Izjava nedelje

»U poslednjih 50 godina sve što je u ovoj zemlji izgrađeno delo je mojih ruku.«

Milutin Mrkonjić ministar za infrastrukturu (B92)

Vojislav Šešelj i predizborna Srbija

Ožalošćena porodica

Kakva je politička moć Vojislava Šešelja, devet godina posle pompeznog odlaska u Hag i bezmalo četiri godine otkako je dvojac Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić urušio radikale

 

Izjave nedelje za godinu 2011.

Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, ovogodišnji je pobednik rubrike "Ljudi vreme", sa četiri izjave. Mesto vicešampiona zauzela su tri govornika: Boris Tadić, predsednik Srbije i predsednik Demokratske stranke, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova. Prošle godine bilo je pet šampiona rubrike "Ljudi vreme", sa po dve izjave: Siniša Kovačević, dramski pisac i član predsedništva DSS-a, Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova

Intervju – Srbijanka Turajlić, profesor

Ne dam im glas za nastavak korupcije

"Ideja o praznim listićima pojavila se kao posledica dubokog razočaranja birača koji su prvi put shvatili da teorija ‘manje zla’, odnosno ‘glasajte za nas da ne bi došli gori’ vodi zemlju u totalnu propast. Glas za ovakve partije znači davanje carte blanche za dalji rast korupcije, razgradnju institucija, nove obmane i stvaranje još većeg haosa u zemlji"

Eugenika i politika

Stranačka genetika

Ko gradi paralelne puteve na Kosovu

Biznismeni sa severa i njihove biografije

Iza priče o tome ko je pucao na Jarinju 27. septembra otvara se priča o ljudima koji stoje iza onih koji svakodnevno dežuraju na barikadama

Pravosudna ekonomija

Haški optuženici u novčanoj protivrednosti

Prema nedavno objavljenim podacima iz Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom, u 2010. godini svi haški optuženici koji su ispunjavali uslove za dobijanje finansijske pomoći, njih 21, dobili su ukupno 180 miliona evra

Izjava nedelje

»To je dan tuge i opomena da takvi događaji ne smeju da se ponove u budućnosti.«

Aleksandar Čotrić, potpredsednik SPO-a, na pitanje šta u Srbiji znači 7. jul, nekadašnji Dan ustanka ("Danas")

Mladić kao deo folklora

»Podigle se natovske sile da bi Ratka živog uhvatile«

Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo

Lisica i ždral

Irinejsko poluostrvo

Ah, zašto patrijarh Irinej nije rođen u Nišu, kao car Konstantin! Već sam bio smislio kako ih rodno mesto povezuje, kako patrijarh čim se vrati u Niš poželi da i on hrišćane što prijatnije iznenadi

Politika i štrajk glađu

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"

Politički život

Ko će s kim, a ko će koga, i kada

Tadić najavio izbore "posle Brisela"; Đelić – odlučivanje Evropske komisije o kandidaturi za 12. oktobar, naprednjaci ne odustaju da 16. aprila zakucaju na odškrinuta izborna vrata: stiropor 190 dinara po kvadratu, aprilska temperatura 5,9-15,9º C...

Rekonstrukcija vlade

Zipovani kabinet Mirka Cvetkovića

Vlada nije reprezentativni već izvršni organ, ali u njenoj rekonstrukciji i smanjenju na 17 ministara, četiri potpredsednika i jednog premijera ključno je bilo ko iza koga stoji

Miting opozicije

Naprednjaci i vlada u senci Borisa Tadića

Naprednjaci menjaju košulju i traže vanredne izbore. Vlada u senci predsednika Tadića ne pokazuje da je zabrinuta zbog toga. Socijalni milje Srbije 2011. je takav da za vladu nije najdramatičnije pitanje koliko je naprednjaka bilo na ulici, već koliko je ono tiho nezadovoljstvo ispod površine

Deset godina od DOS-ove vlade

Đinđić u zemlji čuda

"Pre ulaska u zgradu Vlade niko od nas, sem Nebojše Čovića, nije znao šta je vlast niti kako izgleda zgrada Vlade. Svi mi smo bili ljudi koji nikad u životu tamo nisu ušli, jednako bi bilo da smo ušli u zgradu francuske vlade – i nju smo svi videli tek spolja, tek fasadu, sa ulice", kaže danas Žarko Korać, jedan od potpredsednika ondašnje vlade

Izjava nedelje

»Srbija bi bila sistem integrator odbrambenih industrija Istoka i Zapada.«

Dragan Šutanovac, ministar odbrane, govori o planovima vojne industrije u 2011. godini (B92)

