Za razliku od premijera, nadam se da će na kupoli Lazara biti srpski, a ne ruski top. Ipak, moguće je da premijer nema saznanja o proizvodu Zastave pa zato forsira ruski top. Ova mogućnost je sporna jer smo se toliko puta uverili da premijer zna sve i to uvek najbolje
Novi roman Umberta Eka naizgled je neambiciozna, ali briljantno ostvarena slika propadanja jednog od stubova demokratskog i prosvećenog društva
Đinđićeva vlada im je odškrinula vrata javnih škola; sada misle da je kucnuo čas da ih razvale
Izložba "Ruska avangarda u Beogradu", koja će uskoro biti otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije, po svom obimu i značaju biće bez sumnje jedan od najvećih kulturnih događaja godine
Sad smo već dva sata vožnje daleko od Džimbarana sa kojeg smo krenuli. Suton je i ostrvo svetli u daljini. Pokušavam da se orijentišem na osnovu aviona koji neprekidno sleću na ostrvski aerodrom: u vodama smo Indijskog okeana, jugozapadno od južnih obala Balija. Postaje hladno
O partiji koja je izašla iz mene. O komunistima koji su postali nacionalisti. O tome kako sam 9. marta mrzeo i tenkove i demonstrante. O iskonskim strahovima, gađenju, odlasku u Beč, ćupriji u Mostaru i tome da je dom, uprkos svemu, samo jedan, da će ova zemlja postati onakva kakva bi trebalo da bude, kada jednog dana bude podigla spomenik nepoznatom dezerteru iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina prošlog veka
Kako je bilo prvih deset godina? Šta je "Vreme" pisalo dok su grmeli topovi, goreli gradovi i vukle se beskrajne kolone izbeglica? A kako je svedočilo o gospodarima ratova i tuđe muke, njihovim interesima i masovnim grobnicama? Na kakav način su ove novine izveštavale o redovima za hleb i mleko, hiperinflaciji, krađama izbora, narodnom buntu i antirežimskim demonstracijama? Kako smo se držali u toku NATO bombardovanja i zbog čega smo uvek uspevali da napravimo razliku između ispravnog i pogrešnog? Ukratko – vreme devedesetih
"Postoji milion načina da se u muzici nešto nauči, ali sve se na kraju svodi na isto: originalnost, integritet i ličnost"
Mada se kuražio dosetkom da posle "Otpisanih" dolazi "Povratak otpisanih", Dragan Marković je teško podneo odlazak iz NIN-a. Strefio ga je infarkt
Diplomatska ofanziva Srbije u epizodi "Kosovo u Unesku" deluje farsično i kao još jedna loša predstava. Posebno i zato što Srbija još nije uspela da za pregovaračkim stolom pokrene dijalog o položaju i statusu SPC na Kosovu, imovini SPC i srpskoj imovini uopšte, makar o razrušenim nadgrobnim spomenicima na pravoslavnim grobljima
Od Vilinskih dimnjaka, preko Crne crkve, crkve Svetog Vasilija, crkve Svete Varvare i crkve Svetog Jovana, do derviškog plesa i podzemnih gradova, Kapadokija je začaran svet u koji treba skrenuti sa utabanih ruta masovnog turizma
Ovo je priča o ženi koju istorija pamti kao Gun Hagberg, Gun Grut i Gun Bergman. U brojnim knjigama i monografijama o Ingmaru Bergmanu, ona obično dobije tek tri ili četiri reference u indeksu. U opširnijim hronologijama života Ive Andrića takođe će da zavredi jednu do dve napomene. Reč je, međutim, o ženi koja je povezala dvojicu velikih umetničkih genija XX stoleća, ženi koja je proživela kratak, ali ostvaren život, ženi bez koje ni Ingmar Bergman ni Ivo Andrić u istoriji ne bi imali mesto kakvo imaju
