Na društvenim mrežama proteklih nedelja kružila je fotografija dokumenta koji prilikom porođaja trudnicama daje KBC Zvezdara i koji lekare i bolnicu oslobađa svake odgovornosti za eventualne komplikacije. Advokatkinja i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović kaže za „Vreme“ da je pravno potpuno neprihvatljivo da se pacijentkinja odriče pokretanja postupaka za naknadu štete
Tokom ekstremnih vrućina uslovi u pojedinim porodilištima širom Srbije su nehumani. Portal Bebac piše da su klima uređaji pokvareni, neservisirani ili uopšte ne postoje. Najgore je što se ovaj problem ponavlja iz godine u godinu
Nataša Žabić (44) iz Sremske Mitrovice preminula je prošlog četvrtka nedugo nakon što ju je lekar otpustio sa pregleda u bolnici. Protiv njega je podneta krivična prijava, a očekuje se unutrašnja kontrola kako bi se istražile okolnosti vezane za ovu tragediju. Bolnica će se zvanično oglasiti u ponedeljak
Nakon što je porodilja preminula tokom porođaja, iz Višeg javnog tužilaštva saopštili su da su iz Zdravstvenog centra Vranja moguće načinili niz nepravilnosti, kao i to da smrt nisu prijavili niti policiji, niti Tužilaštvu. Nova tragedija ukazuje da je akušersko nasilje i dalje akutni prbolem koji je potrebno što pre rešavati
Uzrok smrti bebe koja je preminula tokom porođaja u Sremskoj Mitrovici još ne može da se saopšti, jer Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici vodi postupak protiv orkivljenog lekara zbog postupanja prema porodilji
Porodica preminule porodilje iz Leskovca traži odgovornost lekara i sumnja da su komplikacije usled kojih je preminula nastale zbog nemara i nebrige, jer nije imala zdravstvenih tegoba
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da mora da postoji kontinuirana edukacija lekara, da postoje jasne procedure i protokoli. “Ne treba pratnja da vas štiti od sistema, već da vam bude podrška”, poručuje Janković
Koliko Linglongu zaista znači zakidanje trećine zarade indijskim radnicima? Ko će jedino imati korist ako Šapić formira vlast u Beogradu? I šta akušersko nasilje, ponižavanja nastavnika i EXPO 27 govori o prioritetima vlasti
Uslovi u porodilištima u zemljama regiona za srpske trudnice zvuče kao naučna fantastika – od pilatesa i opuštanja u kadi s mirisom eteričnih ulja, “zlatnog sata” sa bebom, do ćevapa za ručak nakon porođaja. Kod nas, ni pitanje pratnje na porođaju još nije rešeno u svim porodilištima, a uz to, dosta govori i činjenica da se ono posmatra mahom kao mera kako bi se sprečilo ili ublažilo akušersko nasilje
Članica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Ana Grozdanović rešila je da stane u zaštitu muškaraca jer su žene, kako je sama rekla, „preterale u oduzimanju muške uloge u ovom svetu.“
Porodilište u Nišu zabranilo je porodiljama pre neupuna dva meseca da koriste mobilne telefone u pripremnim salama, u kojima neke žene provedu sate, a nekad i dane. Nakon burne reakcije Nišlijki ova zabrana je ukinuta, ali je i dalje zabranjena pratnja na porođaju. Ista zabrana važi i u većini državnih porodilišta u Srbiji
Na TikTok profilu medicinske sestre iz GAK-a čitav događaj pominje se isključivo kao “carski rez”. U fokusu je intervencija, a ne osoba. Žena je tu samo sredstvo, nešto neophodno za carski rez, da bi se imalo šta rezati
Ovaj dokument ostavlja prostor i za nekažnjivost akušerskog nasilja, sa kojim se mnoge žene u Srbiji susreću, a takođe je i protivzakonit.
Prema Članu 31 Zakona o pravima pacijenata, pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu, ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Pravo na naknadu štete ne može se unapred isključiti ili ograničiti.
Šta kaže zakon
Advokatkinja i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović kaže za „Vreme“ da je pravno potpuno neprihvatljivo da se pacijentkinja odriče pokretanja postupaka za naknadu štete.
„Prema tekstu pristanka to bi značilo da ako bi zdravstveni radnik uradio hirurški zahvat jednoj pacijentkinji, a trebalo je drugoj, nijedna ne bi imala pravo na naknadu štete”, objašnjava Mijatović.
