Haški tribunal nedavno je obelodanio sve dosad pronađene beležnice odbeglog generala Ratka Mladića. U dvadeset svezaka, na blizu pet hiljada stranica, sadržana je detaljna istorija Mladićevog ratovanja, od kninskog garnizona do Srebrenice i Dejtonskog sporazuma. "Vreme" od ovog broja objavljuje najzanimljivije izvode
"Sad nas svi tapšu po ramenu, i vi što ste godinama vikali ‘Kerovi, kerovi’ danas kažete ‘Udri milicijo!’, a najveći broj ljudi je i onda i sada pošteno radio svoj posao", kaže Zoran P., policajac koji je u uniformi 20 godina, inače aktivni član Sindikata policije. "Takav je ovo posao, slušaš naređenja, misli li neko da smo mi živeli izvan ove zemlje i da smo svi voleli Slobu"
Koliko god neko želeo da veruje u tvrdnje da nasilja u Beogradu ne bi bilo da nije bilo Parade, iskustvo nam govori drugačije. Ono nam kaže da u Srbiji postoji jedna opasna sila koja mimo svih zakona zdravog razuma, mimo svakog reda i poretka, mimo moralnih normi i bez ikakvog prava na to, povremeno teroriše i drži Beograd pod opsadom. Kako i zbog kojih razloga to plazi za rukom ultradesničarskim i drugim huliganskim grupama
"Ratko Mladić je bio precizno lociran, i bilo je čisto tehničko pitanje kako da se obavi hapšenje. Međutim, tadašnji šef BIA Rade Bulatović uhapsio je Stanka Ristića koji je skrivao Mladića, što je bio katastrofalan potez koji je omogućio da Mladić pobegne. To je bila čista opstrukcija"
Bez obzira na to što članovi Generalštaba nisu gajili ni trunku simpatija prema demonstrantima koji su otimali vlast, većina je bila protiv angažovanja vojske
Posle mesec dana, "Vreme" opet izlazi. U inostranstvu, doduše, ali i na internetu. Redakcija se, onoliko koliko nas je preostalo, okupila opet u Plavu, Crna Gora, i zaključila da novine treba praviti svemu uprkos. Nada, međutim, nije izgubljena i uvereni smo da ćemo pre ili kasnije opet uspostaviti beogradsku redakciju "Vremena" – u slobodnoj Srbiji
Da li je DOS imao svoje "vojno krilo"? I, ako jeste, ko ga je činio i kako je bilo organizovano? Odnosno, da li je Srbija bila na pragu građanskog rata
Da li je jedan Miloševićev "opominjući" govor rodno mesto tema, jezika i stila cele današnje "patriotske" opozicije
"Počinjemo od najgorih, a to su pripadnici Zemunskog klana, koji su osuđeni za najteža krivična dela, a sigurno će se jednog dana postaviti i pitanje lica koja su počinila ratne zločine", kaže član Komisije za odlikovanja Slobodan Homen
Kad neko već dobije jedinstvenu kaznu od četrdeset godina robije, šta mu preostaje? Da piše knjige, da se tužaka iz puke dosade, da iz zatvora pakuje razne intrige i vodi poslove; da snuje o bekstvu, naravno. Običan robijaš teško da može sve to zajedno. Milorad Legija Ulemek, međutim, ima sve pretpostavke: organizacionu i medijsku infrastrukturu van zatvora, obožavaoce, simpatizere, advokate i porodicu; političke pristalice; i svoje drugove, bisere rasute po celom svetu – od Zabele do Australije
Kada je 11. juna potpisan Kumanovski sporazum i okončana NATO intervencija, na Dunavu je bio čitav samo jedan jedini most; u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini, Prizrenu i drugim gradovima, tinjale su fabričke hale i kuće, a sa Kosova, zajedno sa povlačenjem vojske, u izbeglištvo je krenulo i srpsko stanovništvo
Protivgradna zaštita je ove godine dejstvovala manje nego obično, ispaljeno je manje raketa nego obično, a gradonosnih oblaka je bilo više nego obično: trenutno je bez protivgradnih raketa šestina lansirnih mesta, a najteža situacija je u centralnom delu zemlje, gde je skoro dve trećine protivgradnih stanica ostalo bez džebane. S druge strane, u Srbiji postoje tri proizvođača protivgradnih raketa – valjevski "Krušik", pribojski "Poliester" i kruševački "Trajal", ukupnog proizvodnog kapaciteta dvostruko većeg od godišnje potrebe srpske protivgradne zaštite, ali proizvodne linije stoje, radnici su na prinudnim odmorima, a u magacinima neprodate rakete skupljaju prašinu... "Kakva ironija: ‘Krušik’ proizvodi rakete, a valjevski kraj je najviše nastradao", komentariše za "Vreme" Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za vanredne situacije
