Ličnost godine nedeljnika »Vreme« – Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu

Društveni jaz je sve veći

"Jedno je kad vam emocije odlučuju koja vam se boja više sviđa, ali ako vas vode emocije u politici, kad odlučujete o velikom broju ljudi, to otvara mogućnost za manipulaciju, ali i za eskalacije kakve ne bismo voleli da vidimo u 21. veku. Ono što je meni nejasno u ovom trenutku jeste šta treba da se desi da se ljudi trgnu i shvate da tim putem nećemo daleko stići. Nemam odgovor na to pitanje, ali sam vrlo zabrinuta"

Bliske veze

Beogradske noći kreolske boginje

Džozefina Bejker, slavna plesačica, koju su obožavali Pikaso, Kokto, Matis, koja je marširala sa Martinom Luterom Kingom, usvojila dvanaestoro dece i dobila najviše francuskih vojnih priznanja, bila je tri puta u Beogradu. Priču o njenom prijateljstvu sa pevačicom Sofkom Nikolić objavljujemo u okviru feljtona "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"

Istorija

Kome koriste neistine

Vest plasirana ovih dana da su Srbi imali kalendar Svetog Save i da su ga izgubili pod pritiskom Beča još je jedna besmislica i dodatno "sluđivanje" već ionako temeljno zbunjenog i identitetski konfuznog ovdašnjeg življa

Intervju – Vuk Vidor, likovni umetnik

Zašto ste kupovali igračke od 15 metara

"Kada idemo da gledamo izložbe, sve vreme nam se nudi taj neki letak, uputstvo šta treba da vidimo, šta je umetnik želeo da kaže. Zašto moramo da imamo pomoć da razumemo šta je on hteo da uradi ako se to ne vidi ili se ne oseća"

Provetravanje

Pokrovitelj i granice pristajanja

Praviti festival od novca koji ti u ovom trenutku i na ovakav način obezbeđuje predsednik Republike Srbije, isto je što i praviti ga od novca stečenog pljačkom. Opljačkani su svi građani Srbije, a u prvom redu baš te naše kolege koje se trude da, u ovakvom društvu, prave kakvo-takvo pozorište

Teorija

Kritika je sloboda (i obrnuto)

Predrag Krstić: O čemu govorimo kada govorimo o kritici; Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2019.

Pozorište – Gus(z)tav

Gustavima gusto naseljeni

Reditelj Gustava smešta u naše vreme i svet i pokazuje našeg umnoženog junaka koji je, kako reditelj kaže, saučesnik u sopstvenom ubistvu. Gustav je onaj građanin kome je kao osnovno geslo da savijeni vrat sablja ne seče

Antiutopije – »Vrli novi svet«

O zamkama udobnog ropstva

Uprkos mitskom mestu koje u popularnoj kulturi zauzima 1984 Džordža Orvela, zapravo je Vrli novi svet Oldosa Hakslija jedina još uvek relevantna klasična antiutopija, jer se bavi totalitarnim potencijalom kapitalizma i njegovim mogućim krajnjim istorijskim dometima – opisujući principe na kojima je već neko vreme ustrojena naša stvarnost

Godišnjica revolucije – Rumunija 1989. (3)

Smaknuće crvenih bogova na Božić

Demonstracije koje će srušiti režim Nikolaja Čaušeskua započele su 16. decembra 1989. Nakon što je vlast protiv demonstranata primenila silu, na ulice je izašlo još više ljudi. Na mitingu u Bukureštu na kome je Čaušesku hteo da osudi učesnike protesta, ljudi su počeli da skandiraju protiv diktature. Došlo je do eskalacije nasilja, rascepa u snagama bezbednosti i sukoba vojske sa delovima Sekuritatee. General Vasil Milea je izvršio samoubistvo pošto je odbio naredbu Čaušeskua da izvede vojsku. Nikolae Čaušesku i njegova supruga Elena su 22. decembra ujutru pobegli iz Bukurešta. Uhapšeni su u Trgovištu. Preki vojni sud ih je osudio na smrt, streljani su na licu mesta.Među revolucionarima se ubrzo rasplamsala borba za njihovo nasleđe. Na površinu su isplivavali detalji o vlasti bračnog para Čaušesku, koji se u zemlji u kojoj su ljudi bukvalno gladovali okruživao velelepnim raskošima

