U slučaju "Južnih vesti" ne radi se ni o prekršaju, ni o poreskom dugu, već o klasičnom primeru (zlo)upotrebe državnih institucija za gušenje medija koji profesionalno i slobodno rade svoj posao. Radi se o demonstraciji sile i, naravno, o onome što intenzivno živimo poslednjih godina – privatizaciji države
Ne živimo u idealnom svetu. Većina tabloida će učiniti (skoro?) sve da se dobro prodaju i nisu u tome usamljeni. Sa druge strane, granica mora da postoji. Ako negde hoćemo da postavimo crtu posle koje se više ne sme, onda je to najpre dečija patnja i njihov život. Ako neko tu crtu hoće da prelazi, on mora biti sankcionisan. Jednostavna računica
I ono malo novinara i medija koji su dugo opstajali u borbi, sve su tiši. Posrću u besparici, izmučeni su harangama koje protiv njih godinama vode tabloidi i neki elegantniji, tiši i podmukliji službenici režima. Nemaju više saveznika, ali ni snage, volje ili motiva, a tek im sledi odsudna bitka
Krajem marta, iz pokreta "Dosta je bilo" izbačena su tri narodna poslanika i više odbornika širom Srbije. Ovo je tek međukorak u procesu rastakanja DJB, koji se može okončati na dva načina: sigurnom propašću, ako pobedi "struja" Saše Radulovića, i trnovitom, neizvesnom budućnošću građenja stranke i pridobijanja glasača "od nule", ukoliko se dogodi suprotno
Sistem u kome institucije ne funkcionišu, kamo lepe sreće da su u pitanju samo RTS i REM, ubrzano se pretvara u autokratski i vodi ka situaciji da se njihovi decibeli mogu nadjačati samo lupanjem u šerpe
Iako se ni prethodnici Aleksandra Gajovića nisu istakli uspesima i dostignućima, nijedan dosadašnji državni sekretar za informisanje nije se usudio da novinare i medije tako i toliko vređa, diskredituje i nipodaštava
Čini se da je međunarodna delegacija EFJ, IPI i SEEMO, svojom posetom i preporukama dodatno razjarila i onako razularene lovce na novinarske glave i slobodu govora i mišljenja
Odlaskom nezadovoljne struke iz najviših tela i iz najvažnijih odluka, otvaraju se vrata jednog društva u kome zapravo sve postaje moguće
Kako izgleda ta zamišljena medijska budućnost, dalo se zapravo i naslutiti u danima nakon briselske predstave Ane Brnabić. Aleksandar Vučić otvoreno se pobunio zbog toga što je Ivica Dačić na N1 dobio osam sekundi više od njega, Goran Vesić samo što fizički nije nasrnuo na koleginicu Maju Nikolić, "Kuriru" je ukazana milost, a nastup predsednika na TV Pinku bio je dvoiposatni monolog održan u prisustvu osoba koje rade u medijima, a koje nisu smele, uspele, želele ili umele da postave nijedno iole suvislo pitanje. Da li tako, po mišljenju Ane Brnabić, Jadranke Joksimović i Aleksandra Vučića izgleda to famozno objektivno novinarstvo? Da li je takvo medijsko okruženje ono što nas očekuje, ili bar ono čemu se vladajuća elita nada? Da li je to slika pred kojom će – kao i do sada – raznorazni evropski i svetski zvaničnici koji pohode Vučića nemo klimati glavom i praviti se da ništa ne primećuju? Da li je to ideal kojem bi trebalo da stremimo uz njihovu podršku
Kako se "državna volja", nepoštovanje zakona i uporna partizacija javnih preduzeća svete medijima – jednima uskraćujući novac, a drugima uređivačku slobodu
Nedeljnik i portal "Vranjske" više ne postoje. Poreska i druge inspekcije nedeljama borave u redakciji, a kompanija koja izdaje nedeljnik mora u stečaj. Direktor i glavni urednik Vukašin Obradović počeo je štrajk glađu. "Vranjske" izlaze već 23 godine. Do sada je odštampano 1069 brojeva
Umesto objašnjenja, pristojnog izvinjenja, možda čak i otvaranja ozbiljnih rasprava o onome što se dogodilo, "Politika" je posle objavljivanja tekstova izmišljenih autora, pred javnost izašla s novim napadima, novim upiranjima prstom, novim besom i novim sukobima. Kao da joj već nije dovoljno bruke u bližoj i nešto daljoj prošlosti
