"Ljudi su normalni. Ovde je samo pitanje kako vi gledate na ljude. Da li ih poštujete ili ne poštujete. Ako im saopštite istinu, oni će se prema njoj odnositi sa razumevanjem i pažnjom. Naravno da uvek postoje oni koji to ne poštuju, i za takve postoje mere. Ali, mi ovde živimo u ograničenim životnim uslovima zato što Vučić nije sposoban da organizuje sistem"
Moskva je odmah posle početka pandemije virusa kovid-19 fleksibilno prilagođavala spoljnopolitički nastup. Dok se epidemija razvijala u Kini, Kremlj je bio vrlo oprezan, s obzirom da dve zemlje pokušavaju unaprediti privredne odnose. Čim je pandemija počela da se širi u Evropi i Americi, Moskva je javno saopštavala da je Zapad nespreman i nedovoljno sposoban da spreči infekcije svojih građana. Za operaciju humanitarne diplomatije Italija je bila savršen izbor. Ne treba zaboraviti da je Italija jedna od najvažnijih NATO zemalja i zato idealna za humanitarnu projekciju interesa
"Plaši me sve ono što ne razumem" – ovaj uslovni refleks verovatno je mnogo puta spasao čoveka tokom njegove istorije koja se meri stotinama hiljada godina, nateravši ga da ustukne i sačuva se od često opasnih situacija. U 21. veku ovaj strah je, međutim, pogodno sredstvo za svakojake manipulacije, uključujući i političke
"Današnje vlasti se ne bave rokerima, ne zato što su se vlastodršci iznenada glazbeno prosvijetlili, nego ih baš briga. A vjerojatno i znaju da rokeri po sistem nisu opasni. Malo mlate kosama (ako ih imaju), odvrću ta svoja pojačala i vitlaju gitarama, deru se i vrište, ali, ništa zato... proći će ih to. Političari su u obračunima prema političkim protivnicima/neistomišljenicima, i prema vlastitim građanima – puno odlučniji i efikasniji. Ju nou vot aj min"
Predsednik vitla po zemlji iako bi svaki "običan čovek" u njegovoj situaciji otišao u izolaciju, virus je na velika vrata ušao u domove za stare zbog sumanutosti rukovodilaca, konferencije za novinare su bez novinara, lekari šapatom otkrivaju da su se zarazili na poslu, Crkvi niko, ni vlast ni struka, ne sme izričito da zabrani okupljanja pred Uskrs iako smo jedina zemlja u Evropi koja zabrane donosi čak i za kučiće
Domovi zdravlja moraju da organizuju ambulante – ambulante nisu obavezne. Uključiti sve zdravstvene radnike u specijalne ambulante – raspoređuju se samo izabrani doktori opšte medicine. Domovi zdravlja uvode 24-časovno dežurstvo – odluka suspendovana iste večeri. Spot na televizijama sa nacionalnom frekcencijom šalje poruku: "Nikako ne idite kod lekara" – državni sekretar zdravstva na televiziji poručuje: "Odmah se, bez čekanja, javite u kovid ambulante domova zdravlja"
Građani Niša, Leskovca, Pirota, Vranja i brojnih drugih gradova pišu medijima i pitaju da li respiratora ima dovoljno ili nema, jer i one sa visokom temperaturom, upalom pluća i respiratornim problemima koje lekari iz Doma zdravlja upućuju na bolničko lečenje iz bolnice šalju kući uz terapiju antibioticima
Zbog čega se predsednik Srbije drugačije ponaša od svakog drugog lidera u regionu? Kako je moguće da samo on preti svojim građanima i kuka zbog njihovog ponašanja? Zašto je u stalnoj ličnoj kampanji? Primeri Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije pokazuju da prakse kakva se u Srbiji sprovodi nema nigde i da je to nešto što niko ne bi poželeo u svojoj sredini
"Sad svi mi građani sveta možemo da se gledamo i dopisujemo na socijalnim mrežama, i da uživo strimujemo svoj jadni privatni reality show, pa da se svako čudi, zloraduje, saoseća, plače, plaši, histeriše, zapomaže i pomaže, teši i šta još ne, svako shodno svojim kvalifikacijama, sposobnostima, potrebama i osećajima. Ovo je izazov koji dosad još nismo okusili. Iako mi se ne sviđa, prihvatam izazov"
Suđenja okrivljenima putem Skajpa, neustavno prenošenje nadležnosti o zabrani kretanja građana na ministra unutrašnjih poslova, kao i mogućnost da se za kršenje te zabrane pojedincima sudi dva puta – i krivično i prekršajno, samo su neke od mera koje je ova vlast uvela pozivajući se na vanredno stanje
Da li je "među mnogo propusta koje smo učinili u Valjevu" i poseta Vučića 9. marta ovoj fabrici, kada mu je na poklonjenje privedeno više od 1000 radnika koji su se tiskali pred njim
"Ova kriza je pokazala da i male zemlje možda imaju neku šansu u novim okolnostima, ali samo ako postanu ‘male sile’ u zdravstvu i nauci. Sve zemlje koje će iz krize izaći sa manjim brojem žrtava, imaće mogućnost da unaprede svoj status u međunarodnoj politici. Savetovao bih, dakle, našim zemljama da se nakon ove krize fokusiraju na te ‘niše’. To znači – ne na avione i tenkove, nego na zdravstvo i školstvo"
Srpski građani koji su se vratili u rođenu zemlju u jeku pandemije postali su priželjkivani neprijatelj sa licem, onakav kakvog propaganda voli da izmisli pošto se samom virusu, doduše, može objaviti rat, ali teško na njega može da se ljuti
I ovog proleća, tačnije 3. aprila, biće dodeljena nagrada Centra za medije "Ranko Munitić", koja nosi simboličan naziv Trepetalo iz Trogira
Boris Dežulović,
Summa atheologieae: Nekoliko heretičkih rasprava o nemogućnosti Svemogućeg,
Ex libris, Rijeka 2019.