Ona dodaje da je pristanak pacijentkinje jedno od najvažnijih prava jer ona mora da odluči o svom životu i zdravlju.
„Pristanak mora biti informisan što znači da svaka pacijentkinja mora da razume sve što je napisano i što bi trebalo da potpiše. Tekst pristanka mora se pacijentkinji predati blagovremeno da može da ga pročita bez pritiska”, kaže Mijatović.
Zakon o pravima pacijenata definiše prava pacijentkinja na pristanak na lečenje i sve vrste medicinskih tretmana.
“Dakle, davanje informisanog pristanaka ne sme biti samo formalnost i davanje pristanka ne oslobađa zdravstvene radnike i zdravstvenu ustanovu od odgovornosti”, tvrdi Mijatović.
Sagovornica „Vremena” dodaje da pristanak formulisan u dokumentu koji je dospeo u javnostimože da se smatra pretnjom i zastrašivanjem jer nas sadržina pristanka upozorava da nemamo pravo na zaštitu, a da zdravstveni radnici mogu da urade sve što oni žele.
„Međutim, prema pravima pacijenata ovakav pristanak je potpuno neprihvatljiv jer ne sadrži nijedan podatak o tome zašto bi se konkretnoj ženi primenili neki od medicinskih tretmana. Informisani pristanak ne može biti isti za svaku pacijentkinju jer ne postoji ni medicinski, a ni pravni osnov da se za svaku ženu primeni, na primer, indukcija”, kaže Mijatović i naglašava da je posebno neprihvatljivo da pacijentkinja garantuje za svog partnera/supruga da je on saglasan sa svim što ona potpiše, a da on ne zna šta znače određene procedure.
Problem akušerskog nasilja uvek aktuelna tema
Akušersko nasilje je kršenje propisa koji regulišu ljudska prava i prava iz oblasti zdravstvene zaštite, a brojna istraživanja međunarodnih organizacija potvrđuju da su žene izložene zlostavljanju i nehumanom i degradirajućem postupanju u svim sferama tokom zaštite svog reproduktivnog zdravlja, navodi se u izveštaju „Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama“.
„Akušersko nasilje uvek počinje verbalnim zlostavljanjem, a može se završiti fizičkim nasiljem s fatalnim ishodom“, piše u istom izveštaju.
Istraživanje o iskustvima žena na porođaju u Srbiji koje je sproveo Centar za mame pokazalo je da 73 odsto žena nije učestvovalo u donošenju odluka na svom porođaju, 74 odsto nije ostvarilo pravo na punu informisanost, a čak 96 odsto žena nije bilo ponuđeno vodom u toku porođaja.
Dve trećine učesnica ovog istraživanja je odgovorilo da je bilo nezadovoljno atmosferom u porodilištu, a mogućnost da biraju kako žele da se porode je imalo samo dve petine porodilja.
Iz Centra za mame podsećaju na to da svaka deseta žena posle iskustva u porodilištu ne želi više ikada da rodi.
',
title: 'Neke bolnice u Srbji poturaju dokument porodiljama koji lekare oslobađa svake odgovornosti',
pubdate: '2024-07-16 15:51:01',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Porođaj u Srbiji,Porodilišta,Zakono pravima pacijenata",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Neke bolnice u Srbji poturaju dokument porodiljama koji lekare oslobađa svake odgovornosti',
'pageContent': '
Društvenim mrežama kružila je slika dokumenta iz porodilišta KBC Zvezdara koji se daje trudnicama pre porođaja. Sporni dokument unapred oslobađa medicinski tim i zdravstvenu ustanovu od odgovornosti ukoliko dođe do komplikacija prilikom porođaja.
Prema ovom dokumentu, trudnica „prihvata sve uslove, mere i hirurške metode vezane za neočekivana stanja i moguće komplikacije na porođaju“.
„Sporazumeli smo se da oslobađamo obaveza, zahteva za odštetom ili bilo koje odgovornosti od bilo koje štetne posledice koja može da iskrsne iz planirane procedure, uključujući komplikacije vezane za porođaj, postporođajni period, kao i komplikacije vezane za buduću trudnoću i porođaj. Oslobađamo bolnicu, kao i stručni tim od svake odgovornosti u vezi sa kasnijim nesporazmima i sporovima koji mogu iskrsnuti između pacijentkinje i supruga/partnera“, piše u dokumetu koji je kasnije FoNet dobio na uvid.
