Istočna kriza
Senka ratne farse
Vojni manevri traju, avioni bruje, tenkovi ostavljaju tragove u snegu, pregovori se nastavljaju, uz “ratno buđenje” Evropljana i odbranu mirnog Kijeva “ratnom” diplomatskom evakuacijom
Mirovna misija Emanuela Makrona
Vraćanje Evrope u igru
Makron je svojom mirovnom misijom u Moskvi i Kijevu pokušao da vrati EU u igru koju vode SAD i Rusija, a i da sebe izbaci u prvi plan pred predsedničke izbore u aprilu. Bez obzira na ishod moći će da kaže da je vredelo pokušati
Sećam se
Kubanska i ukrajinska kriza: Smak sveta nekad i sad
Jeste Ukrajina “rusko dvorište”, kao što je Kuba “američko dvorište”, ali niti je Bajden Kenedi, niti je Putin Hruščov, a ni Zelenski nimalo ne podseća na Kastra. Tokom Kubanske krize pre šest decenija ceo svet je napeto iščekivao da li će doći do Trećeg svetskog, nukleranog rata. Opasnost se osećala u vazduhu i bila je realna. Hirošima i Nagasaki su bili sveži u pamćenju. Mnogi ljudi su imali noćne more, sanjali onu karakterističnu pečurku. Danas su se Vašington i Moskva iz uporedivih geostrateških razloga zaigrali oko Ukrajine, ali ni jedan ruski i zapadni vojnik neće zapucati ni iz pištolja jedan na drugog, a kamoli lansirati raketu sa nukleranom bojevom glavom
Svet
Ukrajinska kriza: Rusija napada u sredu, ili ipak ne
Licitacija datumima za početak ruske invazije na Ukrajinu se na Zapadu nastavlja. Utisak koji stiču konzumenti zapadnih medija je da nije više pitanje da li će, već kada će Rusija napasti. Pominje se sreda 16. februar, ili neki dan pre kraja Olimpijade u Pekingu 20. februara, ili već nekada. Iz Moskve poručuju da američke i britanske kolege izgleda da nešto znaju, što Rusi ne znaju
Ukrajinska kriza: Ratne igre
Zveckanje teškim naoružanjem
U ovoj partiji pokera obe strane dižu ulog i obe polaze od toga da ona druga blefira. Rusija vrši sve pripremne radnje kao da će da izvrši invaziju na Ukrajinu, a NATO hitno razmešta hiljade vojnika i nešto naoružanja i lovaca u države članice koje se graniče sa Rusijom ili su tu negde gde ih Rusija neće
Tumačenja korone
Razaranje zajedničkog prostora
Nauka je reagovala munjevito, vakcine protiv kovida bile su spremne i puštene u upotrebu brže nego bilo koja vakcina ikada ranije. Sećamo se lekara koji su, oslanjajući se na prethodna iskustva, govorili kako su potrebne godine da bi se ispitala pouzdanost vakcine, a njihovo dejstvo se, zakeranjima uprkos, pokazalo nesumnjivim: vakcina spasava živu glavu. Nespremnim se, međutim, pokazalo mišljenje, zakazala su tumačenja korone: naša svest je koronu dočekala nespremna
Vesti
Suočavanje Francuske sa zločinima: Otvaranje tajnih arhiva rata u Alžiru
Tokom sedmogodišnjeg rata za nezavisnost, od 1954. do 1961, francuska vojska je ubila preko 100.000 pripadnika alžirskih boraca za nezavisnost. Stradalo je oko 10.000 francuskih vojnika i na hiljade civila na obe strane. Masakr Alžiraca u Parizu koji su se bunili protiv policijskog časa u oktobru 1961. je okarakterisan kao „najnasilnija savremena državna represija ikada primenjena protiv uličnih demonstracija u Zapadnoj Evropi“. Policijski i sudski arhivi o tim događajima, koji su se u Francuskoj prećutkivali i bili cenzurisani, sada su otvoreni
Korona, lekovi i vakcinacija
Sučim ćemo pred omikrona
“Bez 85 odsto vakcinisanog stanovništva – bar kad je reč o varijanti delta, za procenu o omikronu još uvek nema dovoljno podataka – ići će se iz talasa u talas infekcije. Nizak procenat vakcinisanih znači i da će bolnice biti prepunjene, a što više puštamo ovaj virus da se igra u našim ćelijama, veća je verovatnoća za stvaranje novih varijanti protiv kojih vakcine, a možda i antivirusni lekovi, neće biti efikasni”—Dr Aleksandra Inić Kanada
