Šta bi bilo kad bi bilo
"Deset nedogođenih godina"; VREME 951
Istraživanje – Međuverski dijalog
Odvojene od države, osim po potrebi
Da crkve i verske zajednice mogu da sarađuju kad "zagusti" pokazali su i događaji koji su inicirali i pratili povlačenje zakona protiv diskriminacije iz skupštinske procedure. Pitanje je da li to čine i kad je stanje "redovno" ili tradicionalne verske zajednice, kako ih zakon definiše, uvode praksu zajedničkog oglašavanja samo povodom "osetljivih" stvari. Posle Zakona protiv diskriminacije, novi povod već dolazi na dnevni red – zakon o transplantaciji organa
Meridijani – Kabul
Zakonsko silovanje
Češka, pad vlade
Vitezovi i Lisabonski ugovor
Dok Česi sa nestrpljenjem iščekuju kome će i kada predsednik Klaus da poveri mandat za obrazovanje prelazne vlade, i kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, u Briselu sa zebnjom prate sudbinu Lisabonskog ugovora upetljanog u lokalna češka prepucavanja
Pozorište
Opasan vic
Fridrih Šiler, RazBOYnici; režija Nikola Zavišić; igraju Marko Makivić, Vladimir Grbić, Minja Peković i dr.; Narodno pozorište Subotica, Drama na srpskom jeziku (gostovanje u Pozorištu na Terazijama)
Intervju – Ivan Ivanji, pisac
Romani vlasti, ideologije i poraza
"Kod rimskog cara Julijana ima nečeg što podseća na naše vreme. Oko njega su bili ljudi koji su pod Dioklecijanom proganjali hrišćane, pa su pod Konstantinom postali dobri hrišćani, a pod Julijanom su opet bili protiv njih – znači kao ovi naši koji su čas za Tita, za Slobu, za Evropu... Samo vrte glavu kao vetrokaz"
Izjava nedelje
»Verujem da ni Krkobabić ne pamti ovakvu krizu.«
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja (B92)
Vreme uspeha
Biznis
U Srbiji se za osiguranje godišnje izdvaja 11 dolara po stanovniku, u Bugarskoj 21, Rumuniji 26, Hrvatskoj 101, Sloveniji 200, Poljskoj 210, a Češkoj 261 dolar
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) IX
Noć kad je pao F-117
Dvadeset sedmog marta 1999. Dejl Zelko, iskusan pilot aviona F-117, koji je učestvovao u "Pustinjskoj oluji" i u prvoj i trećoj noći napada na SRJ, imao je za cilj "jako branjene mete u i oko Beograda koje su bez uspeha napadane i prethodnih dana" – kasnije je u jednom predavanju pomenuo da je reč bila o "važnom komunikacionom i komandnom centru u Beogradu". Te noći, zbog vremenskih uslova otkazani su svi napadi NATO aviona, osim formacija F-117
Novija politička istorija u sećanjima učesnika
Kratki kurs državnog terorizma
(Mr Dragan M. Filipović: "Anatomija globalističkog smrada, Angažovanje nevladinih organizacija na razbijanju političkog, vojnog i bezbednosnog sistema Srbije i Jugoslavije"; Printmedija, Beograd, 2008; 347 strana; tiraž 300 primeraka)
Intervju – Ivan Stanković, stručnjak za komunikacije i direktor agencije Communis
Kako upravljati krizom
Osnov svake ekonomije je proizvodnja i potrošnja. Ako nemate potrošnju, nećete imati ni proizvodnju, jer šta će vam, kad ne trošite. To je pogrešno upućen apel, jer je usmeren ka stanovništvu, a ne ka vladi. Narod mora da troši, jer samo tako može da se održi proizvodnja. Ako država troši na skup državni aparat, to je neproizvodna potrošnja, i kao takva, ona je vrlo štetna
Sve je tu nacionalno
"Šta je tu nacionalno"; VREME 950
Nuspojave
Deset nedogođenih godina
Svi ovih dana govore samo o godišnjici "onoga". Ali, šta bi bilo da toga nikada nije bilo? Evo jedne moguće kolumne iz alternativne istorije, one koja se nikada nije dogodila (to je, dakako, samo pogađalica, intelektualna igra bez namere da ikoga uvredi i povredi – ono što se uistinu dogodilo nije bilo igra, i povredilo je mnoge)
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) VIII