Godišnjica revolucije – Rumunija 1989. (II)

Smaknuće crvenih bogova na Božić

Demonstracije protiv Nikolaja Čaušeskog počele su 16. decembra 1989. Režim je odgovorio silom. Na mitingu u Bukureštu koji je sam zakazao da bi osudio proteste, masa se okrenula protiv njega. Nasilje je eskaliralo. Snage bezbednosti su se podelile. Vojska se sukobila sa delovima Sekuritatea. General Vasil Milea se 22. decembra 1989. oglušio o naređenje Čaušeskog da pošalje vojsku u Bukurešt da suzbije demonstracije i izvršio samoubistvo. Nikolaje i Elena Čaušesku su pobegli iz Bukurešta i uhapšeni su u Trgovištu. Kako su Nikolaje i Elena Čaušesku streljani, kako je predsednik vojnog suda koji ih je osudio izvršio samoubistvo, o zaveri, pismu šestorice i poteri za pripadnicima Sekuritatea

Klimatske promene

Krnji dil zelene Evrope

Da li će klimatski dogovor Evropi omogućiti "zelenu tranziciju" i šta nas u 2020. očekuje po pitanju borbe protiv globalnog zagrevanja

Reportaža – Nekoliko sati u dalekom Zagrebu

Ај донт спик кроејшн

Nekoliko neobaveznih sličica iz "adventskog" Zagreba, formiranih u svesti više radoznalog nego zazornog beogradskog putnika-namernika, na kojeg na ulici navališe svi najžilaviji stereotipi koji su u opticaju

Sto godina od početka turskog Rata za nezavisnost

»Šest strela« Mustafe Kemala

Turska je obeležila stotu godinu od početka borbe protiv okupacije posle Prvog svetskog rata, nakon čega je Osmansko carstvo zamenila moderna republika, izgrađena na idejama njenog tvorca Ataturka. Njegovo nasleđe još uvek živi iako ga je upravo u 2019. godini do sada najozbiljnije uzdrmala politika aktuelnog predsednika Erdogana

Gibraltar – Poslednja evropska kolonija

Majmuni u fiskalnom raju

Površine nepunih sedam kvadratnih kilometara, Gibraltar geografski pripada Iberijskom poluostrvu, London ga tretira kao svoju prekomorsku teritoriju, a Madrid kao britansku koloniju. Nakon Bregzita situacija bi mogla da se iskomplikuje

Dejvid Belami (1933–2019)

Brodolom jednog prirodnjaka

Kako uspon i pad nekada slavnog botaničara osvetljava ključna pitanja našeg doba, zapletena u složene odnose politike, TV produkcija i nauke? Zaostavština Dejvida Belamija od preko 400 televizijskih emisija i 45 knjiga o prirodi ostaće u novom veku nasukana na greben nepromišljenih poteza, jednako kao supertanker na podmukle podvodne hridi

Intervju – Dragan Bjelogrlić

Senke su i dalje tu, ali bar maske padaju

"Želim da verujem da ima mnogo Taneta i da su upravo to ljudi koji čine ovo naše društvo. Oni su na margini, sklonjeni, doživljavaju udarce – ali se ne predaju. To je moja vera u Srbiju i sam život zbog svega što smo prošli: ratove, raspad države, bedu, slom sistema... Jednu od poslednjih rečenica koju Tane kaže na kraju druge sezone Senki nad Balkanom, napisao sam ja. Elem, pred ubistvo kralja Aleksandra i na početku tog velikog nastupanja fašizma, Maja Davidović kaže: ‘Ne piše nam se dobro, nisu nas predvideli u tom novom svetu.’ Tane joj na to odgovara: ‘Njihovo je da predviđaju, a naše da ih ne jebemo dva posto.’ Mi tu bitku, naravno, ne možemo dobiti. Ali šta nam preostaje? Pa, da ih ne jebemo dva posto i da guramo svoje. To je moja poruka, moj stav i filozofija svih Taneta"

