Da bi se naš politički život izvukao iz bespuća potrebno je da se zna ko se kome obraća i sa kakvim programom i, konačno, treba da se napusti magična smeša u kojoj su dve kapi Evrope, kap Kosova, sa čitavom litrom socijalne demagogije
Sve i da su u svemu drugom omanule, godine nakon dvehiljadite donele su nam postepenu relaksaciju od nakaradno postavljenog "nacionalnog pitanja". Svekolike krestiće to, međutim, frustrira i užasava
Ova vlada je čas za tajkune, a onda je protiv njih, čas je za socijalno ugrožene a nikad nije u stanju da im popravi položaj, deklariše se, barem ideološki, kao neko ko podržava srednji sloj građanstva, a mi takvi smo najviše propali
U Srbiji su pod firmom "evropskih" zakona predlagani i donošeni neki restriktivni i strogi zakoni kakvih nema ni u jednoj "vodećoj" zemlji EU (ovo vodećoj shvatiti kao zemlji tradicionalne demokratije, stare članice Evropske zajednice ili još starije Zajednice za ugalj i čelik), ponekad ni u jednoj zemlji članici EU, pa čak ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji. Ne bi valjalo da "evropsko" zakonodavstvo u Srbiji posluži kao izgovor za suzbijanje slobode
Prvostepena presuda Haškog tribunala kojom su tadašnji general HV Ante Gotovina i tadašnji komandant Specijalne policije MUP RH Mladen Markač osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog zločina tokom i posle operacije "Oluja" avgusta 1995, detonirala je u Hrvatskoj eksploziju protesta za koje je eksploziv marljivo postavljan mesecima. Crkva, HDZ, desnica i braniteljske udruge slutili su, svi odreda, na šta će taj proces izaći, pa su se i pripremali. Tu, međutim, ima nekih protivrečnosti s kojima se na kraj ne može, svoj galami uprkos
"Jednom je jedan par došao kod mene u atelje da kupi sliku, odlučili su se za jedan ženski portret, ali su hteli da izaberu i muški. Jedan od onih koje sam im ponudio podsetio ih je na neku osobu koja ih nervira. Ja sam se našalio da bi ako ga kupe mogli da ga gađaju pikadom i tako mu se osvete, i – oni su kupili i njega. Ne znam da li ga zaista gađaju, ali znam da se jedna druga gospođa dobro slaže sa portretom koji je kupila kod mene u ateljeu. Rekla mi je da kad god izađe iz kuće, ona mu mahne"
Ivan Tomić Mister: Bacanje majmuna u nesvest i druge misterije
Izdavač: Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac 2010
Treba vam još procesorske snage? Nema problema, ulogujte se na svoj kontrolni panel i dodelite još jedan procesor svom virtuelnom serveru. Još malo memorije? I to može, na potpuno isti način! Disk se napunio? Povećajte ga!
Na ranijim albumima, Stonsi su rokenrol definisali kao bunt, gnev i strast. Na Sticky Fingers konačno su ga i neopozivo pretvorili u umetnost
Pre koliko godina sam javnosti dostavio studiju o privatnim zatvorima? Država ne bi nikoga morala držati u kućnom pritvoru: ne bi izazivala podozrenje pravednika i opravdanu zavist lica koja kaznu izdržavaju izvan svoje kuće
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Balkan medija fonda održan je 7. aprila okrugli sto posvećen umetničkom odgovoru na različite izazove vezane za rasvetljavanje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko igrani film Ustanička ulica, čije snimanje upravo počinje i koji se, između ostalog, bavi radom Tužilaštva za ratne zločine, može doprineti boljem i objektivnijem sagledavanju ovog problema? Šta spaja, a šta deli filmske stvaraoce i stvarne tužioce, istražitelje i sudije? Koliko je filmska vizija utemeljena na stvarnosti i koliko se i kako izuzetno traumatični događaji poput ratnih zločina mogu umetnički obraditi? O ovim i drugim pitanjima govore Gordan Kičić, producent i glavni glumac u filmu Ustanička ulica, Miroslav Terzić, režiser, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine Suda u Beogradu, i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Moderator okruglog stola bio je Filip Švarm
"Ko će s kim, a ko će koga, i kada"; VREME 1057
Migel Mana, mladi inženjer iz Lisabona, kaže: "Kupio sam audi, a imao sam za punto. Kupio sam luksuzan stan na obali, a nisam imao ni za garsonjeru, izgledalo je lako." Kako za Migela tako i za državu, došlo je vreme suočavanja sa posledicama prekomerne potrošnje i života iznad sopstvenih mogućnosti. Finansijska pomoć Brisela od 80 milijardi evra uslovljena je oštrim paketom štednje koju Lisabon mora da sprovede
Narodno poverenje, iskrene rodoljubive želje za napredak otadžbine i princip slobodne trgovine – mandatima. Hoće li je sada biti više?
Uprkos notornom levičarstvu i romantičnom jugoslavizmu i komunizmu, Vujica Rešin Tucić značajan je deo života proveo kao državni neprijatelj, otpadnik, čudak, ludak, marginalac, anarhist, vagabund, Nosilac Nama Stranih Tendencija...
Reč je o ustaljenoj scenskoj formi koja počinje novinskim napisima o drastičnim poskupljenjima ovoga ili onoga za svakodnevni život važnog i bez čega se ne može, a završava se mudrim i odlučnim potezom socijalno odgovorne vlade kojim poskupljenje biva sprečeno, odloženo ili svedeno na prihvatljivu meru
Kad neko pomene Dražu, morao bi da pomene i čitav niz nadasve zanimljivih istorijskih ličnosti, kakav je – da počnemo s njim – dr Stevan Moljević. Još nije Kraljevina Jugoslavija pošteno ni ispustila svoju napaćenu dušu, a Moljević je već sastavio svoj "memorandum" od 30. juna 1941. Taj spis – u trenutku kada je Treći rajh na vrhuncu moći – opisuje buduću raspodelu teritorija bivše Jugoslavije, ali i okolnih država – jednoga dana, kad pobedimo
Avganistanci gaje veliko poštovanje prema poeziji, ali ne kupuju knjige. Književno tržište ne postoji, jer je stopa nepismenosti još suviše visoka, a i ljudi imaju mnogo većih briga
Umetnik u Beogradu može da dobije atelje samo ako neki njegov kolega umre, ako ga porodica preminulog nije otkupila kao stambeni prostor, i ako ima sreće da ga komisija za dodelu ateljea izabere. Projekat "Soho–Beograd" je pokrenut sa idejom da takvo stanje pomeri
"Danas se često post predstavlja kao post od kulture. On to nije. Zašto to ne bi bio post od kiča i falša u našim životima? Zar nije danas isposnički čin čitanje ozbiljne knjige? Jer treba da postimo i od praznih sadržaja"
