Protesti "žutih prsluka" iznedrili su dva ključna pitanja oko kojih se lome koplja: kupovna snaga niže i srednje klase i poreska pravda. Emanuel Makron, uzdizan kao predsednik nade, nadalje će vladati kao predsednik dugoročne krize kojoj je teško videti kraj
Emanuel Makron i Angela Merkel pokrenuli su trodnevni mirovni forum u Parizu u želji da podstaknu multilateralizam, koristeći kao primer iskustvo pomirenja Nemačke i Francuske
Pozivi na solidarnost uvek se moraju posmatrati u ključu političkih aktera koji pozivaju i onih koji su pozvani te njihovih pozicija unutar ekonomske i političke hijerarhije. Poziv stoga zvuči krajnje cinično
Samo par nedelja nakon Makronovog govora u odbranu "moralnih vrednosti" u samom srcu Francuske buknuli su "Yellow Vests"(Žuti prsluci) protesti inicirani dugogodišnjim padom ekonomskog standarda
Dok su se u Francuskoj izgovarale velike reči o miru, nenasilju, solidarnosti i posledicama nacionalizma, pogledi nekih od njih su besciljno lutali. Odsustvo zainteresovanosti ne iznenađuje jer su se u lokalne moćnike izgradili zahvaljujući zastrašivanju, etničkim podelama, potpirivanju i učešću u sukobima. I danas se na vlasti održavaju primenjujući iste principe
Ono što je u ovom trenutku krize važno jeste da se ojača narativ o Evropskoj uniji kao o mirovnom projektu
Očigledno je da ulazimo u izbornu godinu ako opštih izbora bude u 2019. godini (ili u predizbornu ukoliko izbori budu 2020. što je, konačno, krajnji rok) i da izvršna vlast ne želi da ispusti iz ruku glavni alat u "izbornim radovima" – direktan, uticaj, na ogroman broj glasača, bolje reći na njihove džepove
Sve je navodno počelo kada je tridesettrogodišnji traktorista Erik Dru iz departmana Sena-Marna preko Fejsbuka pozvao na protest zbog uvođenja eko-takse na gorivo. Nedugo zatim predsednika Emanuela Makrona je stigao masovni revolt "žutih prsluka" širom zemlje protiv koga se pokazao nemoćnim i koji je doveo u pitanje njegovu vlast
Kosovo nije primljeno u Interpol, Kosovo je uvelo trgovinske sankcije Srbiji, Kosovo je pokušalo da ubije Milana Radoičića, Radoičić je pobegao u Srbiju i dao iskaz srpskoj policiji, Rama je bio u Peći sa Haradinajem, Vučić se sprema za dolazak Makrona, Srbi s Kosova napuštaju institucije Kosova – neki su od događaja u poslednjih desetak dana koji zagrevaju balkansko bure baruta. Ko će zaustaviti piromane
Nema ni naznaka da bi neko mogao da odgovara u diplomatskom lancu koji je morao da zna sve detalje protokola proslave, da se pravovremeno žali, demaršira, protestuje i preduzima druge uobičajene radnje, pa eventualno u Pariz da pošalje neku "treću violinu" kad je već Srbiji pripao treći red sporedne bine
Sukobljena i sa Vašingtonom i sa Moskvom, suočena sa Bregzitom i jačanjem ekstremne desnice, rastrzana suprotstavljenim interesima privredno stabilnog severa i prezaduženog juga, izmorena finansijskom i migrantskom krizom, Evropska unija se nalazi na prekretnici. Dok Zapad proslavu stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata stavlja u kontekst sadašnjeg zabrinjavajućeg istorijskog trenutka, mi se bavimo rasporedom sedenja i time ko je Vučiću i Tačiju posvetio više minuta i koliko srdačnog razgovora
"E ne može to tako", reče neka jako pametna glava u Srbiji, umeša se u režiju i naredi da ima da se vidi Vučić, nek gledaju kako će! Lako će: uzećemo lepo taj kadar gde se gazda vidi, pa ćemo ga na svoju ruku ubacivati
