Bojkot izbora i računice

Statisti, kolaboracionisti i ostali mačići

Ostalo je u pamćenju da je pristanak opozicije da učestvuje na prvim izborima 1990. olakšao međunarodnim posmatračima da ocene te izbore – slobodnim, a sve dotadašnje primedbe o nedemokratskoj proceduri, neslobodi medija, diskriminaciji opozicije na RTS-u nisu više bile ni tako uverljive ni tako važne. Tako je počelo, a 27 godina kasnije, većina tih problema aktuelna je i danas, samo što su tada opozicionari bili izvan parlamenta boreći se za poštene i fer prve višestranačke izbore. Danas opozicionari uglavnom ne žele da izađu iz parlamenta bez obzira na to što i sami tvrde da je Aleksandar Vučić sa svojim režimom obesmislio Skupštinu i pretvorio je u instrument za ponižavanje i blaćenje opozicije

Navigator

Silicijumske babuške

Izložba

Pesnik morbidnog vremena

Kako sam upoznala duh andergraunda – Miomir Grujić Fleka u sećanju (ne)savremenika

Novi muzej

Kao kod Šeherezade

U Kikindi, u rekonstruisanoj i adaptiranoj vojnoj zgradi Manježa, upravo je otvoren Muzej Terra u čijem fundusu je više od hiljadu skulptura od terakote, više od 300 umetnika iz celog sveta

Festival

Tema i pozorište

Na upravo završenom subotičkom "Desireu", predstave su govorile o abortusu, urbanizaciji, rasi, angažovanosti

Poduhvat – Savremena nemačka drama

Čisti užitak Otkrića

Trotomna panorama u izdanju Zepter book velika je ne samo izdavačka, nego i čitalačka avantura i podvig, ali nema sumnje: vredi svakog minuta i svake pare

Intervju – Andrej Blatnik, pisac

Reči su važne

"Evropa izmišlja zajednička kulturna jezgra i evropsku kulturu kroz konkurse koji podstiču međudržavne koprodukcije i prevođenje. To je saradnja per se, a ne zbog unutrašnje potrebe za spajanjem"

Intervju – Omer Hadžiomerović, Društvo sudija Srbije

Ne pljuj po pravosuđu

"Ja već 15 godina imam želju da napravim eksperiment – da dovedem švajcarskog sudiju kod nas da sudi, a našeg da pošaljem u Švajcarsku da vidimo kakvi će biti rezultati. Prosto, ja sam ubeđen da će taj Švajcarac da bude isti kao mi, ako ne bude i gori, a da će naš biti perfektan tamo. Sistem je taj koji te tera da radiš dobro"

Haški tribunal

Kafanica, sudnica, ludnica

Snimak kako Slobodan Praljak ispija otrov obišao je svet i svakako nije nešto po čemu bi osnivači i osoblje MKSJ želeli da taj sud bude upamćen. Međutim, ovo spektakularno samoubistvo bilo je prilika za podsećanje na mnoge zločine HVO nad civilima u Mostaru, Gabeli, Dretelju, Lašvanskoj dolini i mnogim drugim mestima, kao i na ulogu pokojnog Tuđmana. Ti su zločini, u vreme kad su počinjeni, pali u senku reportaža iz opsednutog Sarajeva. Sada ih je Praljak doveo u prvi plan, što je verovatno jedina korisna posledica onoga što je uradio

Život i smrt Slobodana Praljka

Teatralno samoubistvo pozorišnog reditelja

Bio je to pravi coup de theatre: upravo pravosnažno na dvadeset godina osuđeni ratni zločinac usred sudnice vadi flašicu sa otrovom i ispija je. Slobodan Praljak, čovek sa tri fakultetske diplome (prave), poznati reditelj koji je dogurao do generala Hrvatske vojske oduzeo je sebi život u znak protesta protiv Haškog tribunala, pred sudskim većem i u direktnom TV prenosu. To se retko dešava

Istina o godinama

Starenje u doba interneta

Više od polovine mlađih seniora, njih 55 odsto koristi internet, a 20 odsto ga koristi svakodnevno. S druge strane, svega 21 odsto starijih od 65 koristi internet, a svega četiri odsto njih to čini svakodnevno

Zimska olimpijada – Suspenzija Rusije

Koktel za šampione

Na Olimpijskim igrama u Južnoj Koreji neće biti ruske reprezentacije, ruske zastave, ruske himne, odlučio je Međunarodni olimpijski komitet. Rusiji se na teret stavlja da su se njeni sportisti sistemski dopingovali uz znanje trenera i nadležnih službi, da su varali i na OI u Sočiju. Ruski sportisti za koje ne može da se dokaže da su se dopingovali moći će da nastupaju pod neutralnom zastavom

