Istraživanje Demostata
Beda dnevnog političkog pragmatizma
Konfuzna je spoljna politika Srbije, konfuzan je odnos EU u politici prijema novih članova, a naročito prema Srbiji. Konfuzija u javnom mnenju građana Srbije je u velikoj meri posledica percepcije konfuzije u politici Srbije, a potom i konfuzije u politici Evropske unije. Ima dovoljno razloga da “srpsku konfuziju” objasnimo svesnim namerama onih koji vode tu politiku, dok je konfuzija koja obeležava odnos EU prema prijemu novih članova više rezultat neprincipijelnosti i neke vrste “dnevnog pragmatizma”
Završeni izbori u Velikom Trnovcu
Ludnica ili ogledno dobro
Vest je da je, imajući u vidu ukupne rezultate republičkih izbora od 3. aprila, Kamberijeva koalicija u Bujanovcu ubedljivo pobedila Vučićev SNS rezultatom 6473:4415, čime može da se pohvali malo koji grad u Srbiji. Vest je i da je Ivica Dačić, taj notorni zaštitnik državnih i nacionalnih interesa, ispao prepodobni ljubitelj demokratije kada je obnarodovao da odustaje od prigovora na izborni proces
Intervju: Ivan Čolović
Scena je spremna za spomenik Miloševiću
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
Intervju: Vladimir Međak, ekspert za evropske integracije
Plodovi kukavičke i autodestruktivne politike
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Avio-saobraćaj
Letnja kataklizma 2022. godine
Avio-kompanije, često s pravom, upiru prst u aerodrome i kontrole letenja zbog problema koje preživljavaju. Britiš ervejz je još u maju kritikovao aerodrom Hitrou zbog nedostatka zemaljskog osoblja. Lufthanza krivicu slaže po sledećim faktorima: štrajkovi kontrolora letenja, letnje nevreme i, posebno, povećan broj prijava oboljenja zaposlenih od korone. Jer i zaposleni u avio-industriji su ljudi, po prirodi posla češće će se zaraziti i karantin podjednako dugo traje i za njih
Politika odbrane
Vojni rok odmah, i to šest meseci
Idemo odmah u centar – apsolutno je neophodno da ponovo bude uvedeno obavezno služenje vojnog roka, i to u trajanju znatno dužem od predloženih 90 dana, a svi argumenti koji su u javnosti izneti protiv te ideje su isključivo ideološke prirode i lako ih je pobiti u racionalnoj raspravi. S druge strane, model vojnog roka u trajanju od tri meseca, koji je javnosti nagovestio predsednik Aleksandar Vučić, neće rešiti niti jedan problem sa kojim se susreće Vojska Srbije i biće samo trošenje vremena i novca
Alžir: Šezdeset godina nezavisnosti
Zemlja koja “ulazi pod kožu”
U utorak 5. jula 2022. godine, u danu nastanka ovog teksta, Demokratska Narodna Republika Alžir obeležila je 60. godišnjicu nezavisnosti. Ovaj veliki jubilej prilika je da se osvrnemo na istoriju, ali i na nešto recentniju prošlost u nastojanju da sagledamo ne samo razvojni put već i današnje perspektive modernog Alžira
TV manijak
Naši na netu
Primetno je da bavljenje istorijskim temama danas zahteva savremen i kreativan pristup, kojim se može pridobiti pažnja današnjih gledalaca
Šta će biti sa MiG-ovima i Pancirima iz Rusije
Budženje đunte
Ako se rat u Ukrajini nastavi, RV i PVO Vojske Srbije biće, nažalost, u sve težem stanju. Moraće da se pribegne “snalaženju”. Time se kratkotrajno mogu izbeći teže posledice, ali će na duži rok biti proizvedeni neupredivo veći problemi
Lični stav
I šta ćemo sad?
Postoji li pravno utemeljen put da se, u momentu kada su međunarodne prilike veoma složene, izađe iz situacije u kojoj je Narodna skupština raspuštena, a Vlada ima ograničen mandat? Izlaz može biti ustavna odredba (član 101, stav 4) prema kojoj je Narodna skupština konstituisana kada se potvrdi mandat dve trećine poslanika, a koja dopušta mogućnost da se Narodna skupština konstituiše i kada je mandat jedne trećine poslanika sporan
Američke podele za Dan nezavisnosti
Abortiranje slobode
Dubokoj rasnoj podeljenosti, suprotstavljenim stavovima oko kontrole naoružanja i napada na Kongres 6. januara, pridružila su se i sučeljavanja oko prava na abortus. Koliko god je Amerika blistala na međunarodnoj sceni i pokazivala svoje liderstvo na samitima G7 i NATO a, predvodeći demokratski blok u borbi protiv ruske agresije u Ukrajini, toliko SAD pokazuju nemoć da prevladaju u vlastitom dvorištu ono protiv čega se bore u velikom svetu
Abortus u Hrvatskoj
U Jugoslaviji je bilo slobodnije
U Hrvatskoj, zakon koji garantuje pristup abortusu datira još iz doba jugoslovenskog socijalizma, ali od nezavisnosti 1991. godine napadi na ovo pravo su se umnožili i ženama je postalo sve komplikovanije da prekinu trudnoću. Na ovo nas je bolno podsetio novi skandal
Intervju: Haris Pašović, reditelj
Fašizam je nulta tačka zla
“Postavio sam stvar iz ugla: zašto zlo voli umetnost? Pitanje zašto su neki umetnici sarađivali sa nacistima na vlasti donekle možemo i da shvatimo jer odgovor je u njihovom oportunizmu, konformizmu, zbog toga što su želeli da izgrade karijere i nisu birali sredstva da stignu do cilja. Ali, ono o čemu mi manje znamo i iz istorije i iz literature jeste to zašto zlo voli umetnost. A izgleda da zlo baš voli umetnost, da želi da umetnost bude deo njegove misije uništenja”
Film: The Janes i What is a Woman?
