Iako je često uspevao da iznenadi javnost svojim izjavama i potezima, kada se podvuče crta, Nebojša Bakarec ipak se može nazvati tipičnim predstavnikom političara Srbije u poslednjih dvadesetak godina. Uprkos često ispoljavanoj ekscentričnosti, analizom njegovih izjava u tih dvadesetak godina vidi se da ih, kao i kod većine domaćih političara, odlikuje izuzetna nedoslednost, već u zavisnosti od toga kako situacija nalaže
Na društvenim mrežama čovek postaje medij za sebe. Ako imate veliki broj pratilaca, širiće se vaš glas, vaše poruke, jačaće vaša moć. Bez obzira na to da li ste Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ili Dijana Hrkalović, novopečena heroina Grobara za koju "grmi" Partizanov jug
Kako je od južne tribine Partizanovog stadiona vođa navijačke grupe "Principi" stigao do kuće u Ritopeku u kojoj su počinjena monstruozna mafijaška ubistva
Nijedna istraga ne može da zanemari ulogu BIA, ulogu MUP-a u formiranju te grupe koja je vladajućim naprednjacima služila kao neka vrsta vanistitucionalnog JSO-a. Svaka fer istraga morala bi da pregleda kretanje svih optuženih na različitim događajima unazad osam godina – od Parade ponosa i Savamale, preko tribine, obračuna sa konkurentskim navijačkim grupama i učešća u lokalnim izborima do blokade rušenja divljeg hotela na Pančićevom vrhu
Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju opet pripiše „izdajnicima i plaćenicima". Hoće li uspeti i ovog puta?
Socijalisti, kao predlagači, nisu glasali za svoj predlog, a opozicija najavila da će, kad dođe vreme, javno pocepati odluku
"U Vučićevoj Srbiji imamo sinergiju pohlepe, nekompetentnosti i bahatosti. Imamo vlast koja koristi kriminalce za suzbijanje uličnih protesta i zavođenje reda na stadionima, službe bezbednosti za organizovanje proizvodnje marihuane i praćenje opozicionih političara i novinara, vladine avione i diplomatsku poštu za iznošenje keša sa ikona iz zemlje, prethodno konvertovanog u devize u namenski gajenim menjačnicama. Slučaj Belivuk je Vučićeva brljotina koja ubrzava njegovu propast. On je toga svestan i zato je krenuo u mahnitu kampanju pravdanja i skretanja pažnje"
Više pitanja je bez odgovora: zašto Veljko Belivuk i Marko Miljković "brane" Nebojšu Stefanovića, zašto napadaju Dijanu Hrkalović, zašto ne govore o ulozi Gorana Papića, bivšeg zamenika u SBPOK-u, kao i zašto se uopšte Vučić i Vulin bave medijskim spinovanjem ako je slučaj takav da nas čeka "najbolja optužnica u istoriji"? Ponašanje Vučića i Vulina kao da ukazuje da glasnom medijskom kampanjom pre zatrpavaju javnost raznim pričama o silini zločina Belivukove grupe nego što su sigurni da više ništa od tih indicija o uzajmim vezama neće isplivati bilo u daljoj istrazi, bilo docnije na suđenju
Zbog čega je Aleksandar Vučić kriminalisao svoje političke protivnike? Zašto medijska pomrčina ne može sakriti naličje ovog etiketiranja? Dokle je politički i javni život dovelo Vučićevo igranje uloge kadije koji goni, tuži i presuđuje? Kakva je uloga porodice u aktuelnom mehanizmu vlasti? Šta je razlog da u Srbiji niko ništa ne veruje, a opet može i u sve da poveruje? I kako je usled svega ovog Veljko Belivuk postao senka koje se šef države ne može otresti
Geoks i slične fabrike ekonomski ne mogu da podnesu zagarantovan lični dohodak veći od 300 evra. Brojke su neumoljive i one kažu da je kod lon poslova (sklapanje cipela od već dobijenih delova) moguće ostvariti profit samo uz niske plate zaposlenih. Zbog toga se Geoks i selio iz države u državu, tragajući za jeftinom radnom snagom i subvencijama
"Da nije bila tako debelo povezana sa Belivukovom grupom, vlast se ne bi toliko uzbudila. Njih boli istina, a ne neistina. Boli činjenica da u poslednjih osam-devet godina postoje bezbrojni dokazi o saradnji vlasti i SNS-a sa Belivukovom grupom. Paradoks je u tome – što se vlast više reklamira kako je u stanju da izađe na kraj sa jednom kriminalnom grupom, što više pokazuje koliko su pripadnici te grupe opasni, to sve više govori o sebi, o tome sa kim sarađuje, kako vlada i kako organizuje izbore. Što više pokazuju koliko su uhapšeni krvožedni, to više kazuju o karakteru svoje stranke. To je nešto od čega ne mogu da pobegnu. Vlast ima veliki problem kako da ‘preklopi’ izjave koje izlaze iz tužilaštva"
