Želje, strah, nada i perspektive
Srbija okružena Evropom
"Sebe vidim u zatvoru, s obzirom na sva ta njihova pravila...", odogovor je slučajnog prolaznika na pitanje "Vremena" kako vidi sebe kao građanina Evropske unije
"Sebe vidim u zatvoru, s obzirom na sva ta njihova pravila...", odogovor je slučajnog prolaznika na pitanje "Vremena" kako vidi sebe kao građanina Evropske unije
Tržište informacionih tehnologija u Srbiji trenutno se nalazi na nivou statističke greške jedne Nemačke. Kakvi su nam potencijali? Da li ćemo, i kada, uspeti da uhvatimo korak sa poodmaklim komšijama? Od ukupnog "kolača" Adriatik regije na Srbiju otpada skromnih deset odsto. Kada se tome dodaju prognoze po kojima ćemo tek 2014. dostići nivo razvoja tržišta Mađarske iz 2005, nameće se zaključak da je našem tržištu potreban "bum"
Prigodni jubilarni datum za priču o avionu Po-2 lako je pronaći. Osamdeset godina od prvih konstruktorskih crteža ističe kad i ova godina, u nastupajućoj će biti isto toliko od neuspeha da prototip, mada je leteo, ispuni postavljene zahteve. Ima i 65 godina od kada se pokazao u Velikom otažbinskom ratu i, kao što je već rečeno, 55 od kada je uspešno dokazao borbenu dugovečnost u Koreji
Kilogram prasetine u ljudskom organizmu oslobodi energiju koja bi bila dovoljna da se za jedan stepen Celzijusa zagreje rezervoar od oko 2000 litara vode ili da jedna sijalica od 100 W neprekidno svetli šest dana i noći. No, koliko energije treba uložiti u pečenje jednog božićnog praseta, zašto se meso i druga hrana peku, dinstaju i kuvaju, kakva se uopšte fizika događa dok se sprema praznična trpeza
Možda je autor ove knjige pacer s loptom, ali se odlično razabire u savremenom svetu globalizacije, koja nepovratno menja sliku naših života, što Foer vešto i duhovito pokazuje na primeru fudbala
Reprint "Tarcanete" predstavlja izvanrednu lekciju ako želite da saznate ponešto o korenima pop-kulture u našoj sredini
Suočeni sa zadatkom da pripovedaju priče o nečemu što preti da poništi i uništi sve priče, pisci reaguju na različite načine: DeLilu i Osteru zajedničko je to što nastoje ne samo da pobegnu od takozvane velike istorije, već i da je poreknu i obesmisle, pre no što ona uspe da obesmisli njih
MUP i tužilaštvo treba da gone sve mafije jer se protiv kriminala treba boriti gde god ga ima. Nije fudbal jedina sfera, ali ja svakako podržavam svaku akciju državnih organa u tom smislu jer to može samo da koristi sportu. Lično, o toj vrsti kriminala više sam slušao nego što imam konkretne podatke
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
"Za deset godina rada u telekomunikacijama nismo imali nijednu primedbu, havariju, nijednu povredu na radu. Radili smo u nemogućim uslovima, za vreme bombardovanja, čak i tokom vazdušne opasnosti, rizikujući živote", kaže Jovan Stojanović
"Kada se objasni šta je sve mobing, oko 90 odsto zaposlenih prepoznaju ovu pojavu, odnosno odmah imaju primer, lični ili iz svoje radne sredine. Pre edukacije, ovaj termin ne prepoznaje čak 98 odsto zaposlenih"
Ovi su filmovi dobrim delom priča o onome što nam se desilo nakon što je "propao rokenrol" – od Slovenije preko Beograda do Kosova
Na pitanje da li bi ga iznenadila Nobelova nagrada, Eko je odgovorio: "Ne, zašto? Dodeljuju je svake godine"
Novi album Šabana Bajramovića Romano raj je domaći muzički poduhvat najbliži duhu Buena Vista S. C. Najzad, posle desetak godina svakojakih pokušaja, i red je bio da Šaban Bajramović, makar tek u svojim sedamdesetim, bude dostojno zabeležen i zapamćen
O fascinantnom kako sama unapred reče Cecinom nastupu pod pokroviteljstvom Vlade Srbije čuo sam nekoliko verzija – pošto sam kupio poto i prodajem
Momčilo Bajagić Bajaga, Pevač Bajage i instruktora, priča koliko dugo su trajale pripreme za koncert koji će upriličiti povodom 22-godišnjice postojanja u Beogradskoj areni 23. decembra. ("Blic")
Članovi Radne grupe za pisanje nacrta zakona protiv diskriminacije, sa predsednikom Dušanom Janjićem na čelu, predstavili su model zakona, posle čega je usledila finalna javna debata o prednostima i mogućim korekcijama ovog modela. Pored članova Radne grupe, kao i organizatora konferencije – UNDP-a, Evropske agencije za rekonstrukciju i Službe za ljudska i manjinska prava – u diskusiji su učestvovali međunarodni eksperti, predstavnici nevladinih organizacija, pravosuđa i predstavnici nacionalnih manjina u Srbiji.
Glavna izborna bitka vodi se između "evropejaca" i "antievropejaca". Radikali shvatili da modernizacijska šifra funkcioniše? Dosta zanimljivih taktičkih poteza
"Bez utehe"; "Vreme" br. 826
Posle serije ekoloških incidenata tokom novembra 2006. godine u Pančevu, ostalo je mnogo otvorenih pitanja o zaštiti životne sredine i održivom razvoju ovog grada. Gde se problem u Pančevu nalazi, zašto se neprestano dešavaju ekološki incidenti, šta treba da se učini da bi se ti problemi rešili i koliko će pomoći novi akcioni plan? Kako bi se odgovorilo na ova pitanja, nedeljnik "Vreme" je organizovao okrugli sto na kom su se prvi put javno i na jednom mestu okupili predstavnici nadležnih republičkih organa, lokalne samouprave i Južne industrijske zone, pokušavajući da pred brojnim novinarima odgovore na ključna pitanja u vezi sa ovim problemom. Okrugli sto je održan 6. novembra u Medija centru, a u njemu su učestvovali Srđan Miković, predsednik Opštine Pančevo, Ljiljana Stanojević iz Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, Željko Martinović iz Ministarstva rudarstva i energetike, Goran Vujuć sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Đorđe Mihajlović, direktor funkcije razvoja NIS-a, Dragan Vučur, pomoćnik direktora NIS Petrola za razvoj i investicije, Nikola Garić, direktor NIS Petrol Rafinerija i Šandor Ambruš, zamenik generalnog direktora HIP Petrohemije. Voditelj okruglog stola bio je Slobodan Bubnjević, novinar "Vremena"
Raša te večeri beše doneo novu jamahu da je isproba uživo: motrio je gde bi ju mogao odložiti ako pre prvog akorda udari Srbin na Srbina
Nenad Prokić, dramaturg, član glavnog odbora LDP-a ("Danas")
"Kod nas je socijalni položaj vojske u društvu potpuno pomeren. Recimo, ove godine se na konkurs za Vojnu akademiju prijavilo samo dvadeset osam ljudi, samo su dvadesettrojica došla na testiranje, a samo četvorica zadovoljila kriterijume. Kad sam se ja upisivao u vojnu školu, konkurisalo nas je osam na jedno mesto. To je dovoljan razlog da se zapitamo ima li danas vojska takav položaj u društvu koji mnogi misle da ima"