Iz zapleta na koji bi mogli da budu ljubomorni i scenaristi španskih serija proizilazi da je Srbija spasla crnogorskog premijera Mila Đukanovića od mnogo veće opasnosti nego što je general Dikić – da izgubi na izborima
U jutarnjem programu gost je nadmašio legende SPS-a Živorada i Radomana, koji su kao imitatori ovekovečili ionako ovekovečenog Milošević Slobodana
Krajnji utisak bi mogao biti ponovo tugaljiv. Sve ovo liči na ono neprestano Vučićevo kukanje kako mu svi rade o glavi, a on eto prkosi, opstojava i služi narodu. Čini mi se, dakle, da posle ovog zbrkanog uvoda u aferu nikakvog epiloga neće biti
Dvadeseti izbor iz Harmsovih dela u Srbiji, Sto slučajeva, koji je nedavno objavila Laguna, sadrži i desetak dosad kod nas neprevedenih priča, njegove crteže i fotografije
"Nema potrebe da objašnjavam koliko je apsurdno i licemerno kada premijer, čija vlada svake godine dobija samo od EU oko 200 miliona evra pomoći, nekoga iz civilnog društva optužuje da je strani plaćenik. Građanski front poseduje oružje protiv ovakve prljave medijske kampanje, a to je humor"
Za gradonačelnika Londona mogao je 2016. godine da bude izabran musliman; pre četvrt veka, 1991. godine, nije mogao. Ali, u istoj toj 2016. godini, na mestima predsednika, premijera, šefa diplomatije i lidera najveće opozicione stranke u Srbiji nalaze se upravo isti oni ljudi koji su se tu muvali i četvrt veka ranije – kao da je vreme stalo
U ponedeljak uveče, na još jednoj vanrednoj konferenciji za novinare – sasvim nepotrebnoj, štaviše štetnoj – premijer Vučić se još jednom ugruvao bez potrebe. Nije rekao ništa osim suvišnih kleveta, nejasnih aluzija i uopštenih pretnji, kao i obično, nažalost. Opet se svađao sa novinarima, obećavao nešto u vezi s nečim drugim, neodređeno, pazeći da negde ne kaže nešto konkretno – osim što je optužio jednog čoveka da je "engleski špijun", što je prošlo bez komentara. To mu nije trebalo, sve zajedno; bolje bi mu bilo da tu konferenciju nije ni sazivao, kad već nema šta da kaže
O tome kakva je razlika između onoga što se piše i govori i onoga što se čini, kao i o tome kako se oseća običan čovek građanin, vernik, pripadnik manjinske zajednice u Hrvatskoj, razgovaramo sa Jelenom Nestorović.
Sve veći broj korisnika Fejsbuka iz Srbije žali se da su im profili na ovoj mreži suspendovani zbog fraza i parola uperenih protiv vlasti i premijera lično
Ministri svesno statiraju u ulogama mekušaca i negativaca, ne bi li Premijer ostao sam na sceni i još jače zablistao u ulozi askete i junaka
Ne bi možda bilo rđavo kad bismo razlikovali glupost od glupavosti: glupost je čin, a glupavost svojstvo koje se obično pokazuje kao trajno, ili barem trajnije od pronicljivosti koja ume da iščili
Da li je vladina ekskurzija prelomna tačka na kojoj umesto marketinga, šminkanja brojki, mantranja o napretku i neprestane samohvale vlast menja strategiju i prelazi u otvoreno vređanje i ponižavanje građana. Nije novost da je to veoma uspešan mehanizam držanja u pokornosti. Doduše, samo kratkoročno, ali o tome nek misle oni koji ovu strategiju primenjuju
"Pravne države nema i svaki građanin može da očekuje, da li zato što su on i njegova imovina na meti nečijih želja, da neko sutra dođe tokom noći da ga iseli, da može da mu sruši kuću, provali u stan, da mu nešto uzme, a da je evidentno da to nije običan lopov sa ulice i da se ništa ne desi"
Zašto je ubistvo Aleksandra Stankovića, čoveka koji je u isto vreme bio i vođa jedne navijačke grupe i deo nekog kriminalnog miljea, toliko isprovociralo vlast da poruči svima koji se bave takvim stvarima da je to crvena linija preko koje se neće preći i da će uslediti odlučna reakcija policije i drugih bezbednosnih organa? Em to nije zvučalo iskreno, em je izgledalo da se iza krije još nešto. Način na koji je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović govorio bio je čudan za nekog ko zaista želi da umiri građane: više je izgledalo da se šalju neke poruke ljudima koji razumeju taj zaumni jezik
Zašto je Srbija izostavljena iz glavnih evropskih transportnih koridora
"Naročito važnu ulogu u pristupanju Evropskoj uniji ima regionalni kontekst, kao kada kreatori politike u Srbiji pomažu u zaustavljanju štetnih akcija u Republici Srpskoj"
Ako crnogorski premijer Milo Đukanović nešto zna, onda je to kako da na izborima dođe do većine glasova. Njegova deveta pobeda u nizu ipak nije tako blistava
Muzej slatkog u Kraljevu biće novi u grupi onih koji svuda po svetu čuvaju retke i neuobičajene vrednosti naših života
"Autorski film je prilično teško definisati. To mora da bude film u kome ćeš stvarno da pronađeš sebe i da uživaš, a to je, uglavnom, lična stvar. Penjanje pokretnim stepenicama u kadru od 12 minuta jeste autorski izraz, ali to je dosadno"
Rediteljka Tanja Mandić Rigonat nije podlegla pomodnom iskušenju da dokazuje kako je "pametnija" od Čehova, nego je najvećeg među piscima uzela za saveznika u građenju izuzetne predstave
"Ima mnogo oslobađajućeg u situaciji kad kao lider uzmeš stvari u svoje ruke, da bi upravljao svojim sopstvenim muzičkim idejama"
"Dijelom je i muzika koju pišemo kriva zbog toga što su nam koncertne sale nekad poluprazne. Smatram sebe i svoju generaciju dužnom da učini sve da se to stanje promijeni nabolje"
Osećaj ponosa da živite tu gde živite planirani je cilj Vlade Novog Sada kojim će nastojati da opravda dobijenu pobedu