Modernizacija pruge Beograd–Budimpešta

Najbrži mašinovođa Srbije

Fale još samo sredina i krajevi, tu i tamo još ponešto, pa će građani Srbije, ako imaju neka posla tamo, ili samo onako da putuju, stizati do Budimpešte za dva sata i dvadeset četiri minuta, odnosno dva sata i pedeset, u stvari tri i po sata, a najviše petnaest minuta povrh toga, tu negde, oko preko… Neće, međutim, to da bude 2018, kao što nije bilo ni 2017, nego za tri-četiri godine, možda pet, a ako baš zapne neka bude i koja više, pa će moći da se kaže eto, tu smo negde

Ekonomija – Budžet za 2018. godinu

Nekom na žalost, nekom na radost

"Pogledate da je planirani budžetski deficit ove godine bio 30 milijardi, čujete ono što kažu da imamo bolje finansije, manji deficit od planiranog, pa onda vidite da samo u kapitalne rashode neće biti potrošeno planiranih 30 milijardi. I – eto, nema deficita. Tu već nestaje cela ta fama da je sve sada daleko, daleko bolje. Jeste, bolje je, svakako ne možemo da kažemo da je lošije, ali to nije neki fenomenalan pomak, jer su uštede pravljene na mestima na kojima ne bi smelo da se štedi", kaže za "Vreme" dr Goran Radosavljević

Tviter i politika

Partijska cvrkutanja i emotivni ispadi

Domaći političari nikako da shvate da je Tviter deo javnog prostora. Ako postoji nešto što nikad ne bi izjavili na TV u, sva je prilika da će loše proći i na društvenim mrežama

Džimi Hendriks – 50 godina od albuma Are You Experienced i Axis – Bold As Love

Poljubac neba

Godina 1967. bila je godina Džimija Hendriksa (Jimi Hendrix) – u maju i decembru objavio je svoja prva dva albuma, jer je tako nalagao ugovor sa izdavačem. Veća usluga teško da je mogla da se učini svetu, jer je baš njima u pravom trenutku muzički definisana nova epoha, koja je na ovim pločama našla svoj početak

Izložba

Čovek koji je pronašao budućnost

Izuzetno veliko interesovanje u Solunu za izložbu o Nikoli Tesli, o kome se u Grčkoj malo toga znalo dok nije objavljena prva od nekoliko knjiga Georgiosa Stamkosa o velikom naučniku

Intervju – Predrag – Peđa Milošević, slikar

Efekat leptirovog krila

"Mi vodimo računa o sebi i svom zdravlju pa idemo u džim, brojimo kalorije i vitamine, a ne vodimo računa šta čitamo i šta gledamo"

Muzej

Izvolite u Konak Malog Riste

Završena je rekonstrukcija zgrade Muzeja Ponišavlja u Pirotu, čime je vredan objekat narodnog graditeljstva spasen od propadanja

Roman – Moja borba, knjiga četvrta

Sazrevati na severu

Na način kojem smo se osvedočili čitajući prethodne tomove, Knausgor od naizgled "trivijalnog" materijala stvara uzbudljivo štivo

Lisica i ždral

Nova kuća

Nije li odveć dugo prošlost bila naša kuća? Toliko je slavna i veličanstvena bila da smo je uvek voleli više od tadašnjosti (sadašnjosti), sad nam možda prvi put ne tako davna prošlost, u kojoj smo i sami bili hiperaktivni, postaje neprijatna

Nuspojave

Prazne tikve i kultura sećanja

I ovi dani pokazuju da Srbija ne zna šta da radi s vlastitom neprevladanom istorijom

Intervju – Dr Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture i informisanja

Ka novoj formi našeg nasleđa

"Ako mi ne obavimo proces digitalizacije naše kulture, nećemo biti vidljivi. Mladi sve što ih zanima traže na Guglu, i ako naše kulture nema na internetu, neće ni znati da ona postoji"

Intervju – Dubravka Stojanović

Zašto bi se neko borio za nas ako se sami ne borimo za sebe

Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo

Egipat – Masakr na Sinaju

Senka loše beskonačnosti

Masakrom u sufijskoj džamiji na Sinaju Islamska država nakon agonije u Iraku i Siriji nagoveštava novi prostor za svoje delovanje u "mekom trbuhu" Egipta pritisnutog socijalnim, ekonomskim, generacijskim i političkim problemima

Srbija i Nemačka – uoči razliku

Sve za vlast

U Nemačkoj nakon parlamentarnih izbora tri partije ne žele da uđu u koalicionu vladu, jer bi morale da iznevere svoje principe. U Srbiji principi, partijski programi ili ideologija ne znače baš ništa

Opozicija – pet i po godina posle

Raskoli, spinovi i Tviter

Šta se dešava u opozicionim partijama pred beogradske izbore, prvom izbornom ciklusu u kojem bi mogli da pobede aktuelni režim u Srbiji? Da li je reč o razračunavanjima zbog sujete lidera, borbi za biračko telo, ili je sve plod režije spin doktora iz vlasti. Konačno, može li opozicija da promeni dosadašnji jalovi način delovanja i kako