Šta spaja Crveni trg u Moskvi i Glavni odbor SNS-a u Beogradu? Zašto su naprednjački odbori morali raspravljati o Nebojši Stefanoviću iako nisu znali što mu partija stavlja na teret? Kako se neko penje i kako pada sa lestvice političke moći? I na osnovu čega javnost to može znati u zemlji gde je politički život na respiratoru
Neraskidivi splet politike, navijača, kriminala, "patriotizma", "tradicije" i ostalih izlizanih reči koje su skupo koštale mnoge ljude doveo je do sposobnosti da se sopstveni interes protura kao državni. Tako je za "državni interes" proglašeno i to da publika ima da bude prisutna na košarkaškim utakmicama
Da li je uopšte realno da institucije čuju glas zbunjenih građana, da zaustave strah, da postupe na osnovu principa javnog interesa? Može li se očekivati da Rio Tinto ili Jadar Litijum ne isisaju podzemno bogatstvo i ostave pustoš kada se za 50 godina završi radni vek rudnika? U projektu sanacije nakon prestanka rada rudnika nema odgovora, jer takav projekat za sada nije urađen
Način na koji se sprema izbacivanje ministra odbrane i potpredsednika stranke podseća na neke dane iz doba komunizma i jednopartijskog sistema. Da li je i taj način pokrenut upravo da bi građani Srbije na lakši način shvatili šta se dešava
Šta spaja Danila Vučića, "ćevape od ljudskog mesa" i bivšeg ministra unutrašnjih poslova? Kakva vrsta psihologije vlada u vrhu SNS-a? U čemu je bila tajna otpornosti Nebojše Stefanovića? Zašto se Aleksandar Vučić prilikom njegove smene zaklonio iza stranačkih odbora koje ionako nikad ni za šta ne pita? I kako je borba protiv kriminala svemu doprinela
Uz osudu prošlogodišnjih davanja od 100 evra po građaninu i 30+30+50 evra u ovoj godini kao neopravdanog predizbornog čašćavanja, profesor Ljubomir Madžar kaže za "Vreme" da je "3000 dinara za vakcinisanje društveno korisno ma koliko deluje šibicarski jer će ubrzati dostizanje onih 80 odsto ili nešto manje vakcinisanih koji bi obezbedili kolektivni imunitet". A profesorka Danica Popović ističe da "sve što građani dobiju, potiče iz novog zaduženja. A kad ono dođe na naplatu, opet će ga platiti isti ti građani, i to s kamatom"
U zemlji u kojoj se država sastoji od jednog čoveka, nemoguće je na dobar način regulisati prava bilo koje specifične grupe ljudi sve dok ne budu regulisana prava svih ljudi
Vučićev šut na gol simbol je jedne dugogodišnje veze i odanosti koja je dečaka iz blokova vinula sa betona do najlepših stadiona u svetu, ne kao igrača ili vođu navijača, već kao posrednog vlasnika fudbala u Srbiji, kome to služi kada želi da se opusti i prepusti nečemu što mu istinski znači
"Država već godinama unazad promoviše ideju da je jednako validan stav o svim mogućim pitanjima doktora nauka koji se ceo život bave nekom temom i nekoga ko je o toj temi prvi put čuo na Hepiju, od lekara koji veruju da je Tesla putovao kroz vreme. To je posledica namernog i sistematskog urušavanja obrazovnog sistema u Srbiji, u kojem se, usled prave plime lažnih i kupljenih diploma, planski stvara slika da su diplome samo parče papira i da su oni koji ih poseduju potencijalno plagijatori i falsifikatori"
Neću da kažem kako su ovi pregovori unapred osuđeni na propast ili da će evroparlamentarci u njima držati Vučićevu stranu? Ni jedno ni drugo. Ali mislim da šanse za uspeh objektivno nisu velike. Odnosno, taman su tolike da ipak više opravdavaju učestvovanje nego neučestvovanje u pregovaračkom procesu. I mislim da se ljuto varaju oni među srpskim opozicionarima koji misle da će im, nezavisno od pojedinačnih simpatija ili antipatija, evropski posrednici biti automatski i apriorni saveznici
"To što sam upoznao Vladimira Cvijana, naš srdačan razgovor i veoma čudan susret na njegovu inicijativu 2014, pa onda to što su me dvojica napala i premlatila metalnim štanglama 2015. godine i na kraju činjenica da sam pripadnik advokatske profesije koja je posrnula u slučaju Cvijana – sve te komponente podstakle su me da postavim niz pitanja nadležnim institucijama. Imao sam dilemu da li je to korektno prema njegovoj porodici, jer ako se porodica ne oglašava, a ja nisam u statusu punomoćnika porodice, u čijem interesu i u čije ime ja mogu da pitam bilo šta? Imao sam moralnu dilemu da li je ljudski, da li je etički da istupam na ovaj način. Ali sam shvatio da ako ja ne istupim, neće, najverovatnije, niko"
Snimak sa naplatne rampe u Doljevcu u celosti nikad nije prikazan – nedostaju dva minuta. Preduzeće "Teliks" iz Niša, zaduženo za održavanje video-sistema Puteva Srbije tvrdi da su "prekidi u snimanju normalna stvar". Lepo smišljeno, samo postavlja se pitanje šta je to onda gledao Aleksandar Vučić