Portret savremenika – Angela Merkel
Maestro bez remek-dela
Bila je “Kolova devojčica” sa istoka. Nemci su je doživljavali kao mamu. Nakon šesnaest godina na čelu Nemačke, za Angelom Merkel mogla bi da ostane priča o mudroj i odmerenoj vladarki. Ili o virtuoznoj igračici prljavog političkog pokera. Kako se kome sviđa
Sukob između Britanije i Francuske
Invazija izbeglica na Lamanš
Samo ove godine je više od 25.000 migranata iz Francuske preko Lamanša prebeglo u Britaniju. Ta 40 kilometara duga deonica po uglavnom uzburkanom moru je veoma rizična. Nedavno se saznalo da se pritom 27 ljudi udavilo, što je dovelo do eskalacije posle Bregzita i inače loših odnosa između dve države
Politika nemačkih Zelenih na Balkanu
Aleksandar ne voli Violu
Sva je prilika da će Zeleni u Berlinu preuzeti resor spoljnih poslova. Za Aleksandra Vučića to može da znači uskraćivanje podrške kakvu mu je pružala odlazeća kancelarka Angela Merkel. Treba očekivati da Zeleni neće žmuriti pred stanjem demokratije i pravne države u Srbiji. Njihovi lideri su politička deca Jozefa Fišera, koji je zalaganjem za bombardovanje SR Jugoslavije izveo zaokret u stranci. Jedna od njih je i evroposlanica Viola fon Kramon
Ova situacija
Taoci jedne karijere
Zašto je mural posvećen Ratku Mladiću ujedno i spomenik etički i pravno nedodirljivom režimu? Zbog čega se tu ne radi ni o kakvom skretanju pažnje, već o dominaciji toksične politike? Kako je odbrana lika i dela Aleksandra Vučića izjednačena sa Srbijom? I šta je razlog zbog kojeg mural mora pasti
Ova situacija
Generalov Robin Hud i Aida Ćorović
Zašto sa strancima sme da razgovara samo predsednik Srbije? Zbog čega Vučić svaki put kada se iznervira potraži utočište u radikalskoj teoriji i praksi? Kolika je dubina ponora moralnog sloma u Srbiji? I kako je žena sa nekoliko jaja u torbi iz vlastitog etičkog imperativa razotkrila svu bedu i licemerje vlasti, njeno podilaženje najnižim nagonima i vlastitoj mračnoj istoriji
EU vs. Poljska – Cena vladavine prava
Desperadosi Evropske unije
Evropski sud pravde je krajem prošlog meseca doneo odluku o kažnjavanju Poljske penalima od milion evra dnevno zbog nesprovođenja presude tog suda iz jula ove godine da Varšava mora da ukine "disciplinsko veće" Vrhovnog suda koje ima ovlašćenje da preispituje rad poljskih sudija i sprovodi svojevrsnu "lustraciju" u poljskom pravosuđu
Intervju – Andreas Ernst
Srbija je ostala sama
"Evropa ne vidi alternativu. U Srbiji se Vučić za sve pita i više nema nikog. Ta zemlja u kojoj sam dugo živeo i znam da ima toliko talenta i pametnih ljudi, nikog drugog ne uspeva da iznedri. Jedino objašnjenje koje za to imam je migracija. Ali ne samo klasični odliv ljudi, nego i intimna migracija – ljudi koji su digli ruke, postali apolitični i možda samo još sade cveće u svojoj bašti. To je najgore od svega," kaže u intervjuu za "Vreme" švajcarski novinar i poznavalac Balkana Andreas Ernst
Istraživanje – »Šta Evropljani misle o kinesko-američkom hladnom ratu«
Taoci tuđeg rata
Većina Evropljana veruje da je u toku novi hladni rat i sa Kinom i sa Rusijom, ali da oni nemaju ništa s tim. Uglavnom ne misle da je u to umešana njihova zemlja, već Vašington i Brisel, i to samo u onoj meri u kojoj se mora
Razglednica
Puno lipih stvari…
Kako je gradić u Istri pedesetih godina postao "Beograd na moru" i šta o tome u svojoj knjizi Stari Rovinju, zbogom piše Miša Jovanović, ko je sve bio na 14. Weekend Media festivalu, šta se pričalo na panelima a šta "na marginama", i zašto ćemo sledećeg septembra opet uz malvaziju i "bakalar na bijelo" da se jadamo "ko nas, bre, zavadi"...
