Dok čekamo da vlada nalik „Bajernovoj“ fudbalskoj mašini zaigra u dresu Srbije borba protiv kriminala ne jenjava. Naprotiv, svakim danom napredujemo u svakom pogledu.
Prvo je u centru pažnje bila SIEPA. Četvoro bivših i potonjih funkcionera dopalo je pritvora zbog sumnje da su fiktivnim ugovorima povećavali vrednost sopstvenog rada, a da su, onda, deo viška uplaćivali, kao i ostali zaposleni u ovoj agenciji, na račun URS-a, pokojne stranke Mlađana Dinkića.
Ovi to demantuju i hoće da nam objasne da je tih evidentiranih milion evra ostvarenih po fiktivnim ugovorima otišlo za kafu i poklon drugaricama za Osmi mart, ali niko nije sklon da im veruje.
Onda je pukla afera, o kojoj opširnije pišemo na stranicama ovog broja „Vremena“, u koju su umešani zamenik direktora BIA, zatim bivši policajac, direktor inspektorata rada, pa i beogradski sekretar za socijalnu skrb, poluglasno pominjan kao primalac mita i u poslovima oko narodnih kuhinja. Povezuje ih izgleda što su bili članovi PUPS-a, mada se u ovoj stranci prave da ih ne poznaju.
U „Bajernu“ sigurno neće da igra URS, a izgleda da je i PUPS- u odzvonilo i teško će neko da nađe nekog ožalošćenog izvan rodbinskih krugova pohapšenih.
A Ivica Dačić? Može li on da zabije još neki gol prodorom po levom krilu? Ili će, ubuduće, sve lopte ići preko Vučića. Čovek kome je Dačić bio dugogodišnji portparol preko noći optužen je kao nalogodavac svakog „slavnog ubistva“ i nekakva istraga, s kojom Dačićev MUP nema nikakve veze, a nejasno je ko ima veze, formalizuje političku tezu da je Slobodan Milošević bio „balkanski kasapin.“ Tabloidi pušteni ponovo s lanca čak tvrde da je davao naloge da se ljudi ubijaju zbog sumnje da se švalerišu s njegovom ženom Mirom Marković i, hop, ode nam dvadeset i kusur godina istorije u kriminalni dosije čoveka koga nema više ko da brani.
Čaki ni Ivica Dačić, naslednik SPS-a. To mu se ne isplati.
Svima je tako lakše. Ništa pare, ništa sprega mafije s državnim službenicima vrhunskog novoa, ništa opšta kriminalizacija društva u ratnim uslovima, sve je to tek pepeo, pokorica na zatrpavanju nezgodnih istina – Slobodan Milošević je idealan krivac i kad je njega neko otkrio, kao nalogodavca svih tih ubistava, sve ubice mogu mirno dalje da žive dok on trune pod lipom u Požarevcu.
To je čin opšte amnestije i dokaz da službe nešto rade – u ovom slučaju mute vodu.
Potpuno razumem potrebu da Srbija ubrzano raskrsti sa istorijom koje se dobar deo gađana stidi, drugi se prave da nikad u njoj nisu učestvovali, treći se prave ludi kao da to nije ni postojalo, i, sad, kad se pojavila ideja opšte amnestije za sve zablude i zločine, ko će se usprotiviti ideji da su Sloba i Mira sve to pobili, a da oni, korisnici tog ubilačkog režima, nemaju veze s tim.
Odavno se ništa privlačnije nije pojavilo na srpskoj javnoj sceni – opšti oprost, a sve na dušu lika s kamiondžijskih šoferšajbni. Pa ti posle budi kapiten „Bajerna.“
