Intervju – Ivan Ninić, advokat

Slučaj Cvijan kao ogledalo našeg sistema

"To što sam upoznao Vladimira Cvijana, naš srdačan razgovor i veoma čudan susret na njegovu inicijativu 2014, pa onda to što su me dvojica napala i premlatila metalnim štanglama 2015. godine i na kraju činjenica da sam pripadnik advokatske profesije koja je posrnula u slučaju Cvijana – sve te komponente podstakle su me da postavim niz pitanja nadležnim institucijama. Imao sam dilemu da li je to korektno prema njegovoj porodici, jer ako se porodica ne oglašava, a ja nisam u statusu punomoćnika porodice, u čijem interesu i u čije ime ja mogu da pitam bilo šta? Imao sam moralnu dilemu da li je ljudski, da li je etički da istupam na ovaj način. Ali sam shvatio da ako ja ne istupim, neće, najverovatnije, niko"

Baština

Zlatne niti i dragulji

Od tašnice Romanovih i ostalih eksponata koji su, kako se trenutno čini, nestali bez traga iz Muzeja primenjene umetnosti, ostale su samo priče o njima

Kud se dede istraga o Carini

Privatni harač pod državnom zaštitom

Neđo Mandić iz udruženja Međunarodni transport kaže za "Vreme" da privatnici ne naplaćuju Upravi carina zakup parkinga, ali da onda zauzvrat reketiraju prevoznike: "To vam ide ovako: nađemo privatnika, našeg čoveka, koji nam dâ prostor za džabe, a on dobije dozvolu da privodi sve kamione jer i kad ulazi i kad izlazi iz zemlje kamion mora da pristupi na carinjenje. Pa, pošto mora da pristupi kod vas, onda ćete mu uzeti hiljadu-dve dinara, pa puta sto do petsto kamiona – zavisi od toga kakav je terminal. Ako je poput onoga na Kvantašu u Beogradu, sami izračunajte koliko je to miliona

Kultura sećanja

»Martovske ide« u Prištini

"Čuvaj se martovskih ida" izreka je iz Šekspirove drame Julije Cezar, koja opisuje opasnost koja preti i dogodiće se u tačno određenom trenutku, a odnosila se na 15. mart, datum kad je 44. godine pre nove ere ubijen rimski vladar. "Martovske ide" su u Prištini 1999. godine poranile, nevolja je bilo na sve strane, a produžile su se i posle tog datuma, posebno od 24. marta nadalje

Podsetnik – Mihalj Bracika Kertes

Zaostavština najslavnijeg carinika u novijoj istoriji

Nema čime se Uprava Carina za Bracikinog vakta nije bavila: obrtala se tu velika lova, novac se slivao i odlivao na različite račune, iznosio u inostranstvo, plenjena je i distribuirana roba raznih kategorija, šverc je cvetao. Carina je bila srce sveopšte korupcije, duša "organizovanog kriminalnog poduhvata". Najveća lova se krila u krijumčarenju nafte, cigareta i motornih vozila. Iako je i kešom izdašno pomagao Državnu bezbednost MUP-a Srbije, znao ju je Bracika obradovati i kojekakvom skupocenom robom. Policija je, recimo, utvrdila da je Carina "tajnoj policiji" ustupila 660 kilograma zaplenjenog čistog heroina

Crna Gora

Tviter politika i »crvene rukavice«

Koliko je realna mogućnost da bi moglo doći do ostavke Krivokapića i još ozbiljnije političke krize, pa i do vanrednih izbora? Ukoliko u ovoj igri "crvenih rukavica" premijeru dosadi da prima udarce po prstima iz skupštinskih klupa na svaki predlog vlade i onda kada još nije ušao u proceduru, ta opcija se čini mogućom