Žrtve – kolateralna šteta
Kada je građanima Srbije obznanio da su iz borbe s NATO-om izašli kao pobednici, Slobodan Milošević rekao je da su tokom bombardovanja poginula 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika MUP-a. Civilne žrtve tom prilikom nije ni pomenuo. Njihov broj ni do danas nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je od marta do juna 1999. stradalo između 1500 i 2000 ljudi. Treći deo dokumentarca Bombardovanje, snimljenog u produkciji RTS-a i "Vreme filma", emitovan 24, 25. i 26. marta, bavi se civilnim žrtvama rata, odnosno pojedinim epizodama stradanja onih koji su se sticajem okolnosti našli na meti najjače vojne sile na svetu. Izbor tih epizoda nije bio određen brojem žrtava ili stepenom uništenja, već njihovom simboličkom dimenzijom. "Vreme" objavljuje delove razgovora sa svedocima i žrtvama pojedinih događaja koji su prikazani u filmu
Na licu mesta – Kuršumlija
Hleb naš nasušni
U zapisniku koji je napravljen posle krađe piše i da je kod Milana Simića pronađeno "hleba kom. 2x780 gr i 1x800 gr i dve pogače od po 530 gr i 6 lepinja po 110 gr... Po normativima, težina hleba je 500 gr..."
Solidarne prodavnice
Oštećeno pakovanje
Zamišljeno je da u ovim prodavnicama mogu da kupuju oni koji spadaju u socijalno ugrožene kategorije, kao što su nezaposleni, penzioneri i oni sa niskim primanjima, nakon što su dobili posebne potvrde o svom statusu
Slučaj Infostan
Velika pljačka Beograđana
Ili ponizno platite fantomske dugove ili vi, gospođo građani i žigosani navodni dužnici, obavite posao Infostana i Četvrtog opštinskog suda u Beogradu
Dobrica Ćosić, regent
Stvarno i nemoguće
Od svega što je Milošević počinio, Ćosiću se nije dopala jedino njegova arogancija prema opoziciji. Shvatio je da je tenzija strahovito narasla i da bi Srbi mogli početi da pucaju jedni na druge. Za razliku od Miloševića, on zaista ume da sluša i da razgovara; radije pridobija ljude nego što se otvoreno konfrontira, tako da bi mogao da ublaži barem lične netrpeljivosti
Portret savremenika – Ivica Dačić, drugi put
Od lipe do Evrope
Uzevši stranku u ruke posle teških i potmulih kadrovskih sukoba kroz koje se provukao svojim lukavstvom i političkim talentom, Ivica Dačić našao se pred teškim zadatkom. Trebalo je – na duži rok – prekoračiti taj vremenski, generacijski jaz između penzionera-slobista i onih mlađih birača koje treba privući
Pet godina od albanskog nasilja na Kosovu
Etničko čistilište
U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) VII
Zašto smo se posvađali oko bombardovanja
U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".
Intervju – Srđan Dragojević, reditelj
Juriš lake konjice
"Mi, valjda, nismo narod sposoban da uči na svojim greškama. I u privatnom životu i u vitalnim stvarima presudnim za opstanak države. Možda i zato što smo, možda, svi mi potomci onih nekoliko koji su se na onom filmskom ratištu pritajili i vire iz senke, presrećni što su preživeli, gledajući kako dve žene vuku na kolicima dvojicu mrtvih glavnih junaka"
Predlog za novo čitanje Travničke hronike – dva stoleća od konzulskih vremena
Treći svet
Mnogi današnji strani namesnici u Bosni, baš poput Defosea pre dvestotinak godina, nakon što im se mandat završi, pišu knjige – nekakve putopisno-memoarske hibride. U njima se u formi opšteg mesta ponavlja kao prvi dojam o Bosni neko neodređeno osećanje puno pretnje i mistike
Zakon o diskriminaciji
Evropa ili ovce
Predlog zakona o zabrani diskriminacije povučen je iz procedure, a o tome da li će i kada biti vraćen u Skupštinu nema pouzdanijih informacija, osim pretpostavki i nagađanja pojedinih predstavnika vladajuće koalicije