Istraživanje javnog mnjenja NSPM

Još jedna (o)tužna jesen

Dosta osnovano bi se moglo zaključiti da SNS zaista polako (o)pada, ali da na drugoj strani i dalje niko ozbiljno ne raste. Naprednjaci se trenutno kreću negde na samoj ivici od 40 odsto opredeljenog biračkog tela (22–24 od ukupnog), što svakako jeste astronomski rezultat, pogotovo kada se uporedi sa rejtinzima ostalih političkih subjekata. Ali ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da je i Milošević u trenutku pada imao podršku od 35 odsto glasača

Intervju – Vladimir Cucić, Komesar za izbeglice i migracije

Nije nas iznenadila migrantska kriza

"Dok Nemačka prima izbeglice – izbeglice će biti u tranzitu. Kad Nemačka zatvori granice – zatvoriće ih svi. U tom trenutku će se sigurno ustanoviti neke obaveze, kvote ili kako će se već to zvati, pa će svaka zemlja morati da primi određeni broj ljudi. U tom pravcu se pripremamo i razvijamo sistem"

Tribina nedeljnika "Vreme" i foruma ZFD – »20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma«

Loše sa Dejtonom, još gore bez njega

Šta je najveći doseg Dejtonskog sporazuma, a šta su njegov najveći nedostaci, kako su tokom dve decenije tumačeni duh i slovo ovog akta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995, da li je moguće da se izmeni, da li su bez njega održivi jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine, neka su od pitanja na koje su na tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma" pokušali da daju odgovore profesor Nenad Kecmanović, urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal, pisac i novinar Muharem Bazdulj i moderator Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Vreme Vojvodine

Vojvođanske seobe

Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski

Prijatelji, braća, rođaci

Svi premijerovi ljudi

Ko upravlja Srbijom – zna se dobro. Međutim, o poslovima onih s kojima se savetuje i druguje, šapuće se samo po kuloarima, a svako javno iznošenje podataka iz te oblasti uvek dodatno ražesti predsednika Vlade. Ko su ljudi od njegovog najvećeg poverenja i kakve su njihove uloge u aktuelnoj vlasti

Kultura Cincara

Kameleoni Balkana

U Srbiji Cincari imaju status etničke i kulturne manjine, a uprkos zahtevu cincarske zajednice, nedavnom odlukom Vrhovnog kasacionog suda, država je odbila da Cincarima prizna status nacionalne manjine. Ko su Cincari, kakav su trag ostavili u istoriji Srbije i kakva im je kultura

Zoom

Državni udav – Pitanje je šta će sledeće da bude izmišljeno da narodu ne bude dosadno pa da počne i o svom jadu da se zabavlja i počne da uređuje svoj »Upitnik«

Kad se neko samoubedi da je veliki reformator i u svemu najprvi u novijoj istoriji, onda ta mistifikacija proizvodi sve nove fenomene, samo smo brzo, prebrzo, stigli do ideje o državnom udaru. Koja je svrha toga?

Nova šansa za srpsku poljoprivredu – Izvoz mesa u Kinu

Da li je moguće, drugovi, da smo svi mi volovi

Premijer Aleksandar Vučić doneo je dobre vesti iz Kine: potpisana je gomilica ugovora, dogovora, sporazuma, protokola o strateškom partnerstvu u izgradnji pruge Beograd–Budimpešta, termoelektrane "na otpad", auto-puteva na koridorima 10 i 11, još mostova i sve tako to, ali i o preferencijalnom izvozu srpske junetine, možda i jagnjetine, a moguće i mleka i mlečnih proizvoda na kinesko tržište. "Mi ovde imamo višak volova, ali nemamo dovoljno junetine", prokomentarisao je najavu ovog preferencijalnog izvoza prof. dr Mihajlo Crnobrnja za Radio Beograd 1. "Ne znam kako ćemo to da uradimo sa Kinom"

Lični stav

Očaj i nada »švajcaraca«

U moru zanimljivih događaja na srpskoj političkoj sceni, skoro neopaženo prolazi protest korisnika kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji od prošle subote organizuje Udruženje bankarskih klijenata Efektiva. Nije ni čudo, ako bismo ono što se danas u Srbiji dešava predstavili filmskom terminologijom, sudbina otprilike 21.000 korisnika koje je ekstremno jačanje švajcarskog franka spram svih vodećih svetskih valuta dovelo do ivice bankrota, deluje kao teška i dosadna socijalna drama. Naspram toga je napeti psiho(pato)loški triler sa elementima špijunaže i kontrašpijunaže, dvorskih spletki i psihijatrijskih dijagnoza. Jasno je šta privlači veću pažnju publike

Rat u Siriji

Mala proba svetskog rata

Na teritoriji građanskim ratom razorene Sirije vojno deluju članice NATO-a SAD, Turska i Francuska, a priključiće im se i Velika Britanija i Savezna Republika Nemačka. Zapadnom savezu podršku pružaju Saudijska Arabija, Jordan, ali i Kurdi. Sa druge strane, Ruska Federacija tesno sarađuje sa Iranom i Irakom. Zvanično su se svi udružili u ratu protiv Islamske države (ID), dok nezvanično svako gleda svoj interes i više bombarduje sopstvene protivnike i protivnike svojih pulena nego ID: Zapadni savez armiju Bašara el Asada, ruski savez pobunjenike protiv Asada, a Turci uzgred Kurde, gde god stignu. Koliko je opasno toliko gomilanje različitih vojski na tako malom prostoru pokazuje uzbuđenje nakon što je jedan turski lovac oborio jedan ruski bombarder