Čini se da Francuska nije odolela da ne podeli lekciju političkom establišmentu Srbije. Mesto na kojem je sedeo predsednika Vučić 11. novembra u Parizu možda je i poruka da će morati da nastavi da radi na ispunjavanju obećanja. Zbog toga je ovo pravi trenutak da se celokupni srpski politički establišment ozbiljno zapita kako smo stigli dovde, a odmah zatim i kako da se iz ove sramne pozicije izbavimo
Kad vojska želi da izvede vežbu kako treba – ona je izvede. A kad ljudi u vojsci skloni politikantstvu i podilaženju političarima to žele da upropaste – i to se desi. MiG-29, PASARS, NORA, VBR, sve je to na Pešteru stavljeno u korist propagande, a ne stvarne vojne moći. Slično je bilo i na Pasuljanskim livadama i na poligonu kod Vršca gde su posle vežbe morali da šlepuju sredstva, što zbog probušenih guma, što zbog kvarova na motorima. A šta sve čeka učesnike vežbe u povratku u matične garnizone, priča je koja tek zaslužuje da bude napisana
Pojavila se, nedavno, vest da je Aleksandar Vučić ukorio ministre Aleksandra Vulina i Nenada Popovića zbog izjava o Kosovu koje odstupaju od vladine politike o ovom pitanju, mada nikom u Srbiji, pa verovatno ni ministrima, nije baš jasno kakva je to vladina politika o Kosovu
Oko sedamdeset odsto Evropljana se danas izjašnjava kao hrišćani. Ali da li je, uprkos tome, Evropa zaista hrišćanska
Istraživanje američkog istraživačkog centra Pju u 25 zemalja: 70 odsto ispitanika smatra da Kina u svetu igra važniju ulogu nego pre deset godina, ali 63 odsto njih smatra da je za svet bolje da SAD zadrže primat
I EU i SAD i NATO su zalegli za sprovođenje sporazuma između Skoplja i Atine, nakon čega bi Makedonija već sledeće godine mogla da postane članica NATO-a. Teško da će se to izjaloviti zbog protivljenja nekolicine poslanika u Sobranju ili propalog referenduma na koji je izašla jedna trećina upisanih birača
Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu ubuduće će se više angažovati na svim izbegličkim rutama, ne bi li izbeglice zadržala što dalje od spoljnih granica Evropske unije. To je još jedan u nizu poteza briselske administracije da se reši izbegličko pitanje, koje je duboko podelilo EU i na kojem su do opasnih razmera ojačale desničarske partije
Evropski parlament je izglasao pokretanje procedure za sankcionisanje Mađarske zbog kršenja evropskih vrednosti i vladavine prava. Budimpešta najavljuje tužbu Evropskom sudu pravde. To je samo uvod u buru pred "sudbonosne" evropske izbore u maju sledeće godine, koje bi mogle da dobiju desničarske partije. U centru svega stoje izbeglice
Vučićev govor, predstavljen kao najvažniji u njegovom životu, za Srbe na Kosovu nije doneo ništa novo. Jedino novo što smo čuli jeste da predsednik Srbije ima strah od sopstvene istorijske nebitnosti i da nema rešenje za Kosovo. Poraz je priznao kao da proglašava najveću pobedu i dobio aplauz
"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize
Svuda u svetu pare i politika moćnima i bogatima omogućavaju da izvrdaju odgovornost
I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo
Da li smo propustili šansu da okončamo sukob star skoro tri decenije za koji se veruje da je počeo na fudbalskom stadionu i da li je uopšte moguće i poželjno očekivati da fudbal i sport mogu da urade ono što generacije političkih lidera u regionu i šire ne uspevaju: da unište šovinizam, oružje iz kog se u Srbiji i Hrvatskoj svako malo zapuca
Ne verujem da je Jeremić tekstom u "Mondu" otkrio nešto novo zainteresovanoj francuskoj javnosti i samom Makronu koji je, tu nedavno, samo uvijenije, izneo iste razloge zbog kojih misli da je Zapadni Balkan daleko od Evropske unije
