Sabrane priče Hulija Kortasara
Igre i opsesije
U dve knjige i na više od 1200 stranica nedavno su u izdanju Službenog glasnika i u prevodu Aleksandre Mančić objavljene sabrane priče Hulija Kortasara, jednog od najvećih pisaca XX veka
Bahrein – Formula 1 u senci protesta
Uzmi lovu i briši
Uprkos masovnim protestima, na koje su vlasti odgovorile primenom sile, i jednoj ljudskoj žrtvi, održana je trka Formule 1 u Manami. Ako se na trke gleda isključivo kao na izvor velike zarade, ako organizatori ne haju šta se oko njih događa, onda F1 prestaje da bude sportski spektakl
Pravosuđe
Državna kaučuk pravda
Zašto je i dalje na snazi zloupotreba službenog položaja umesto da je zamenjena konkretnim krivičnim delima, jasno definisanim i nepodložnim proizvoljnim tumačenjima
Televizija – Okruženje
Velike sile u malim svetovima
Koliko god kompleksni bili međusobni odnosi država bivše Jugoslavije, njihove relacije sa velikim silama u tom kontekstu nimalo ne zaostaju. Moglo bi se zapravo reći da se te države suštinski razlikuju samo po tome kojoj su se velikoj sili u kojem trenutku zahvaljivale, a sa kojom su i kada bile u zavadi. Treća emisija serijala "Okruženje" – prvog regionalnog tok-šou programa, koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji – bila je posvećena upravo odnosima "nas malih" sa "njima velikima"
Dve knjige na tešku temu
Lažljivost kroz vekove
O lažima, lažovima, laganju i polagivanju napisana je povelika biblioteka i bilo bi suvišno sada se upuštati u sve to. Dve knjige – O laži Aurelijana Augustina u prevodu Sinana Gudževića i Lažljivčeva priča Džeremija Kembela u prevodu Vladimira Aranđelovića, međutim, komplementarne su na jedan nadahnjujući način
Intervju – Robert Prosinečki
O pobedničkom mentalitetu i drugim stvarima
Slučajno ili sudbinski, Prosinečki počinje novu karijeru tamo gde je krenuo kao igrač. Ako bude imao bar deo uspeha koji je postigao kao fudbaler, biće zapamćen i kao veliki trener
Zoom
Kakva nam vlada treba – Dvadeset principa o efikasnom upravljanju
Za desetak dana od danas znaćemo ko je osvojio najviše glasova, ali to još ne znači da će taj i pobediti. Znaćemo rezultat, ali ne i stanje na tabeli. Taj drugi čin izbora biće zanimljiviji
Ruma
Opština potencijala
"Strategijom razvoja od 2010. do 2020. godine kao osnovni cilj predvideli smo da Ruma bude opština bez nezaposlenih. Ako nastavimo ovim tempom, Ruma će taj cilj ispuniti daleko pre 2020. godine. Mislim da je kriza 2008. usporila investicioni zamah koji je postojao. Cilj Rume u svakom slučaju mora da ostane da naš grad bude prvi u rešavanju problema nezaposlenosti", kaže Goran Vuković
Lisica i ždral
Ruski zulum
Prva nepravda sa kojom sam se suočio na samom početku moga živovanja u klet. kapitalizmu
Alan Tjuring, sto godina
Matematička jabuka
Na užas matematičara koji bi se mogao uporediti samo sa iznenađenjem pitagorejaca pred prvim iracionalnim brojem, ekscentrični genije i tragični junak epohe Alan Tjuring pokazuje Tjuringovom mašinom da su matematika i čitav svet sasvim nepredvidivi. Međutim, isti čovek i to, ni manje ni više nego učestvujući u tajnom ratnom programu dešifrovanja Enigme, stvoriće nešto sasvim konkretno, nešto što će iz temelja promeniti svet – prvi praktični kompjuter
Reagovanje – U traganju za izgubljenim zavičajem ("Vreme" br. 1111)
Brankelja, izvini
Šta je vreme učinilo Branku Ćopiću, šta nama, i zašto i kako čitati Magareće godine danas, posle svega
Knjige – Beograd za početnike
Kurs kreativne (beo)gradologije
Tirnanićevi duhoviti i lucidni esejistički zapisi s lakoćom prelaze u 21. vek, ne bivajući nimalo "izgubljeni u prevodu"
Istraživanje – Zašto Ustav mora biti promenjen
Uslov svih obećanja
Na skali ocena od 1 do 5, kao u školi, Ustav Srbije dobio je prosečnu ocenu 2,8. Samo deset odsto građana i četiri odsto pripadnika elite smatra da Ustav ne treba menjati. Zanimljivo je da je Ustav najvišu ocenu dobio od pripadnika političke elite, koja mu daje prosečnu ocenu 3, dok je intelektualna elita dala 2,8. Ustav su najniže ocenili predstavnici društvene elite, dali su mu prosečnu ocenu 2,6
