Neki od onih koji su imali kontakt sa članovima Komisije tvrde da je većina od 28 penzionisanih oficira koji su u njoj do nedavno radili navodno spadala u manje ili više eksponirane "poštovaoce, čak i obožavaoce lika i dela Slobodana Miloševića"
Velikim proslavama Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici prisustvovali su Jovica Stanišić, Frenki Simatović, Božidar Vučurević, Brana Crnčević, ali i veliki finansijer Mihalj Kertes, od milja zvani – Bracika. Upravo Braca Kertes je bio taj ko je opskrbljivao Institut kako medicinskim aparatima, tako i vozilima, kojima po starom dobrom "poklonu se u zube ne gleda" rukovodstvo Instituta nije želelo da ulazi u poreklo – što nije ni bilo mnogo higijenski u ta vremena. Sala za kateterizaciju na III spratu Instituta okićena je tablom posvećenom – Braciki Kertesu
Policija radi i dalje, a podaci polako ukazuju i preko granice. U ovako širokoj akciji potpuna operativna bezbednost teško se može sačuvati, pa je došlo i do nekih propusta. Došlo je, međutim, i do propusta koji su se mogli izbeći, kao što je puštanje dezinformacija o raznim ljudima. To se dešava kad se vanredno stanje iskoristi za usputnu političku propagandu, širokim zamahom i teškom rukom
Milan Lučić, generalni sekretar Skupštine Srbije i Crne Gore ("Blic")
Neobične oznake na letelicama "crvenih beretki" imale su za cilj stvaranje konfuzije kod slučajnih svedoka i posebno stranih obaveštajaca i njihovih izvora kako bi se prikrilo njihovo prisustvo i angažovanje u borbenim dejstvima
Nakon rasvetljavanja ubistva Ivana Stambolića ispostavlja se da je Slobodan Milošević bio direktno umešan i u pokušaj ubistva Vuka Draškovića
Zvanična saopštenja i doziranje informacija o opsegu sprege organizovanog kriminala i državnih, medijskih i finansijskih struktura sve više ocrtavaju obrise nečega što bi se moglo nazvati i planom za državni udar. Tu prednjače isti oni mediji koji su donedavno glamurizovali "crvene beretke", a koji su u bliskim odnosima sa izvesnim agencijama Vlade Srbije. Za to vreme padaju visoki funkcioneri Državne bezbednosti, JUL i Miloševićeva siročad svih usmerenja. BIA se uznemirila, a Vojska se mrči da počne sa čišćenjem svojih službi. Neka se pripreme sponzori...
Uroš Komlenović (1964–2002) kasno je ušao u novinarstvo a prerano iz njega otišao. Od 1991, kada je počeo da piše u NIN-u, sve do preranog kraja nije prestao da vodi trku sa događajima, novinskim rokovima i anđelom smrti koji ga je sve više sustizao
Otkud osumnjičenome kada, odakle mu pare za toplu vodu, i posle kakvih krvavih orgija se tamo zapira i brčka dok ga saučesnik slika?!
Jedinica za specijalne operacije (JSO) više ne postoji. Njeni osnivači i komandanti – Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki, odnosno Dušan Maričić Gumar i Milorad Luković Legija osumnjičeni su za atentat na premijera Zorana Đinđića; prva trojica su iza rešetaka, četvrti je najtraženiji čovek u Srbiji. Trenutno pripadanici JSO-a prolaze kroz trijažu – policija ih ispituje i, ukoliko nisu bili umešani u kriminal i zločine, a zadovoljavaju potrebne kriterijume, trebalo bi da budu raspoređeni u MUP ili u adekvatne jedinice Vojske Srbije i Crne Gore
Pre ili kasnije to se moralo dogoditi. Na veliku žalost istražnih organa, Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum ubijeni su pružajući otpor hapšenju. Akcija "Sablja", kako je zovu u policiji, razmahala se, očigledno, do te mere da su osumnjičeni izgubili svaku nadu u bilo kakav preokret. Otkriće ko je i kako ubio i zakopao Ivana Stambolića konačno je uništilo iluzije Državnoj bezbednosti i njenoj Jedinici za specijalne operacije, a Slobodana Miloševića i Miru Marković u očima javnosti svelo na par običnih zlikovaca – šta god istraga kasnije pokazala. Ostaju, doduše, još neki nerasvetljeni zločini: Slavko Ćuruvija, narko-biznisi Resora državne bezbednosti, uloga vojske u nekim atentatima i još koješta što će se pojaviti – ako se ovako nastavi, to jest
