Afera Loto
Đuka i tajna okrnjene kuglice
Nedavni incident prilikom izvlačenja kombinacije brojeva u igri na sreću Loto ponovo je u orbitu izbacio stručnjaka vladajuće stranke za igre na sreću. Ovoga puta "stvar" je ozbiljnija
Intervju – Marijana Toma, istoričarka i potpredsednica Fonda za humanitarno pravo
Pomirenje ne znači zaborav
Nemam problem kad neko sa prošlošću kao što je Aleksandra Vučića uputi izvinjenje. Izvinjenje upravo i treba da dođe od onih koji su učestvovali ili podržavali politiku koja je odgovorna za zločine. Ali oni moraju da budu svesni da će nailaziti na nepoverenje ako nisu iskreni
Valjevo – "Žikina šarenica", prenos uživo
„Indiskretno ogledalo“
Gospodin Žika obuče pirgavoplavi sako preko pirgavozelene košulje, zatraži aplauz, pa se autorski i najgledanije reče: Naravno, naravno, prelazimo na sport, kažu da je to najbolja strana svega, kad ste u nekoj tuzi, bavite se sportom...
Mediji
Gazda Radoica kupuje, kupuje
Konačni rezultat privatizacije medija i dalje je nepoznat, a u ovom trenutku previše je nepoznatih elemenata i previše spekulacija. Nije to iznenađenje: onaj ko je iole upoznat s ovdašnjim privatizacijama, kao i ovdašnjom medijskom scenom, mogao je i da pretpostavi da će sve to baš tako da izgleda – tim pre što su nekadašnji državni mediji godinama sistematski, temeljno srozavani i uništavani, kako bi na kraju postali lak plen ovog ili onog mogula
Narodni sabor na Povlenu
Nek se vari varenika
Sve u šesn’es’ ‘arambaša umetnik Milutin lično najavi svoju umetnicu drugu, mlada moma, diže ruke, sklopi oči, pa uze kaziva: Gde nestade junače iz gore/ plavog oka kano sinje more... Neću drugog, nek me bog ubije!
Devičanstvo i religija
Molim te daj mi večnu nevinost
Šta povezuje kapriciozne grčke boginje, moćne Vestalke i mlade device ranog hrišćanstva
Kultura sećanja – Prisilna mobilizacija 1995.
Zaboravljeni zločin
U leto ‘95. trajao je šinterski lov na ljude po Srbiji. Srpska policija, policije Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i pripadnici Arkanove Dobrovoljačke garde hapsili su one kojima je mesto rođenja bilo u Hrvatskoj ili Bosni i slali ih da ratuju, posle manje ili veće torture. Kontrole i hapšenja odvijali su se svuda: po izbegličkim centrima, stanovima, studentskim domovima, na ulicama…
Portret savremenika – Donald Tramp
Mačo magnat u predsedničkoj trci
Kandidat za republikansku nominaciju za predsednika SAD Donald Tramp je jedan od najbogatijih Amerikanaca i "najuspešnija osoba koja je ikada ušla u trku za lidera sveta", kako sam sebe naziva. Do sada se istakao agresivnom kampanjom, rasizmom i seksizmom, ali se čini da to nije nanelo veliku štetu njegovom rejtingu. Jer, Donald je Donald, komentarišu američki novinari, možeš da ga voliš ili ne, ali ne možeš da ostaneš ravnodušan
Lični stav
Vreme je da postanemo racionalni
Nespremnost većine u Srbiji da prihvati sopstvenu odgovornost za zla nanesena Hrvatskoj devedesetih može se meriti samo sa potpunom nezainteresovanošću većine u Hrvatskoj za sudbine prognanih i pobijenih civila u "Oluji". U većoj ili manjoj meri, isto se odnosi i na celo naše okruženje
Održivi razvoj
Ciljevi za bolji svet
Nakon iskustava sa prethodnom globalnom razvojnom agendom poznatom po Milenijumskim razvojnim ciljevima, UN su želele da se o novim ciljevima razvoja ne pitaju samo stručnjaci i političari. Novi globalni ciljevi održivog razvoja su definisani kroz širok konsultativni proces. Širom sveta, građani i različiti društveni i ekonomski akteri mogu da iskažu svoje mišljenje i viziju sveta u kakvom žele da žive
FK Crvena zvezda
Tribine i braća Vučić
Ko su ljudi koji su na prvi mig "navijača" otišli iz kluba za koji tvrde da je bolji nego pre dve i po godine, zašto je to uopšte bitno i šta će se dogoditi narednih meseci
Kultura sećanja – "Oluja" dvadeset godina posle (ceo tekst)
Priča moje majke
Vesna Milakara rođena je 1966. godine u Donjem Klasniću, u opštini Glina na Baniji. Sa osamnaest godina se udala za Peru Rudića, mog oca, i 1987. rodila mene, a Maju, moju sestru, sledeće godine. Živeli smo u Rudićima, u Gornjem Klasniću, sve do 4. avgusta 1995. godine. Ja sam Mirko Rudić, novinar "Vremena"
Nerešene jugoslovenske granice – Od Piranskog zaliva do Dunava
Šta je čije i ko će koga
Najveći problem je napravio taj nepredvidivi i divlji Dunav koji je decenijama meandrirao i menjao davne granice, što nikoga nije zanimalo dok smo bili jedna država
Zoom
Mala plata, velika kola – Kako isterati pravdu kad je sumnjiv svako ko porodici obezbeđuje tri obroka dnevno
