Krojačice svoje sudbine – (The) Frajle, Novi Sad
Razdeljak na 4 strane
Časopisi tipa Cosmo-ŠtaSmo uskoro će na naslovnicama objašnjavati 10 razloga da budete Frajla. Žene se emancipuju kadgod im se ukaže prilika, muškarci uglavnom ni kad moraju
Gete i nasilje
Vremena zla, nekad i sad
U kući na trgu Frauenplan u Vajmaru, u kojoj je Johan Volfgang Gete proveo najveći deo života, nalazi se njemu posvećeni muzej. Dvadeset osmog avgusta ove godine otvoriće se nova stalna postavka muzeja, a tim povodom biće objavljena knjiga sa sedam eseja posvećenih velikom nemačkom književniku. Jedan od eseja zastupljenih u ovom izdanju, na temu "Gete i nasilje", napisao je i Ivan Ivanji. Ljubaznošću autora, "Vreme" ekskluzivno objavljuje proširenu verziju ovog teksta
Izložba – »Poslednja decenija«
Usamljenost Save Šumanovića
Povodom sedamdesetogodišnjice smrti velikog slikara, u beogradskom Domu vojske Srbije otvorena je izložba slika Save Šumanovića na kojoj se nalaze platna nastala tokom poslednje decenije njegovog života
Portret savremenika – Jorgovanka Tabaković (najava)
Predsednikova prava drugarica
Ako je Srbiji zaista potreban jak premijer, teško da je Jorgovanka Tabaković baš najbolji izbor – žena koja je decenijama živela i radila u senci Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, teško da je osoba izraženog autoriteta. Ako je Srbiji potreban stručan premijer, opet dolazimo na isto: postoji mnogo onih koji su stručniji i iskusniji od nje. Uprkos svemu tome, njena karijera pokazuje da ona sigurno nije i najlošiji kandidat
Portret savremenika – Jorgovanka Tabaković
Predsednikova prava drugarica
Ako je Srbiji zaista potreban jak premijer, teško da je Jorgovanka Tabaković baš najbolji izbor – žena koja je decenijama živela i radila u senci Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, teško da je osoba izraženog autoriteta. Ako je Srbiji potreban stručan premijer, opet dolazimo na isto: postoji mnogo onih koji su stručniji i iskusniji od nje. Uprkos svemu tome, njena karijera pokazuje da ona sigurno nije i najlošiji kandidat
Dunavski potencijali
Odmor na istoku
Ako bi samo ljudi koji žive u njegovom slivu bar jedan odmor u životu proveli na Dunavu, godišnje bi obale ovog evropskog džina obišlo milion turista. Time bi nastao prihod uporediv sa zaradom turističkih industrija na Mediteranu
Srednji i donji tok Dunava – budućnost evropskog turizma
Putem rimskih careva i vina
Mnogi rimski carevi rođeni su u našem podneblju. Car Prob doneo je vinsku lozu u svoj rodni Sirmijum i zasnovao vinogradarstvo. Hrvatska, Srbija, Bugarska i Rumunija potpisale su međudržavni sporozum o izgradnji i promociji kulturnih ruta "Put rimskih careva" i "Dunavski put vina", sa ciljem da se razvije turistička ponuda na srednjem i donjem toku Dunava. Tome teži i Dunavski centar za kompetenciju koji podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća pre svega u oblasti turizma sa vizijom našeg Podunavlja, kakvo bi moglo da bude
Loše ekonomske prilike, politika dinara
S čim i s kim zaustaviti paniku
Malo ko se danas u Srbiji usuđuje da podigne cene svoje robe ili usluge, makar bio u gubitku, zbog slabe kupovne moći ovdašnjih potrošača
Lisica i ždral
Tiranija žmaraca
Hoće li doći dan kad će reprezentativac moći da kaže "ja ne pevam himnu", a da se to shvati kao kad bi rekao "ja ne pušim"?
Facebook na berzi
Traži se krivac
Analitičari navode da najveću odgovornost za loš početak trgovine akcijama Facebooka snosi Mark Zakerberg, osnivač i najveći akcionar kompanije. To što je cena akcija pala ispod početne vrednosti govori o lošoj proceni investicionih bankara i berzanskih eksperata. Kritika je oštrija utoliko što je izlazak Facebooka na berzu dugo priželjkivan, a umesto velike pobede i dugoročnog oživljavanja berze dogodio se osrednji debakl
Makedonija – Spoljnopolitički obrt
Do Brisela preko Pekinga
Sedeći isuviše dugo na rezervnoj klupi NATO-a makedonske vlasti otvaraju mogućnost promene spoljnopolitičke strategije. Da li nekadašnja "uspešna priča sa Balkana" počinje da se distancira od Brisela i okreće Kini, ili je sve to samo loša politička predstava
Intervju – Tasos Kurakis, funkcioner SIRIZA
Možemo da ih zaustavimo
"Memorandum (koji je Grčka potpisala sa EU)treba da se izloži u atinskom Ratnom muzeju kao oružje masovne katastrofe", SIRIZA
LGBT prava
Sigurna četiri zida
"Iako je Dragan Đilas osporavan u javnosti zbog ranijih izjava u vezi sa LGBT populacijom, i ne može mu se osporiti da je održao obećanje i od svih političara uradio najkonkretniju stvar do sada kada je reč o pomoći ovoj populaciji – a to je Siguran prostor", kaže za "Vreme" izvršna direktorka Gej strejt alijanse Mirjana Bogdanović