Krađa umetnina
Naši lopovi na svetskom tržištu
Krađe umetničkih dela iz muzeja, privatnih zbirki i porodičnih kolekcija u svetu su postale jedan od najunosnijih poslova, a ilegalna trgovina umetninama i arheološkim nalazima je, kako tvrdi UNESCO, druga na svetu po profitu koji se ostvaruje, odmah iza trgovine drogom
Novi mediji – Fenomen novih francuskih magazina
Novine s ljudskim licem
Poslednjih godina u Francuskoj se pojavio čitav niz časopisa za geopolitiku, društvena pitanja i kulturu koji neguju drugačiji pristup čitaocima, suprotan površnosti instant sadržaja kojima ih svakodnevno preplavljuju internet, televizija i dnevna štampa
Azerbejdžan
Pesma Evroazije
Ko je domaćin Pesme Evrovizije? Šta se krije iza raskošnih građevinskih poduhvata? Koliko dobrog imidža može da se kupi novcem i koliko je Azerbejdžan prisutan u Srbiji, a Srbija u Azerbejdžanu
Intervju – Armando Varikio, ambasador Republike Italije
Srbija – čvorište regiona
"Proces evropskih integracija je veoma značajan – nije reč o tome da se usvoje kriterijumi nametnuti u Briselu, već je suština u traženju podrške evropskih institucija za korist i zemlje i građana"
Zdravstvo
Kubanska vakcina
Evropske sudije i tužioci za demokratiju i slobodu u Srbiji
Saglasnost o poraznom
Poraznu ocenu je rekla francuska sutkinja Simon Gaborio: "Članovi Visokog saveta sudstva su saglasni sa svim onim što se sada događa s reformom." Niti je napravljena lustracija – naprotiv, političke partije su krojile i kroje sudijske liste – niti znaju izabrani i reizabrani koji su kriteriji važeći, niti ima nezavisnog sudstva, niti ima vladavine prava za građane, pa ni za sudije. Homenovski rečeno – niko od nas nije njihov nivo
Intervju – Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa
Kad imaš platu 400 evra, sve je skupo
"Ono što je New Deal značio za Ameriku posle velike ekonomske krize, to bi mogla da bude izgradnja Južnog toka kroz Srbiju. Jer se na ovakav projekat prirodno naslanjaju mala i srednja preduzeća"
Televizija – Okruženje
Ogledalo sedme sile
Večno teoretičarsko pitanje o tome da li su mediji ogledalo ili avangarda jednog društva, jedno je od onih koja je na prostoru bivše Jugoslavije nepotrebno i postavljati. Ako je išta moglo da nagovesti u kojoj će se količini krvi ugušiti zajednička domovina, bili su to mediji. Ako je išta uticalo da ojačaju inače snažne ubilačke emocije, bili su to mediji. Konačno, ako danas postoji išta što vrlo slikovito prikazuje mehanizme vladanja i mentalnog upravljanja građanima nekadašnje države, to su svakako mediji. Nije stoga isključeno da će to, ukoliko se ikada izvučemo iz ovoga u šta smo do guše utonuli, postati očigledno upravo u medijima. Do tog trenutka, međutim, put je dug: baš kao i ljudi, mediji grcaju u problemima iz kojih je izlazak prilično neizvestan. O ovim problemima, ali i o slikama koje je medijsko ogledalo prikazivalo svih ovih godina, razgovaralo se u trećoj epizodi emisije "Okruženje". Prvi regionalni tok-šou koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji u startu je osmišljen kao pokušaj odgovora na pitanja "ko smo", "gde smo", "kakvi smo" i "šta nas čeka u budućnosti". Jedna od nezaobilaznih stavki ka tim odgovorima svakako je i pitanje "kakvi su nam mediji"
Još jedanput za Branka Ćopića
U traganju za izgubljenim zavičajem
Kako bi Ćopić reagovao na događaje iz 1991, odnosno 1992. godine? Verovatno bi mu se sve smučilo, i verovatno bi bio protiv. Domaći izdajnici nadrli su sa svih strana i žestoko porazili njegovog Nikoletinu Bursaća. Ne bi on to preživeo. Ili bi im se, možda, i sam Nikoletina pridružio?
Lisica i ždral
We are different
Dve sezone svojeručno sam, ama ravnopravno sa umetnicima domaćeg porekla nosio daske koje život znače