Susreti – Giljermo Martinez, pisac

Mešano meso matematike i literature

"U Argentini postoji pravi književni život. Delimično je to posledica sjajnog školskog sistema koji smo doskoro imali. Od pred kraj XIX do pred kraj XX veka imali smo čudesan sistem državnih škola. Danas je situacija drugačija. U Buenos Ajresu sve ambicioznije porodice iz srednje klase šalju svoju decu u privatne škole. U državnim školama su sada uglavnom ili jako siromašni ili imigranti iz Bolivije, Perua i drugih zemalja. Roditelji iz boljih kuća ne žele da im se deca mešaju s njima. To je žalostan razvoj događaja"

Tribina »Evropa, izbeglice i Srbija posle terorističkog napada u Parizu«

Žrtve se ne smeju relativizovati

Iako donekle različitih gledišta, učesnici tribine "Vremena" složili su se da su svetu potrebna nova pravila koja će biti ista za sve, te da se problem terorizma neće rešiti time što će se zabraniti prolaz izbeglicama

Odnosi Srbija – NATO

Polje visokog pritiska

U trenutku nastanka ovog teksta stiže vest da je Turska, inače članica NATO-a, 24. novembra oborila ruski vojni avion. Dok Ankara navodi da je suhoj 24 povredio turski vazdušni prostor, rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je njena kontrola leta u Homsu uočila da su zapravo turski lovci ušli u sirijski vazdušni prostor. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da je to nož u leđa od saučesnika terorista i da će biti posledica po rusko-turske odnose... Može li Srbija biti neutralna ili se mora uhvatiti u ludo kolo

Nuspojave

Fajgelj Andrej, kuhinjski Karađorđe

Oni koji sada hapse "rušioca ustavnog poretka" Andreja Fajgelja oni su isti koji su ga i stvorili

Prodati ili ne prodati Telekom

Smetnje na bežičnim vezama

Izvor "Vremena" iz samog Telekoma kaže da postoji osnovana zebnja da će današnji pretežni izvor prihoda ove kompanije, mobilno telefoniranje, uskoro postati bagatelni resurs s obzirom na to da su cene telefonske komunikacije u padu, pa će se konkurencija "domaćim kompanijama" na tržištu Srbije neverovatno proširiti. Prihodi svih naših operatera od gole mobilne telefonije već 2014. godine opali su za četiri odsto, a ta tendencija će se verovatno nastaviti

Crveni karmin

Vučić i Stoltenberg na Fakultetu političkih nauka

Sa studentima o bezbednosti, izbeglicama, terorizmu…

Za jedne je predavanje bilo gubljenje vremena, neki su došli zbog bodova, drugi zato što vole premijera, a neki da bi zauzeli mesto omladini Srpske napredne stranke. Fakultet je bio pod posebnim merama bezbednosti, a zgradu su obezbeđivali i pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Posle premijerove poruke studentima da rade i razmišljaju o rezultatima, usledila je Soltenbergova recitacija "Ringe raja"

Intervju – Mina Lukić, koordinatorka Svratišta

U svratištu je zabavno

Roman – Praznik beznačajnosti

Lament nad golim pupkom

Sa komandnog mosta svojih ozbiljnih godina i paradigmatske biografije, Milan Kundera razmatra stanje jednog umornog, prezasićenog, temeljno ravnodušnog sveta

Pisci o slikarima – O Nemanji Mati Đorđeviću

Potrebno je upoznati noć

Vreme uspeha! (novembar 2015.)

Poslovne vesti

Zamrzavanje jajnih ćelija

Polog za budućnost

Žene u zapadnim zemljama se sve više ohrabruju da zamrznu svoje jajne ćelije kako bi sebi osigurale veću šansu u budućnosti da zatrudne. Koliko je ovaj trend blizak ženama u Srbiji i Hrvatskoj

TV manijak

A sada Rada

Programski zadatak kako popuniti nedelju na RTS-u rešen je posezanjem za dva porodična dragulja. Oni već decenijama imaju imena i biografije a to su Žika i Rada

Tribina – Šest godina reformi pravosuđa – rezultati i perspektive

Tapkanje u mestu

Izvršna vlast ima veliki uticaj na sudsku, podela vlasti na tri grane nije adekvatno izražena, a na najvažnija mesta u pravosuđu ne postavljaju se kvalifikovani ljudi. To su neki od razloga što se sa reformom pravosuđa nije daleko stiglo, zaključeno je na tribini nedeljnika "Vreme" i organizacije OEBS, održanoj prošlog četvrtka. Tribinu je moderirala Tatjana Tagirov, novinarka "Vremena"

Intervju – Iris Džeba, izvršni direktor Lenovo Enterprise Business Group u EAST regiji

Tehnologija bolja od konkurentske

"Strategija kompanije Lenovo jeste da postane lider na tržištu x86 servera, tako što će investirati u razvoj i plasiranje IT rešenja i samim tim oblikovati sledeću generaciju data centara"

Helmut Šmit (23. decembar 1918 – 10. novembar 2015.)

Čovek koji je nadživeo vlast

Decenijama pošto se povukao iz politike Helmut Šmit je u nebrojenim tekstovima i nastupima tumačio svet u kome živimo. Nekadašnji Hitlerov oficir, ministar odbrane i finansija i kancelar Nemačke postao je neka vrsta pop ikone za mlade Nemce. Uvek sa cigaretom u ruci, u oblaku dima negovao je imidž pragmatičnog i energičnog čoveka koji ne preza od teških odluka

Portret savremenika – Hilari Klinton

Između Vol strita i radničkih prava

Hilari Klinton ima dobre šanse da 2016. postane prva žena na čelu SAD. Ostali predsednički kandidati demokrata pored nje deluju bledo, a republikancima nikako ne polazi za rukom da pronađu izglednog protivkandidata