Portret savremenika
Veliki Turčin, Sulejman Veličanstveni ili Zakonodavac
Njegovo carsko veličanstvo sultan Sulejman Prvi, Vladar carske kuće Osmana Sultan sultana, Kan kanova, Zapovednik vernika i naslednik proroka Gospodara svemira, Zaštitnik svetih gradova Meke, Medine i Jerusalima, Vladar Tri Grada: Konsatntinopolja, Adrijanopolja i Burse, i Damaska i Kaira, celog Azerbejdžana, Magrisa, Barke, Kairuana, Alepa, arapskog Iraka i Ajima, Basre, El Hasa, Dilena, Rake, Mosula, Partije, Dijar-i bekra, Kurdistana, Kilikije, vilajeta Erzerum, Sivasa, Adane, Karamana, Vana, Berberije, Abisinije, Tunisa, Tripolija, Damaska, Kipra, Rodosa, Kandije, vilajeta Moreje, Mramornog mora, Sredozemnog mora, Crnog mora i njihovih obala, Anadolije, Rumelije, Bagdada, Grčke, Turkistana, Tatarije, Kirkazije, dve oblasti Kabarde, Gruzije, ravnice Kipšaka, cele Tatarske zemlje, Kefe i susednih zemalja, Bosne i od nje zavisnih zemalja, grada i tvrđave Beograda, vilajeta Srbije sa svim zamkovima, tvrđavama i gradovima, Albanije, celog Iflaka i Bogdanije, kao i svih zemalja i granica koje od njih zavise, te mnogih drugih zemalja i gradova
Reagovanja
O naučnoj kritici i ideološkom kukumavčenju
Pozivate na pluralizam, a želite totalitarizam", "Vreme" 1115; "Kako se branio pluralizam", "Vreme" 1114; "Ko je rekao ´zabraniti´", "Vreme" 1113
Postanak čoveka
Praroditeljska greška
Kako je došlo do kopije koja je promenila svet? Genetičari su na tragu otkrića koje poslednjih nedelja izaziva neizmerno uzbuđenje – o dupliranom genu koji je, greškom, od životinje napravio čoveka
Lisica i ždral
Proljeće na moje rame
Kako sam baš zahvaljujući publicitetu shvatio da sam opštenepoznat (Desko sa kojim sam davnym davno svirao u "Dva jelena" rekao bi o nekome: "Šta, ti ga ne znaš?! To je čuveni anonimac!")
Intervju – Goran Masnec, direktor Hrvatske gospodarske komore u Beogradu
Neophodni su zajednički investicijski projekti Srbije i Hrvatske
"Nema smisla da vi kupujete španske tramvaje; ako se ti tramvaji proizvode u Zagrebu, u ‘Končaru’. Isto tako, nema smisla da naša brodogradilišta kupuju proizvode na stranim tržištima, ako se ti proizvodi mogu napraviti u Srbiji. Ako će nam sve raditi stranci, nećemo razvijati domaću pamet i bićemo sve više zavisni od stranog kapitala"
Nuspojave
Čega je ime Nikolić
Šta je to što je Tomislava Nikolića oblikovalo i dovelo dovde, i zašto neki od nas imaju s time neki fundamentalan problem
TV manijak
Dnevnik uvreda
Umetnost – Retrospektiva Gerharda Rihtera
Slikar u doba fotografije
Nedavno završena velika retrospektivna izložba u Berlinu i otvaranje iste postavke početkom juna u Parizu još jednom skreću pažnju na delo Gerharda Rihtera, jednog od najvećih umetnika današnjice, slikara koga mnogi smatraju Pikasom XXI veka
Premijere – »Zoran Đinđić«
Rafal preko »četvrtog zida«
Predstava Olivera Frljića je rizično i hrabro suočavanje sa možda najjačim kompleksom savremenog srpskog društva
Izjava nedelje
»Ovo je društvo posttitoizma, gde je umrlo sve sem Tita, te je logično da se sve što je monarhija, kralj, smatra sportskom aktivnošću. Ovo je društvo sletskih vežbi i pionirskih marama.«
Dragoljub Acović, istoričar ("Danas")
Tragom vesti
Takoreći posao veka
Ustupanjem zemljišta za izgradnju "najveće solarne elektrane na svetu", koja bi trebalo da bude izgrađena "negde na jugu Srbije", ako je računica ispravna, od poreza na dobit država će ostvarivati prihod od čak 10.000 evra po hektaru pašnjaka na kojima decenijama nema stoke, već zvrje prazni. Još samo kada bi se to zaista i ostvarilo
Moguć rasplet u DS-u
Jovan Bez Zemlje i žuti baroni
Verovatniji je scenario po kojem DS želi da spasi Borisa Tadića, nego onaj po kojem bi da ga se reši kako bi se otvorio prostor za drugačiju vrstu vođstva u stranci. I tu se pre svega misli na dva Dragana, Đilasa i Šutanovca, mnogo manje na Pajtića
Epilog drugog kruga
Noć posle koje više ništa nije isto
Dan pred izbornu tišinu, stizale su one agencijske procene od 8 do 16 odsto Tadićeve prednosti ispred Nikolića. Tome treba pridodati i dvonedeljni trijumfalizam demokrata i marketinško-medijskih magova. Oni su na krilima već dogovorene vlade između starih koalicionih partnera i podrške koja je pljuštala Tadiću sa svih strana, od oca Novaka Đokovića, Bajage i Zdravka Čolića do Dragana Markovića Palme, Krkobabića i Dačića, s akcentom na ovom poslednjem – unapred proglasili Tadićevu pobedu. Onda su tu formulu samo poduprli tvrdnjom da se Nikolić "ulupao izmišljotinom o krađi glasova" i "unošenjem straha i nestabilnosti" među građane Srbije, a posebno podrškom koju mu je pružio Koštunica. Naknadna pamet sad bi rekla, sve same pogrešne procene