Intervju – Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca

Kako tajne službe prisluškuju građane

"Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna i Vojnoobaveštajna agencija mogu da prisluškuju i organizuju tajno praćenje, istina pod drugim uslovima i po drugačijem postupku od praćenja i prisluškivanja koje se vrši u krivičnom postupku. Da bi se primenjivale posebne mere iz Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, potrebni su obrazložen predlog direktora Agencije i odobrenje predsednika Višeg suda u Beogradu. Vojne službe takođe mogu da primenjuju posebne mere prisluškivanja i tajnog praćenja, predlog za primenu mera daje direktor službe, ali primenu mera odobrava predsednik Vrhovnog kasacionog suda"

25. januar – 1. april 2001– Sukobi i lutanja

Kraj jednog doba

Đinđićeva vlada formirana 25. januara. 2001. je pred planinom problema koje je zatekla delovala prlično nemoćno: neformalna vlast i dalje je bila u rukama formalno poraženih grupacija; Đinđić nije mogao da računa na lojalnost policije, vojske i službi bezbednosti; država je praktično bila bankrotirala; unutar DOS-a su se odmah stvorile međusobno suprotstavljene frakcije; trebalo je nešto učiniti sa Slobodanom Miloševićem; nad Srbijom su visili trozubac i mreža Haškog tribunala…

Intervju – Zoran Živković

Miloševića je moglo da uhapsi 15 policajaca

"Žalosno je što sem tih nekoliko godina vladavine Zorana Đinđića Srbija nikad nije bila demokratska zemlja. Ni u Karađorđevića Jugoslaviji, ni u Titovoj Jugoslaviji. Ono što je usledilo posle Osme sednice u Srbiji, pored nepoštovanja vladavine prava, uvoda u ratove i autoritarni sistem najgore vrste, upali smo u nemerljive količine primitivizma koje, nažalost, i danas živimo. To je danas samo multiplikovano, pa je ova vlast daleko primitivnija i od one Miloševićeve"

Intervju – Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja

S kim ste danas razgovarali

"Prisluškivanje podrazumeva pristup sadržini komunikacije, dakle, slušanje u realnom vremenu ili preslušavanje snimljenog razgovora. A pristup ‘zadržanim podacima’ se ne odnosi na sadržinu, već na sve druge podatke o komunikaciji, dakle, podatke o tome ko je, s kim, odakle, kada i koliko dugo komunicirao. Ozbiljan analitičar iz ‘zadržanih podataka’ može izvući mnogo više nego iz sadržine jednog ili nekoliko telefonskih razgovora"

Ova situacija

On, Si i Putin

Šta deli predsednike Srbije, Rusije i Kine, a ima veze sa borbom protiv korupcije? Kakva je tu uloga interesnog udruženja građana bez ikakve unutrašnje kohezije pod imenom Srpska napredna stranka? Zašto se Vučić ne može odreći nijednog od važnijih ljudi u partiji, uključujući i Nebojšu Stefanovića unatoč njegovoj "objektivnoj odgovornosti"

Intervju – Nebojša Trbović, bivši inspektor Unutrašnje kontrole MUP-a Srbije (2)

Nebojšu Stefanovića su mnogi potcenili

"Poznato je da Vučić većinu tih ljudi oko sebe ucenama drži pod kontrolom. Pakuje im afere, a onda ih, navodno, štiti. Konkretno, Nebojšu Stefanovića sa slučajevima lažne diplome, Krušika... Stefanović je očigledno, kad je došao na mesto ministra unutrašnjih poslova, mnogo toga naučio i našao načina da se zaštiti jer mislim da u tim krugovima niko nikome ne veruje. Stefanović i Dijana Hrkalović formalno-pravno, bar što se tiče prisluškivanja, nisu ništa zgrešili, ali su prokockali Vučićevo poverenje: ako su znali da se on čuje sa licima koja su na merama, postavlja se pitanje zašto ga nisu upozorili. To, ipak, nije krivično delo jer oni nisu mogli da uključe nijedan broj bez naredbe"