine. Ipak, ostaće upisan u istoriji kao prvi posle Slobodana Miloševića kome je narod upao u Skupštinu
U ovom trenutku bar šest gradova čeka odobrenje Vlade Srbije da proglasi vanrednu situaciju, ali Vlada sa tim odugovlači. Jezive vesti stižu iz Novog Pazara gde su premijerka i ministar zdravlja otišli da objasne Pazarcima da im nije ništa. Za to vreme, visoki državni funkcioneri razboljevaju se od korone, a predsednika Srbije upadljivo nigde nema
Gde je najmoćniji čovek u državi? Zbog čega to ne zanima novinare režimskih medija koji godinama pomno prate svaki njegov korak? Zašto su maske i socijalno distanciranje na naprednjačkoj korona žurci zamenili trubači, kolce, zagrljaji i poljupci? Postoji li išta iritantnije od režimskog izdiranja na građane zbog neodgovornosti? Veruje li još iko išta aktuelnoj vlasti
Prvi put sam, nakon svih naših kriza, svih naših ratova, sankcija, poplava, afera, spinova, poluvanrednih i vanrednih stanja, pomislila da smo konačno umrli kao društvo
Za to što posle nedeljnih parlamentarnih i lokalnih izbora nema više parlamentarne opozicije u Srbiji, najveću odgovornost snosi Aleksandar Vučić, ali su mu, nema sumnje, u tome da potpuno ogoli prirodu svoje vlasti pomogle i one opozicione stranke koje uprkos svim pritiscima i spolja i iznutra nisu htele da učestvuju u njegovim izborima. One koji su odustali od bojkota i odlučili da izađu na izbore, građani s protesta "1od5 miliona" kaznili su na ovim izborima jer nisu hteli da ih slede do glasačkih kutija. I to treba da imaju na pameti
"Vreme" je imalo uvid u pregled prekršajnih postupaka na osnovu prijava koje je podnelo Ministarstvo kulture i informisanja od 2018. godine, na osnovu Zakona o javnom informisanju. Reč je o ukupno 49 prijava raspoređenih u 57 sudskih predmeta. Osuđujućom presudom završeno je svega njih devet, tri su odbačene, a u jednom slučaju postupak je obustavljen iz proceduralnih razloga. Sve ostale, njih 36, i dalje su na čekanju – neke već dve godine. Nije, naravno, ni potrebno naglašavati da su glavne "mušterije" na ovom zanimljivom spisku prijava mediji miljenici vlasti
Uprkos izloženosti velikog broja birača raznim ucjenama, neizlazak na predstojeće izbore još uvijek je pitanje ličnog opredjeljenja. Međutim, na nekim narednim, lako bi mogao postati čin izuzetne građanske hrabrosti. Zar ne vrijedi razmisliti o tome, ostati kod kuće i pokazati odgovornost?
Za sada se čini da premijerka Ana Brnabić ostaje pri stavu da je zabrana izgradnje mini-hidroelektrana "potpuno besmislena", uprkos mišljenju svog ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, koji smatra da, iako prema mnogim konvencijama Srbija mora da ima i alternativne izvore energije, MHE nisu poželjne u zaštićenim dobrima