Bilans balkanske politike Angele Merkel
Učiteljica i đak pešak
Možda nije videla drugi izbor, možda nije umela bolje, tek Angela Merkel je protežirala Aleksandra Vučića kao svog najboljeg đaka iako nije naučio nemački, što joj je obećao. Oproštajna poseta Beogradu nosila je u sebi mnogo simbolike, a malo suštine. Kada se podvuče crta, bilans kancelarke u regionu teško da zaslužuje prelaznu ocenu
Klimatske promene – Cena prelaska na zelenu ekonomiju
Fit za 55
Kako bi ispunila cilj o postizanju klimatske neutralnosti, Evropska komisija je predstavila ambiciozan plan pod radnim nazivom "Fit za 55". Namera EK je da se u EU do 2030. godine smanji emisija gasova koji podstiču efekat staklene bašte za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, da bi se do 2050. godine postigla nulta emisija tih gasova. Plan, za sada, nailazi na veliki otpor, a ako se usvoji, određene promene neće zaobići ni Srbiju
Tokio 2020
Olimpijski duh protiv prepreka
Svakako da Olimpijada bez publike nije ni izbliza celovit događaj, ali nije teško prikloniti se mišljenjima kako bi posebno u vreme kada cela planeta deli iste probleme i suočava se sa istim izazovima, otkazivanje Igara ipak bilo svojevrsno priznavanje poraza
Razglednica
Jedna drugačija ponoć u Parizu
Luvr i Orsej bez redova pred blagajnama, ulice pune beskućnika i "gladnih" džeparoša, žene prvi put na čelu grada i Luvra, prva postpandemijska svadba u Crkvi Sen Sulpis – tako izgleda Pariz u prvim danima nakon lokdauna
TV manijak
Viteški kredibilitet
Kada se ocenjuje kredibilitet u medijima, shvatite da televizije nastaju i nestaju, a ostaje samo profesionalizam i integritet ljudi koji u njima rade
Prvi maj – Od međunarodnog Praznika rada do Dana izliva sveopšteg gneva
Dan borbe, proslave i gneva
Duga tradicija prvomajskih praznika se menjala kroz istoriju. Od borbe za radnička prava došlo se do proslave pobede radnika. Čini mi se da u Srbiji radnici nemaju mnogo razloga za slavlje, a nekakva organizovana borba se i ne nazire
Fudbal – Osnivanje Evropske superlige (2)
Račun bez krčmara
Da li se fudbal igra za pare, za golove ili zbog publike
TV manijak
Game over / start new game
Nemojte da se zanosimo, ma kako se strastveno u Srbiji delimo oko informativnih programa, osnovna podela je na Arenu sport i Sport klub i njihove prenose sportskih događaja, uz povremeni RTS
Francuska i NATO
Prevelika šapka Šarla De gola
General je želeo da Francuska bude jaka, nezavisna i da ravnopravno razgovara i sa Moskvom i sa Vašingtonom, pa su njegovi naslednici smatrali da su prinuđeni da stalno dokazuju da su verni saveznici u okviru NATO-a. Tako je odnos Bele kuće i Jelisejske palate ispao bolji nego što je francuski nacionalni ponos mogao javno da prizna. U tom kontekstu ni izjavu predsednika Makrona o "moždanoj smrti NATO-a" ne treba shvatiti naročito dramatično
Evropska unija i Kina – Sveobuhvatni investicioni sporazum
Pekingu se u zube ne gleda
Kakve su geopolitičke implikacije Investicionog sporazuma Kine i EU, čija je trgovinska razmena u prošloj godini u proseku iznosila milijardu i po dnevno, i ko će biti pobednici, a ko gubitnici nakon trgovinskog preplitanja dva moćna svetska tržišta