Imperija Bogoljuba Karića, koja je izgrađivana decenijama, raspala se u paramparčad tokom nekoliko prvih nedelja 2006. Odjednom su otkriveni različiti dokumenti, odjednom se došlo do neverovatnog spiska nepokretne i pokretne imovine, odjednom su detektovani putevi odlivanja novca iz države. Kako tako "odjednom", zašto baš tada i zašto ne ranije, pitanja su na koja i dalje nema odgovora
"Vreme" saznaje od izvora iz vrha srpske policije da uhapšeni Žuža i Mladenović pripadaju jednoj od ekstremnih podgrupa Obraza. Njih je policija ranije locirala. Žuža je bio uhapšen za vikend, a u ponedeljak je policija zajedno sa BIA uspela da locira i uhapsi Mladenovića blizu Lepenskog vira. Ova dvojica do sada nisu bila poznata "organima gonjenja". Jedan je sa Novog Beograda, a drugi iz Rakovice. Izvor je potvrdio da je policija uradila posao u saradnji sa BIA i da je ta saradnja odlična. Za sada nema saznanja da je iza ove dvojice stajala neka veća organizacija, ali će dodatna istraga dovesti i do novih saznanja
Ministar Dulić doneo kutije za hartiju i nesporazume oko deponovanja opasnog otpada. A da li je prikupljanje i skladištenje jedno te isto, ili nešto drugo, reći će vreme i oni koji znaju znanje
Otpor kao glavna perjanica i simbol borbe protiv Miloševića pretvorio se u rasadnik mladih kadrova i državnih funkcionera. Deset godina nakon pada Miloševića, nije loše podsetiti se gde su i šta danas rade oni koji su tih dana smatrani uzdanicama i reprezentima svetle budućnosti koja stiže u Srbiju čim padne Sloba
"Dragulj Sandžaka"; VREME 1016
Kandidatima za profesionalne vojnike najprimamljivije su dužnosti vozača, vojnog policajca, čuvara, manipulanta i pomoćnog radnika. Najmanje interesovanje kandidata je za dužnosti elektromehaničara, instalatera vodovoda i kanalizacije, zidara-fasadera, molera-farbara, limara, elektroinstalatera i građevinskog limara
Kako izgleda put hapšenja jednog pedofila – od Srbije, preko pola Evrope i nazad
Neke ljubavi kratko traju. Ljubav kapetana Dragana Vasiljkovića i Službe državne bezbednosti potrajala je od aprila, kada nestaje s radara Službe do novembra 1991, kada je opet stavljen pod mere. Neke druge ljubavi potrajale su malo duže. Dragan je, sa svoje strane, odmah shvatio da treba raditi sa jakima, a ne sa slabima i za tren oka se snašao. Ispostavilo se kasnije da ni ti jaki nisu najpouzdaniji
Kako je nemoguće na osnovu zakonskih odredbi da se pribavi transkript i audio-snimak koji očito postoji na ime presretnutog razgovora između privatne tužiteljice Biljane Kajganić i Dejana Milenkovića Bagzija, ostaće neutvrđeno šta čini njihovu sadržinu, bila je presuda subotičkog Opštinskog suda; i danas je tako. Samo je Miloš Vasić dužan da plati
Sva ova galama oko Sretka Kalinića i Miloša Simovića puko je mrčenje hartije koja trpi sve – u nedostatku bolje senzacije. Ovde nije reč o tome ko je, kako i zašto uhapšen, kad je već uhapšen, niti o tome ko je i da li je kresnuo čiju ženu. Ovde je reč o nečemu drugome: gde su umetnici bili sedam godina i šta su radili
Policajci privatni preduzetnici nisu novost, ali je neobično da srpska policija godinama ne uspeva sa tim problemom da izađe na kraj. Teško je objasniti kako u MUP-u radi čovek koji je godinama u privatnom obezbeđenju jednog preduzetnika koji važi za veoma kontroverznog
Tučnjava i maltretiranje posetilaca na koncertu Džeja Ramadanovskog, vožnja ispred skupštinskog ulaza u pijanom stanju, gaženje automobilom već stradale osobe na policijskom uviđaju, prebijanje komunalne inspektorke... Šta spaja ove slučajeve