Vučića bi neko mogao da pita kako s platom od 124.000 dinara izdržava porodicu, plaća deci školovanje pa još o svom trošku plaća novinarima kolače, a povremeno napravi i neki prijem ističući kako se, eto, on galantno mašio novčanika sve da državi ušpara neki dinar
Vreme dece
Konvencija u teoriji i praksi
Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija je dokument sa najviše ratifikacija na svetu – do sada ga je potpisalo 195 država. Svaka od njih je prihvatila obavezu da bude zakonski odgovorna za njegovu primenu. Takođe, svaka članica Konvencije je obavezna da redovno izveštava Komitet Ujedinjenih nacija o tome kako i u kojoj meri ispunjava ugovor koji je potpisala
Krajina, dvadeset godina posle
Politika kolektivnog saučesništva
"Oluja" nije nikakva "briljantna vojna operacija", već onaj mučki, završni udarac odavno oborenom protivniku. Ako se već i mora obeležavati reintegracija bivše Krajine u Hrvatsku iz godine u godinu, vojna parada na dvadesetogodišnjicu drugačije se ne može razumeti osim kao još jedna bahata i izazivačka legalizacija etničkog čišćenja. To ne može da promeni ni sav doprinos Vučića, Nikolića, Dačića i svih ostalih iz aktuelne vlasti u Beogradu tragediji srpskog naroda u Hrvatskoj
Intervju – Srećko Horvat
Ovakva Evropska unija nema budućnost
"Kad je Siriza došla na vlast, a posebno nakon referenduma, čini mi se da je globalna levica masturbirala i uživala, najčešće sa sigurne distance, u pobedama Sirize. A čim nije doživela orgazam, levica je za impotenciju optužila Ciprasa umesto da je razloge i za Sirizine neuspehe detektovala kod sebe same"
Turska – Rat protiv Islamske države
Ko sa kime i protiv koga
Turska se konačno priključila međunarodnoj koaliciji koja se bori protiv Islamske države. Istovremeno, turska avijacija i na severu Iraka i na sopstvenoj teritoriji bombarduje položaje Radničke partije Kurdistana. Mnogi misle da je borba protiv kurdskih pobunjenika za predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana zapravo važnija od borbe protiv džihadista
Intervju – Vjeran Pavlaković
Pad imuniteta na fašizam
"Emocije i simboli se koriste kao politički kapital. Bio sam prošle godine u Kninu. Milanović je pričao i nije se mogao čuti od zvižduka. A on je pričao o Tuđmanu, borbi protiv vanjskih okupatora, ali džaba. Mogao je reći ‘Za dom spremni’, oni bi i dalje tako glasno zviždali. Meni se čini da ova proslava Oluje nije toliko uperena protiv Srba, već je stvar unutarnjeg političkog obračuna. To je najprije sukob o tome ko će ispasti veći nacionalista"
Lični stav
Kultura u raljama zakona
Nijednom zakonu, koji kao omča guše kulturu, Ministarstvo kulture se nije ni ovlašno protivilo. Naprotiv
Lični stav
»Faktor mira i stabilnosti«
Vučić želi da bude prepoznat i kao regionalni šampion regionalnog pomirenja, barem koliko je to bio Boris Tadić, a po mogućstvu i mnogo više. Dakle, poštovan kao Tito, opasan kao Milošević, regionalno omiljen kao Tadić, hrabar kao Cipras i tragičan kao Đinđić. Ali od svega toga, zapravo, ništa – pogotovo ne ovo poslednje – baš sasvim, do kraja i odistinski
Nuspojave
Večito vraćanje kožnih gaća
Šta je omogućilo ovakav apokaliptički ton prvih ljudi Srbije, koji govore o regionalnoj nestabilnosti, čak o "ratu"? Treba videti šta se novo dogodilo u poslednjih nekoliko godina; ispada da su se dogodili baš oni
Crvena zvezda
Otapanje duga
Otkud tako dobro finansijsko poslovanje kluba koji godinu dana nije odigrao nijednu evropsku utakmicu, a prihodi od prodaje karata, marketinga i TV prava su skoro zanemarljivi? Da nije u pitanju neko neobjašnjivo čudo
Knjige – Josip Manolić, Politika i domovina, moja borba za suverenu i socijalnu Hrvatsku, Zagreb, 2015
Memoari ovejanog matorog udbaša
Joža Manolić, tada u svojoj devedeset petoj godini, završio je tek prvu knjigu svojih memoara i upravo ju je izdao. Sledi još jedna – ista tolika, 400 strana – pod naslovom Obavještajni rad i domovina. Čitajući, međutim, ovu prvu knjigu, nekako nam se čini da neke razlike u naslovu jedva da ima. Ako je sledeća knjiga posvećena špijunaži, životnom pozivu Jože Manolića – tek na šta će to ličiti, ako je ova, kao, politička
Pozajmice Beogradske poslovne škole
Državno plivanje u mutnom
Beogradska poslovna škola je 2013. godine, mimo zakona i po nalogu visokih vladinih funkcionera, pozajmila sedam miliona evra prezaduženim kompanijama i Vaterpolo klubu Radnički, bez mnogo izgleda da će taj novac povratiti, saznaje BIRN