Jedna od ključnih grupacija koja na globalnom nivou podržava i podupire primerom ideju "nove skromnosti" i održivosti jeste milenijals generacija. Ona nema nameru da doveka vuče ular hipoteke i da zdušno trči u onom bubnju za hrčka u kojem danas trči čitavo čovečanstvo. Ta nova generacija ima izraženiji otklon od materijalnog, i više drži do drugih vrednosti koje su iskustvene ili u domenu obrazovanja
Slovenac za vreme korona krize sme da ode u najbližu prodavnicu posle deset ujutru jer su prva dva sata rezervisana za stare i za trudnice. Može do najbližeg doma zdravlja, banke ili do apoteke. Tamo mu nije zagarantovano da će naći masku, kao ni sredstvo za dezinfekciju. Može i da ga iznenadi ako 125 ml košta 8 evra
U vreme pandemije, ispostavilo se da je modna industrija, od koje se to nije očekivalo, veliki donator. Evo primera iz Italije i Srbije
"Virus korona nam je, dakle, pokazao da se može kad se hoće. Da, moguće je da države deluju, pomažu i komuniciraju brzo, bez birokratije i na međunarodnom nivou… Da se brzo nabavi potrebni novac, da se brzo okupe potrebni ljudski resursi kako bi se rešio neki problem… Sve je samo pitanje volje" — Barbara Plag
Da li silnike, s vremena na vreme, treba podsećati da čovečanstvo, uprkos svemu, postoji i da je, kao u sadašnjem trenutku, saradnja imperativ? Ili je Hajner Miler dobro naslutio kada je zapisao: "Sledeći vek sastojaće se od opreza i povlačenja u male celine, u mikrostrukture, i u povlačenju iz velikih projekata, iz makrostruktura". Bojim se da tome pogoduje, govorim o posledici, kada sve ovo prođe, uvođenje vanrednih mera ili vanrednih situacija u svetu i kod nas, zbog zlokobnog utiska sigurnosti – verujem da društvo koje ih je uvelo treba pažljivo da analizira sve podatke i da ih u trenutku koji to dozvoljava ukine, da se ne bi jedna, iskreno verujem, racionalna i neophodna odluka pretvorila u neželjeni produženi efekat pandemije
Iako virus korona ne utiče na fizičko zdravlje dece, može da utiče na njihovo psihičko stanje
Vanredno stanje samim sobom proizvodi, kao nuspojavu, mnogo magle. U gustoj magli se slabo razaznaju obrisi ljudi i stvari, a i reči se čuju na neki izvitoperen način, pa se u skladu s tim i tumače
RTS je sa serijom Apis dobio program koji se upravo ovih dana pokazuje kao najdragoceniji – onaj edukativne prirode. Zato se, sticajem okolnosti, ovaj serijal bez problema može koristiti u nastavnom programu istorije
Da li nečije neutemeljeno uverenje, i to u situaciji u kojoj smo sada – pandemija u vreme Velikog posta tokom kojeg se najviše ljudi pričešćuje – može i mora uživati status nekakve neupitne dogme, pa još na temelju načela slobode veroispovesti? Ne, nikako, jer može proizvesti veoma ozbiljne posledice, i to ne samo po one koji se tog uverenja drže. Pritom, sve ovo nema nikakve veze sa slobodom veroispovesti, već sa zdravim razumom bez koga upravo ta sloboda nema ama baš nikakvog smisla
Osim ekonomske depresije potvrđene statističkim parametrima, ova pandemija će ostaviti trajni trag na organizaciju privrednih grana. Svedoci smo kako su se uzdrmali globalni lanci snabdevanja. Da li to znači da je koncept iz udžbenika za menadžment o globalnom lancu sirovina na jednom, a proizvodnje na drugom kontinentu pod upitnikom i zahteva reviziju
Nema junačenja! Obesmišljeno je. Nema delanja, ako baš niste epidemiolog, virolog, lekarka ili medicinsko osoblje... I najzad: nema čak ni onog slatkog privida kako je svuda na svetu mnogo bolje
Zbirni osvrt na tri filmske priče koje se na planu motiva, između ostalog, bave i temama, recimo (neretko zaturene) empatije, duševnih slabosti i migracija