Hidžra – napuštanje društva, govora, jezika, pisma, kojim se Samom Bogu pridružuje, označila je početak poslednje četvrtine trajanja čovečanskog, a od tada evo prođe 1437 leta. Nije hidžra iz jezika u jezik, iz srpskog u bosanski, albanski, iz hebrejskog u arapski, iz grčkog, jermenskog u turski, već iz jezika svakog u svejezik jedan, iz svaštoljubnog jednog svakog u Bogoljubni svaki, jedan
"U pravu je Zoran Milanović, premijer Hrvatske, kad kaže da mi nismo država. Mi smo protektorat"
Neofitska pregrejanost stvara nezdravu atmosferu u kojoj moraš da se braniš od optužbe da nekako nisi "dovoljno" ili "na pravi način" ono što oduvek jesi
"Sličnu koncentraciju užasa pred tragikom ljudskog postojanja osetio sam samo pred slikama Frensisa Bejkona", rekao je Ljuba Popović o slikama Zorana Matića
Kritike koje dolaze iz tabora pravoslavnih, naglašavaju neki zapadni religiolozi, na račun savremenog koncepta ljudskih prava, mogu se shvatiti i kao doprinos toj ideji
Nužne investicije u tehnološki razvoj i infrastrukturu, kako bi se povećala konkurentnost poljoprivrede Srbije
Dačića, sa drugovi, posadiše za sofru, odma pređe na čvarke, počisti tanjir, zatraži vode, dodadoše i rakijicu, nastavi da se zalaže, diže se, reče u kamere, doš’o kao građanin, ima kaže da Ovo nešto što Srbija treba da neguje...
Zamislite koliko je teško, ali i hrabro, nakon tolikih grobova i nacionalizma bilo pisati kao Branko, ili kao Skender Kulenović (a bili su kumovi). Mnogo puta tokom devedesetih, kada su vesti bile ponovo krvave, ili danas kada se prebrojavaju žrtve i meri nesreća pojedinih naroda, padao mi je Branko na pamet. Shvatio sam da je najteže sačuvati narednu generaciju od mržnje, ili kako preneti tradiciju svojoj deci, bez ulepšavanja i mita, ali još važnije – bez mržnje prema komšijama. E to je, brajko moj, Brankova veličina
Nivo spremnosti raznih aktera u Srbiji, a posebno njenih građana, da učestvuju u procesu formulisanja nove agende UN-a i obezbede svoj glas bio je impresivan, dok je pitanje "kulture i razvoja" zauzelo visoko mesto u njihovoj agendi
Od kraja Drugog svetskog rata Beč je "crveni" grad. Socijaldemokrate će u koaliciji sa Zelenima vladati i posle lokalnih izbora održanih 11. oktobra. Ali ne tako komotno kao do sada jer je desničarska Slobodarska partija Austrije (FPÖ) osvojila rekordnih 30,79 odsto glasova. Na rezultat su u dobroj meri uticali glasači srpskog porekla, kojih u Beču živi oko 180.000, a kojima se austrijski ksenofobični nacionalisti udvaraju kao "dobrim" strancima
Ministarstvo saobraćaja još nije odgovorilo na moju jav. ponudu da budem semantički zamorac, da besplatno pokazujem gde su neophodni saobraćajni znaci, a ja za se već nalazim nova polja rada
"Priču o ‘pomirenju’ zavađenih jugoslovenskih naroda i kultura ja zovem Brionskim sindromom, koji se najbolje objašnjava Ezopovom basnom o pticama, zvijerima i šišmišima. Kad su ptice i zvijeri bile u ratu, šišmiš se nije htio odlučiti da li je ptica ili zvijer. Kad su napokon ratnici, skroz izgrebani i očerupani, objavili primirje, šišmiš se iskidao od grljenja i cmakanja s jednima i drugima jer je navodno uvijek bio ‘njihov’. Na Brionima, ali i na još nekim mjestima preživjele ‘interesne YU kulture’, borave ta dvolična lica i dan-danas, a najgore je u svemu što im za to pare, nagrade i aplauze daju blesave ptice i slabašne zvijeri koje se još uvijek, nakon desetljeća njegovog ‘dilovanja’ emocijama i interesima, i danas daju impresionirati šišmiševim lažima"
Kad se očekivalo da i Dačić gospodin pusti glas, toga ne bilo, bez da namesti nameštenu kosu, pravilno se prekrsti desnom, i pravilno i tri puta poljubi Rusa, i isto tako i toliko Narodnog poslanika