Pozorište – Lepa Brena project

Istorija, glamur i pustoš

Olga Dimitrijević i Vladimir Aleksić teren predstave markiraju kao sveden, kao jednu veliku razvalinu na kojoj se nalazimo posle sveg užasa koji je prošao jugoslovenskim prostorom, kojim se niko nije posvećeno bavio nakon ratova

Brena kroz Jugoslaviju, Jugoslavija kroz Brenu

Nek se nikom ne desi…

Intervju – Brano Jakubović i Vedran Mujagić, DUBIOZA KOLEKTIV

Napred u feudalizam

"Prije nego mašine preuzmu naše poslove, narodi i narodnosti sa Balkana će preuzeti sve one poslove za koje su trenutno upražnjena mjestu u Njemačkoj i ostalim razvijenim zemljama. Mi smo zbog toga razvili svog robota, jer postoji ozbiljan deficit kadrova na muzičkoj sceni. Problem je što smo mu stavili previše memorije i ispao je prepametan"

Intervju – Gordana Đerić

Reči posvađane sa svojim značenjima

"Ako u nekom društvu vrlina slabi i sama ta reč nestaće iz upotrebe. S protokom 20. veka uočljiv je značajan pad upotrebe reči koje se odnose na čovekova moralna svojstva, kao što su reči čestitost, pristojnost, saosećanje, strpljenje, ljubaznost ili predusretljivost. Proređuju se i sve reči i izrazi koji upućuju na zajedništvo, poput izraza deliti, stati zajedno, opšte dobro, požrtvovanje i sličnih reči. Moralna i socijalna kultura je nestala"

Knjige

Prostor jednakih mogućnosti

Smatra se da se književnost koju pišu muškarci tiče i muškaraca i žena, a da se književnost koju pišu žene tiče samo žena. Edicija "Ženski dekameron" nastoji da promeni ovu zabludu

Misterija

Ko je pisao Šekspira?

Sve veći broj istraživača pronalazi argumente protiv ideje da je Vil iz Stratforda Šekspir, ali se još uvek ne zna da li su najnovije tvrdnje objavljene u novom Oksfordovom izdanju Šekspirovih sabranih dela tačne. Stvar je jednostavna – ako više osumnjičenih ima motiv, sredstva i priliku za zločin, a niko od njih nema pouzdan alibi, onda je potpuno razumno pretpostaviti da su svi oni i počinioci

Izložba

Ljubav je iznad svega

Izložba o legendarnim i stvarnim ljubavima u Etnografskom muzeju dokazuje da je ovoj, naizgled banalnoj temi, mesto u muzeju

Mi i Mesec

Diskretni heroj epskog dočeka

Jula 2019, svet je obeležavao pedeset godina otkako je ljudska noga prvi put kročila na Mesec, a Srbija se sećala dva dana tokom kojih je ugostila američke astronaute. Priču o našem najmlađem novinaru koji je tada bio sa njima, objavljujemo u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koju realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"

Nedelja

Strip – film – serija

Ko nadzire nadzirače

Aktuelna HBO serija i stripski mini-serijal pokušavaju da nastave priču legendarnog stripa Nadzirači Alana Mura, čije stranice gore od večnih ideja i pitanja

Iz ateljea

Ja sam konceptualno delo

Sa Rašom Todosijevićem i Marinelom Kožulj, razgovor povodom najnovijeg uspeha u njegovoj karijeri, o svemu i svačemu, a najviše o umetniku i umetnosti u Srbiji