Tolerancija i mazohizam
Dva američka dokumentarca sa dva suprotna ideološka pola, ali podjednako relevantno, bave se polom i rodom, pravom na abortus i drugim iznova vrućim pitanjima
Filozofija
O poreklu politike
Zoran Dimić: Političke životinje i zveri. O Aristotelovom zasnivanju filozofije politike; Akademska knjiga, Novi Sad, 2022.
Novi albumi
Umetnost je divlja kao mačka
Angel Olsen: Big Time (Jagjaguwar) Regina Spektor: Home, Before and After (Sire/Warner)
Povodom festivala
Svima nam je dosta katastrofa
Međunarodni festival animiranog filma Animafest u Zagrebu napunio je pedeset godina. Stoga je ovog juna program bio u tolikoj meri bogat da je zbog želje da se prisustvuje svemu ponuđenom, dovodio do frustracija i migrene
Iz Arhiva
Milan Radoičić: Ko je čovek koji je snimio video-poruku u Leposaviću
Zvonko Veselinović i Milan Radoičić imaju status neformalnih gospodara severa Kosova, napisala je početkom 2018. godine Jelena Veljković u istraživanju BIRN-a Srbija koje je „Vreme“ objavilo pod naslovom „Kamioni, cisterne, pumpe i šljunak“. Navela je tada da tek iz sudskih dokumenta saznajemo više o njihovim poslovnim aktivnostima u poslednjih desetak godina, o tome čime su se bavili, kako su se bavili i da li su bili lažno optuženi. Analiza njihovih iskaza pred sudom u Beogradu pokazuje da nije čudo što su oni u poslednjih nekoliko godina postali jedni od najvećih preduzetnika u Srbiji, razvijajući svoju poslovnu karijeru u oblasti građevine. Jedino što ne znamo kako su počeli i da li je sve što su vodili kao posao bilo do kraja legalno
Analiza
Evropski usud Severne Makedonije: Nakon imena traži se promena Ustava
Ukoliko Sobranje prihvati revidirani francuski predlog o prevazilaženju bugarskog veta, Severna Makedonija će zarad otvaranja pregovora sa Evropskom unijom morati nakon imena da promeni i Ustav. Koliko god EU i Francuska želele da se prevaziđe bugarska dvogodišnja blokada Skoplja zbog identitetskih pitanja, utisak je da se u susret mnogo više izašlo Bugarima nego Makedoncima
Vesti
Rezolucija EP o Srbiji: Sankcije Rusiji i vladavina prava za napredak u pregovorima
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas oštru rezoluciju o Srbiji u kojoj se preporučuje da se nova pregovaračka poglavlja otvore tek kada se Srbija uskladi sa sankcijama protiv Rusije i sprovede reforme vladavine prava. Po prvi put se eksplicitno navodi i da rešenje krize između Beograda i Prištine treba da se „zasniva na međusobnom priznanju“
Kriminal
Slučaj Jovanjica: Politička pozadina prljavih znački
Pošto vlast nikako ne uspeva da ga u potpunosti zataška „slučaj Jovanjica“, u međuvremenu zamagljen silnim dimnim bombama, ne pomera se sa mrtve tačke. „Vreme“ je pre tačno dve godine na osnovu tadašnjih saznanja pisalo o tome šta nam govore tada nova hapšenja u slučaju koji od kraja 2019. drma Srbiju i koji pokazuje da su zaposleni u policiji i obaveštajnoj zajednici pomagali najvećem uzgajivaču marihuane na Balkanu Predragu Koluviji. Dajemo ovom prilikom nekolicinu tekstova koji podsećaju na čitav slučaj u čijem središtu se umesto kao heroj, kao dramatična figura našao načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodan Milenković
Intervju
Ivan Medenica: Mi junaci rada svog
„O problemima vezanim za uslove rada, prava radnike, nove oblike eksploatacije nedovoljno se govori i lokalno i globalno, sindikati su marginalizovani. Bitef je u tome pogledu opet avangarda“
Vesti
Mostar: Srušili kuću Predraga Matvejevića
Književnik, publicista, borac za ljudska prava odrastao je u Mostaru. Njegova kuća je srušena iako je trebalo da postane Rezidencijalni dok za književnike i biblioteka. Za ovakav odnos prema autoru „Mediteranskog brevijara“ koji je preveden na 23 jezika, govori u o odnosu gradske vlasti prema Matvejeviću
Vesti
Srbi na Kosovu: Politički obezvlašćeni, iz Beograda kontrolisani
Tatjana Lazarević smatra da Srbi na Kosovu organski ne podržavaju odluke Vlade iz Prištine koje imaju veze sa integracijom u kosovski sistem, pa ni onu poslednju o registarskim tablicama. Pitanje je samo koliko će glasno i u kojoj meri to izgovoriti, posebno oni na severu politički obezvlašćeni i kontrolisani iz Beograda
Komentar
Veliki državni posao: Kad Đuka intervjuiše, optužuje i presuđuje
Umesto da je dobio orden i unapređenje, inspektor Slobodan Milenković je proglašen za „državnog neprijatelja broj jedan“. Druge obrane nema osim ono malo pretekle kritičke javnosti. A veliko je pitanje da li će i do nje stići