Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović izneo je 15. januara brojne uvrede na račun zaštitnika građana Saše Jankovića u emisiji „Na kafi sa Đukom“ na televiziji Kopernikus, dok su slične tvrdnje izrečene i na Televiziji Studio B 17. januara, u emisiji koju je vodila urednica televizije Ivana Vučičević, kada se optužbama i uvredama na račun Jankovića pridružio i ministar za rad Aleksandar Vulin.
Kuća ljudskih prava (čine je NUNS, Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku ) zahtevala je od predstavnika vlasti da se jasno ograde od postupaka poslanika Đukanovića i ministra Vulina i da prestanu sa urušavanjem institucija i vladavine prava u Srbiji. U suprotnom, posledice po demokratiju i pravnu državu biće nesagledive, a odgovornost u potpunosti leži na najvišim funkcionerima vladajućih stranaka i izvršne vlasti, navodi se u saopštenju.
Ombudsman je, dodaju, nezavisan i samostalan organ i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje, a iznošenjem uvreda i neistina o zaštitniku građana putem medija podriva se nezavisnost i samostalnost institucije i vrši se nedozvoljeni pritisak.
Dodajmo tome izjavu ministra odbrane oko celog ovog slučaja (opisanog detaljno u tekstu Miloša Vasića) iz koje proizilazi da je njega tobož sramota da o tome razgovara i da na takva pitanja odgovara i dobićemo sliku koja može reljefno da oslika opasnost od centara neke otuđene moći.
Sam povod, događaj i posledice odlaze tako u drugi plan, jer ovde postaje ključno pitanje – ko se usudio da silu kakva je vojna bezbednost bilo šta pita. Proizilazi iz jasno saopštenih stavova da neće nama tamo neki Janković, bez obzira na mandat potvrđen u Narodnoj skupštini, da vršlja po svetilištima državne moći, nego će ostati ispred vrata zamandaljenih za građane koji tu bezbednost plaćaju i koji su Jankovića ovlastili da se u ime građana raspituje za stanje poslova iza tih zatvorenih vrata.
Sticajem okolnosti pio sam kafu i gledao televiziju baš u vreme Đukinog ispijanja kafe i njegovog podstrekivanja gledalaca koji se javljaju u program da se užasavaju nad Jankovićevim „podrivanjem države“ i njegovim pokušajima da sazna šta se zbilja dogodilo s jasnom idejom – jebeš državu čiju moć može bilo ko da kontroliše.
Šira javnost ćuti, poltronski mediji nonparelom (sitna slova) štampaju ono što moraju, onako reda radi, ali od toga da li će Vojna bezbednost da pruži na uvid relevantna saznanja o nemilom događaju ili će da ih sakrije u neki sef mnogo toga zavisi. Aleksandar Vučić je lepo rekao da jedva čeka kraj istrage, ali je ovde pitanje hoće li kraja uopšte biti, posebno zato što sumnjam da i ministar sme bilo šta da ih pita, ne zato što ga je sramota, nego zato što za naše pare ne radi svoj posao a još se izgleda i plaši.