Kako ćemo da rešimo problem akušerskog nasilja i što žene kreću da pričaju o tome.
Porodilište na Zvezdari HOLD MY EPIDURAL evo im da potpišu saglasnost da pristaju na sve ikada i da se odriču prava na odštetu/suđenje i to ne samo za ovaj nego i buduće porođaje. pic.twitter.com/7RcEvMQhSK
Ovaj dokument ostavlja prostor i za nekažnjivost akušerskog nasilja, sa kojim se mnoge žene u Srbiji susreću, a takođe je i protivzakonit.
Prema Članu 31 Zakona o pravima pacijenata, pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu, ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Pravo na naknadu štete ne može se unapred isključiti ili ograničiti.
Šta kaže zakon
Advokatkinja i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović kaže za „Vreme“ da je pravno potpuno neprihvatljivo da se pacijentkinja odriče pokretanja postupaka za naknadu štete.
„Prema tekstu pristanka to bi značilo da ako bi zdravstveni radnik uradio hirurški zahvat jednoj pacijentkinji, a trebalo je drugoj, nijedna ne bi imala pravo na naknadu štete”, objašnjava Mijatović.
Ona dodaje da je pristanak pacijentkinje jedno od najvažnijih prava jer ona mora da odluči o svom životu i zdravlju.
„Pristanak mora biti informisan što znači da svaka pacijentkinja mora da razume sve što je napisano i što bi trebalo da potpiše. Tekst pristanka mora se pacijentkinji predati blagovremeno da može da ga pročita bez pritiska”, kaže Mijatović.
Zakon o pravima pacijenata definiše prava pacijentkinja na pristanak na lečenje i sve vrste medicinskih tretmana.
“Dakle, davanje informisanog pristanaka ne sme biti samo formalnost i davanje pristanka ne oslobađa zdravstvene radnike i zdravstvenu ustanovu od odgovornosti”, tvrdi Mijatović.
Sagovornica „Vremena” dodaje da pristanak formulisan u dokumentu koji je dospeo u javnostimože da se smatra pretnjom i zastrašivanjem jer nas sadržina pristanka upozorava da nemamo pravo na zaštitu, a da zdravstveni radnici mogu da urade sve što oni žele.
„Međutim, prema pravima pacijenata ovakav pristanak je potpuno neprihvatljiv jer ne sadrži nijedan podatak o tome zašto bi se konkretnoj ženi primenili neki od medicinskih tretmana. Informisani pristanak ne može biti isti za svaku pacijentkinju jer ne postoji ni medicinski, a ni pravni osnov da se za svaku ženu primeni, na primer, indukcija”, kaže Mijatović i naglašava da je posebno neprihvatljivo da pacijentkinja garantuje za svog partnera/supruga da je on saglasan sa svim što ona potpiše, a da on ne zna šta znače određene procedure.
Problem akušerskog nasilja uvek aktuelna tema
Akušersko nasilje je kršenje propisa koji regulišu ljudska prava i prava iz oblasti zdravstvene zaštite, a brojna istraživanja međunarodnih organizacija potvrđuju da su žene izložene zlostavljanju i nehumanom i degradirajućem postupanju u svim sferama tokom zaštite svog reproduktivnog zdravlja, navodi se u izveštaju „Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama“.
„Akušersko nasilje uvek počinje verbalnim zlostavljanjem, a može se završiti fizičkim nasiljem s fatalnim ishodom“, piše u istom izveštaju.
Istraživanje o iskustvima žena na porođaju u Srbiji koje je sproveo Centar za mame pokazalo je da 73 odsto žena nije učestvovalo u donošenju odluka na svom porođaju, 74 odsto nije ostvarilo pravo na punu informisanost, a čak 96 odsto žena nije bilo ponuđeno vodom u toku porođaja.
Dve trećine učesnica ovog istraživanja je odgovorilo da je bilo nezadovoljno atmosferom u porodilištu, a mogućnost da biraju kako žele da se porode je imalo samo dve petine porodilja.
Iz Centra za mame podsećaju na to da svaka deseta žena posle iskustva u porodilištu ne želi više ikada da rodi.