Izbori u BiH

Bosanski »bingo«

Dok su Boris Tadić i Vuk Jeremić svesrdno podržavali pobedonosnog Milorada Dodika i njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata, a potpredsednik vlade i ministar policije Ivica Dačić socijaliste u Republici Srpskoj, visoki funkcioneri Republike Hrvatske nisu pružali podršku svojim prijateljima u Bosni i Hercegovini i nisu učestvovali u kampanji

Alternativna istorija

Šta bi bilo da su oni pobedili

Posle mesec dana, "Vreme" opet izlazi. U inostranstvu, doduše, ali i na internetu. Redakcija se, onoliko koliko nas je preostalo, okupila opet u Plavu, Crna Gora, i zaključila da novine treba praviti svemu uprkos. Nada, međutim, nije izgubljena i uvereni smo da ćemo pre ili kasnije opet uspostaviti beogradsku redakciju "Vremena" – u slobodnoj Srbiji

Uzbuna na desnici

Pečat na patriotizam

Zašto Slobodan Antonić misli da Boris Tadić nije "jednodimenzionalni izdajnik", kako su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić dospeli u pasus o "glavnim kvislinzima" i šta o svemu tome kaže levičar Milorad Vučelić

Haški Tribunal

Istražitelji pod istragom

Kako su radikali, uz pomoć sudije Antonetija, okrenuli Tribunal protiv samog sebe

Pravosuđe

Zakon, pijanci i plot

Ne treba se čuditi naprednjacima i njihovom čudnovatom magnetu koji privlači nereizabrane sudije ili tužioce, ma koliko ih bilo i ma koliko lagali o brojkama. I oni će, ti naglo i navodno politički probuđeni, jednoga dana kao i današnje demokrate, ali tek nakon imenovanja, uzeti ispisnice iz stranke

Portret savremenika – Aleksandar Vučić

Monstruozni miš i ostale aveti iz sopstvene prošlosti

U tranziciji od radikala ka naprednjaku, Aleksandar Vučić je doživeo mnoge promene, od kojih nijedna nije delovala tako bolno kao što je aktuelno razmenjivanje najtežih optužbi sa sopstvenim političkim ocem Vojislavom Šešeljem

Vojislav Šešelj u dokumentima državne bezbednosti (1981–2003)

Enciklopedija zločina i nemorala

Na četiri hiljade stranica tuđeg teksta po običaju se potpisao Vojislav Šešelj. Reč je o poslednja četiri toma "Sabranih dela" (od 113. do 116) pod nepreciznim naslovom Dr Vojislav Šešelj: Policijski dosije. Ta zbirka dokumenata, međutim, pruža dragocenu građu za istoričare političkog života, organizovanog kriminala i ratnih zločina u Srba. Štaviše, moglo bi se reći da je to do sada najzanimljivija istorija opozicije u Srbiji od 1982. do 2003, jer je pisana sa relativno dosledne tačke gledišta

Osuda ratnih zločina

Srebrenica i partijska trgovina

Uprkos različitom odnosu prema predloženoj Deklaraciji, poslanici su se, izgleda, ujedinili u jednom – u tome da su se, donoseći odluku o načinu glasanja, rukovodili prvenstveno sopstvenim političkim interesima, a tek na drugom mestu elementarnim ljudskim saosećanjem sa nevinim ratnim žrtvama

Izjava nedelje

»Siguran sam da bi Milošević donosio slične odluke kao i ja. Štaviše, ubeđen sam da bi Milošević brže formirao Vladu Srbije nego što smo mi to uradili.«

Ivica Dačić, zamenik premijera Srbije i ministar policije, povodom smrti Slobodana Miloševića ("Press")

Tema broja – Politički lideri i Srbija (I)

Zoran Đinđić – Nasleđe i naslednici

Mnogi trendovi koje je Zoran Đinđić lansirao i dalje traju. Problem je samo u tome što današnji lideri previše slobodno tumače ono što su naučili, kao i u tome što se oni, za razliku od Đinđića, obraćaju ljudima umornim od borbe i skeptičnim prema obećanjima koja dobro zvuče

Skupštinska rezolucija o genocidu

Slučaj Srebrenica, zločinac bez kazne

Svi kao da su zauvek ukopani u stavovima koje su branili pre pet godina, uz pojedinačnu evoluciju ka stanovištu da ćemo novi stav doneti kad vidimo kompletan tekst; osuda zločina može, genocid ne; da se osude svi zločini... Evo, već mesec dana ne zna se ni ko piše rezoluciju – neki prozvani se ograđuju i demantuju; ni kada će dospeti na skupštinski dnevni red – do sada su pominjani i januar i februar, mart i jun; ni kako teku navodno već započete konsultacije i usaglašavanje poslaničkih grupa